PARS 2K11 Krug (SA-4 Ganef)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Mar 2018 13:27

Jedan izopačeni pogled na raketu



Počeo sam neku matematiku o busterima i startne prve 4 sekunde leta pa kad kompetiram objavim, a prije toga kratki opći opis rakete i sistema (puno mi je za prevoditi). Interesantan podatak između ostalog je priča o sistemu Krug-M i križanju Kruga i Kuba (3M8 i 3M9) sa nastojanjem postizanja dometa 150km. Kad se došlo do S-300V ovo sve palo u vodu i lagani zaborav, a oznaka Krug-M se iskoristila za drugo.















Dopuna: 27 Mar 2018 18:14

Ovako bi to nekako po unutrašnjoj i vanjskoj trebalo zgledati nakon 4 sekunde, okvirnih 550m/s (1,6-1,7 M) na kraju...a dalje...pojma nemam. Morao bi zasukati rukave, dupe na stolicu i dobro je zagrijati da nastavim krivulju sa prinosom koji ramjet daje, maseni protoci, tlakovi itd.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MHB- metode halbe begradigung: metoda poluporavnanja
DPM - Dreipunkt methode: metoda tri tocke
Valjda misle na tipove navodjenja na cilj. Nisam raketas , cista predpostavka

• 3Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, stug, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug ::MHB- metode halbe begradigung: metoda poluporavnanja
DPM - Dreipunkt methode: metoda tri tocke
Valjda misle na tipove navodjenja na cilj. Nisam raketas , cista predpostavka

Iako još proučavam neke dokumente koji su ovde postavljeni za sistem, mislim da se ovde radi o 2 osnovne metode vođenja rakete:
- metod 3 tačke kod ručnog praćenja cilja po uglovnim koordinatama od strane operatora vođenja po F1 i F2, poklapanjem sredine odraza cilja sa vertikalnim markerom
- metod polupreticanja kod automatskog praćenja cilja po uglu, kada operatori samo kontrolišu rad aparature za praćenje i po potrebi mogu preći na ručno praćenje....

Smatra se da je metod polupreticanja bolji jer je pouzdaniji kod gađanja ciljeva koji manevrišu, jer se raketa lansira u neku projektovanu tačku u prostoru gde će cilj biti, što daje veće mogućnosti raketi da uz manja energetska naprezanja prati i pogodi cilj....

Ipak, i F-117A i F-16CJ su 1999- te godine oboreni metodom tri tačke (govorim primer sistema S-125 Neva)

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, stug, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac je to fino objasnio, jedino što ja volim imati i vizualni prikaz pa dodajem ta dva metoda u slici:

Metoda 3 točke


Stanica navođenja, raketa i cilj u liniji.

Metoda polupreticanja


Proračunava se po brzini cilja slijedeći položaj i sukladno se raketa odmiče od linije i tako se “pegla” krivulja i štedi kinematička energija rakete. To vrlo jasno pojašnjava širenje zone po bližnjoj granici i po perimetru u korist metode polupreticanja, ali nije mi jasno zašto na daljnjoj granici metoda 3 točke ima prednost?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug pukovnik
Pronađoh neka objašnjenja o metodu "tri tačke". Ima jedan zanimljiv deo vezan za rad sklopova u raketi.
Možda može pomoći kod odgovora na pitanje prednosti metoda 3 tačke na daljoj granici?

Sistem vođenja po snopu putanjom triju tačaka
Kod ovog sistema se, od uređaja za vođenje, kod spoljne stanice nalazi jedan radar koji služi za praćenje cilja i jedan sličan uređaj za emisiju (predajnik) snopa za vođenje. Radar za praćenje i predajnik snopa za vođenje su uskupno, a smeju da budu i udaljeni jedan od drugog toliko da ne dođe do preskakanja radarskog snopa sa cilja na raketu. To udaljenje može da bude do 800 m. Ovde nisu potrebni komplikovani elektronski računari sem jednog paralaksera kojim se određuje paralaks između mesta radara za praćenje cilja i mesta predajnika snopa. Sem toga, ima i jedan transformator koordinata i nekoliko uređaja za korekturu. U raketi se nalaze uređaji koji omogućava da se ona, leteći u snopu predajnika održi u njegovoj osi.
Pored toga, raketa može biti snabdevena uređajima za samonavođenje ili blizinskim upaljačem, koji se aktivira bilo radioputem sa spoljne stanice bilo uticajem samog cilja. U momentu lansiranja - snop za vođenje je upravljen na cilj i prati ga. Raketa se prvo ubacuje u jedan širi snop, a potom iz ovog u uži. Po ubacivanju u uži snop raketa ostaje stalno u njegovoj osi i stalno upravljena u cilj, tako da do pogađanja dolazi i onda kad on skrene u bilo kom pravcu. To ustvari znači da se poklapaju tri tačke: mesto predajnika snopa, mesto rakete i cilja. Raketa se kreće u osi snopa sve do momenta svog sudara sa ciljem, ili do onog momenta kada će uređaj za samonavođenje (ako je ugrađen), sam moći da je navodi dalje na cilj ili do određene daljine na kojoj je potrebno aktivirati blizinski upaljač u njoj. Na istom snopu može jednovremeno da se nalazi i da se vodi nekoliko raketa, dok kod ranije iznetih sistema treba za svaku raketu imati poseban uređaj za vođenje.

Ako se konstruiše putanja rakete od momenta lansiranja do sudara sa ciljem, dobiće se kriva linija oblika koja se naziva „kriva triju tačaka”.

Po toj liniji raketa se kreće tako da se uvek nalazi na pravoj liniji koja spaja cilj i uređaj za vođenje. Za proveravanje da li se poklapaju uređaji za vođenje raketa i cilj, tj. da li se nalaze na istoj liniji, koristi se radar. Za ostvarenje ovog dovoljno je da poslužilac (operater) koji vodi raketu nastoji da uvek vidi „nju“ i cilj u istoj liniji. Ovo poklapanje cilja i rakete utoliko je teže ukoliko je visina leta veća. Iako se cilj i raketa nalaze na istoj liniji, sama rakete nije upravljena u cilj kao kod prethodnog slučaja.

Upravljanje raketom u letu vrši se kombinovano — pokretanjem komore za sagorevanje pogonskog goriva ili preko aerodinamičnih kormila. Raketa se može voditi i posle utroška goriva sve dok komandne površine ne prestanu da budu efikasne usled brzine leta i gustine vazduha. Posle utrošenog goriva kormila se pomeraju unapred za 15—25 cm kako bi se poboljšali uslovi vođenja pri pomerenom težištu unapred.

Pri odstupanju rakete od ose snopa za vođenje, dejstvom elektromagnetnih talasa vrše se automatski ispravke pravca uticanjem na odgovarajuće mehanizme u raketi. Stalnim emitovanjem, talasi snopa za vođenje, preko antene prijemnika rakete, dolaze u pojačivač, sa ovog na servomotore i žiroskope, a preko njih i na kormila. Na taj način se raketa neprekidnom ispravkom skretanja prisiljava da leti duž ose snopa. Dok raketa leti u toj osi, servomotori prestaju sa radom, jer se kolo struje prekida iako se talasi neprekidno emituju. Međutim, čim raketa skrene na bilo koju stranu, kolo struje se zatvara, pojačani elektromagnetni impuls, primljen iz pojačivača, utiče na odgovarajući servomotor i rad se dalje obnavlja. Elektronska aparatura u raketi meri ustvari odstupanje od ose snopa, a sistem za vođenje oformljuje ta registrovana odstupanja u komandne signale, koji se prenose na odgoravajuća kormila, a ova pomeranjem vrše ispravke leta rakete ili se prenose na komoru za sagorevanje (dok traje gorivo) pa se pomoću pomeranja komore takođe vrše ispravke leta. Antena prijemnika smeštena je u zadnji deo rakete ili u mlaznik, pošto se pokazalo da izduvni gasovi nemaju uticaja na. osobine antene, a montiranje na zadnjji deo u mnogome je otežalo neprijateljsko ometanje vođenja, naročito sa aviona, jer je antena stalno okrenuta prema stanici za vođenje a vrh rakete prema avionu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po prvobitnom njemackom diagramu Druga Pukovnika metoda tri tocke gadja nesto dalje a metoda polupreticanja na malo vecoj visini. Ili sam ja tu nesto zbrkal.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, stug, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug ::Po prvobitnom njemackom diagramu Druga Pukovnika metoda tri tocke gadja nesto dalje a metoda polupreticanja na malo vecoj visini. Ili sam ja tu nesto zbrkal.

Ovo bi moglo biti objašnjenje zašto je metoda vođenja tri tačke slabija pri gađanja ciljeva na većim visinama od metoda polupreticanja:
Najveći nedostatak metoda vođenja tri tačke je velika zakrivljenost putanje leta rakete, zbog čega se zahtevaju velike manevarske sposobnosti rakete. Takođe, prilikom gađanja cilja pri velikim brzinama i visinama, manevarske sposobnosti rakete su ograničene zbog smanjene efikasnosti kormila rakete tako da ona ne može da sledi krivinu putanje.
Ukoliko cilj u toku gadjanja primenjuje protivraketni manevar u horizontalnoj i vertikalnoj ravni, tačnost vođenja se smanjuje, jer preopterećenje rakete dostiže i prelazi maksimalnu granicu.

Što se tiče metode vođenja sa polupreticanjem:
Osnovni nedostatak metode vođenja sa polupreticanjem je potreba za određivanjem daljine do cilja i rakete, pa je metoda neupotrebljiva u uslovima elektronskog ometanja. Ovo se u praksi pokazalo tačnim te 1999. te godine kada je 2/3 gađanja sistemom S-125M Neva izvedeno metodom vođenja "tri tačke".....
Ova potreba za određivanjem daljine do cilja i rakete takođe angažuje obimniju i složeniju aparaturu u stanici za vođenje, pa su i fluktuacione greške vođenja veće.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krivulje koje je postavio pukovnik , to je onako školski primjer iz nekog priručnika kojeg je pisao neki profesor koji u životu nije sjeo u komandnu kabinu , takav oštar zaokret rakete , sa takvim promjenama perimetra aviona se može očekivati od nekog matematičkog modela , a od realne rakete dugačke 10 metara i teške par tona se to ne može očekivati .

Možda uspijemo naći realne krivulje snimljene prilikom gađanja S75 ili nekog sličnog sustava metodom tri točke , ali odmah nam mora biti jasno da su sve te krivulje u realnom svijetu vrlo slične , i da su daleko sličnije paraboli ili pravcu , a najmanje izgledaju tako smotane u lakat kao što je servirano u knjizi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Mar 2018 8:43

Ma jasna stvar da su oni dijagrami iz teorijskih udžbenika, i najbolji su za pokazati razliku ta dva načina vođenja. Da nema lakta tko bi uopće uočio razliku.
Naravno da su stvarne trajektorije ispeglanije, S-125 i S-75





Dopuna: 29 Mar 2018 12:56

Sad tek vidim da sam dao loše primjere, ucrtane su krivulje visina-vrijeme. Iako se iz istih dijagrama mogu dobiti krivulje visina-daljina koje bi bile usporedive sa krivuljama iz udžbenika. Nisam pri vremenu da preradim ili tražim druge, ali te krivulje ne bi bile ovakve po eksponencijalnoj funkciji već po logaritamskoj.

Usput i S-300