PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Vlada1389, voja64, lacko, amaterSRB, aleksmajstor, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Управо потврђујеш оно што сам и написао. Исту такву сензацију (можда чак и већу, али су авиони атрактивније и много уносније мете) изазвала је први пут ''маљутка'' за коју је Ганстон рекао - ''појављивали су се тимови од два човека и на до тада невиђен начин уништавали израелске тенкове''.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да није коришћено нешто да се прерано активира упаљач ракете па је то имало за последицу преживљавање авиона?

• 11Ovo se svidja korisnicima: peruni, voja64, lacko, Apok, amaterSRB, aleksmajstor, miodrag, sasans23, Kos93, zlaya011, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apok ::Да није коришћено нешто да се прерано активира упаљач ракете па је то имало за последицу преживљавање авиона?

Postojali su ti mamci AN/ALE-50....osmatrački radar RStON nije mogao razdvojiti cilj od mamca. Tako je to i konstruisano i to je na radaru prikazano kao jedan (grupni cilj). Kada se cilj prebaci na nišanski radar RStON, obično se izvršio zahvat upravo na mamac i onda se raketa navodi na AN/ALE-50. S obzirom da je mamac udaljen od 200 - 250 metara od cilja i s obzirom na daljinu uništenja bojeve glave od 15 ili možda i 20 metara kod većih ciljeva (bombardera), jasno je da je promašaj cilja preveliki.....

Što se tiče manevrisanja, čak i teški jurišnici poput A-10 su izvodili protivraketne manevre, naravno u obimu koliko oni to mogu. Pričali su mi kolege iz 311. srp PVO koji su nakon povlačenja puka sa KiM došli na službu u Danilovgrad, ali i moje kolege iz 60. srp PVO koje su bile dole (bile su 2 Raketne baterije i deo Baterije za upravljanje vatrom), da su svedočile tome da se raketa aktivira "blizu" cilja, čuje se i detonacija bojeve glave i sve po P.S-u...ali avion (u par navrata i A-10) jednostavno nastavi dalje....
Da li su samo lakše oštećeni, ili ipak teže ali su uspeli da slete pa je posle vršena ocena težine oštećenja, to ne možemo znati dok oni samo to eventualno ne priznaju.

Treba ipak uzeti u obzir da svedočenja mojih kolega mogu biti neprecizna, jer ne znam da li je čovek u stanju VIZUELNO da proceni na recimo daljini od 12 km i visini od 7 km da se raketa aktivirala 7-15 metara od cilja? Šta to znači "blizu" kada tako postavite stvari? Možda se raketa aktivirala 20-25 metara od cilja, što može biti dovoljno za oštećenje cilja, ali cilj može i proći neoštećen.

I sam NATO je na jednoj analizi sa našim stručnjacima iz RV i PVO, negde 2003 ili 2004. godine, konstatovao da su "naknadnim" analizama nakon što se piloti vrate sa leta, ustanovili da je veliki broj raketa Kub leteo sa "pravilnim" vođenjem i da je oko 45% raketa Kub od lansiranih eksplodirao prilično blizu letelica NATO....Tako su se i samo korigovali u početnom stavu kako Srbi "lansiraju samo balistički rakete bez uključenja radara"....Tih slučajeva je bilo, naravno, ali to nije bila praksa dejstva, već se dešavalo kod dejstva TV kanalom i zahvatom u vazduhu da raketa ne ostvari zahvat ili pak neka druga greška u raketi pa ona samo odleti pravolinijski, ali rekoh, to nikako nije bio deo taktike.

Mi smo čak, neformalno, razgovarali da je možda i bila greška što nije svaka baterija imala 1 SLO sa starijim raketama i da se onda kada je nalet previše jak i kada nije moguće uspešno dejstvovati, lansira 1 ili 2 rakete u "generalnom pravcu" naleta njihove avijacije. Praksa je pokazala da čim uoče lansiranje Kuba ili Neve, brzo obustave dejstva odnosno "skrate".....
Ili kada baterija dejstvuje stvarno na cilj, da taj SLO lansira 1 ili 2 rakete u potpuno drugom pravcu i da ih zbunimo, da možda pomisle kako tu ima više aktivnih baterija....Obmanjivanje, a šta drugo?

• 1Ovo se svidja korisniku: miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Управо потврђујеш оно што сам и написао.

Zato sam i napisao.

Taj rat je senzacija.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se da su F-15, F-18, kao i B-52 i B-1B (zbog veličine) a naročito A-10 zbog namene otporni avioni. Ali mislim da to ne stoji za "Harijera". Njegova jaka strana je manevrabilnost, zahvaljujuću specifičnom motoru i vektorisanom potisku. Ali je to plaćeno malim doletom i nosivošću, što je donekle poboljšano u kasnijim varijantama.
Ono što me interesuje je PRR "Standard ARM" koju je USAF uvelo u naoružanje da bi ispravilo nedostatke AGM-45 "Šrajk", kao što su mali dolet, gubitak zahvata u slučaju prestanka emitovanja izvora i mala b/g.
Izgleda da se nije pokazala efikasnom, jer nije korišćena u velikom broju, i vrlo brzo je zamenjena sa AGM-88 "Harm". Šta vi mislite o tome?
Izvinjavam se unapred za OT.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, voja64, miodrag, Viceroy, aleksmajstor, lacko, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@aleksmajstor

Da ne idemo previše u off topic, ja ću se držati ratnih iskustava sa PRR, a detaljnije se u ovo pitanje mogu uključiti oni članovi foruma koji više prate razvoj tih PRR raketa.
Dakle, iz tekstova na temi "Dvina-Desna-Volhov" objasnio sam jasna ograničenja PRR AGM-45 Shrike koja se ogledaju pre svega u manjoj brzini leta, kraćem dometu dejstva, ne preterano teškom bojevom glavom i čestom gubitku zahvata kada se emitujući radar sa zemlje, makar i privremeno, isključi sa zračenja.
Kod AGM-78 Standard ARM, povećana je i brzina i domet i težina bojeve glave, a sama raketa je razvijena od brodske PVO rakete RIM-66 Standard. S obzirom na tešku bojevu glavu, ubojitiju nego kod HARM-a, pretpostavljam da je i kod nje bilo gubitaka zahvata kada radari isključuju zračenje, ali i nemogućnost efikasnog više-režimskog rada koji imamo kod PRR Harm, inače s obzirom na veću ubojitost, pitanje je koji bi drugi razlog zamene mogao biti.
AGM-88 HARM ima veću brzinu od obe ove rakete i veći domet, ali manju bojevu glavu od Standard ARM-a. Ipak, veća taktička fleksibilnost i više različitih režima rada poput "SP" režima (samoodbrambeni) koji lansira raketu čim otkrije izvor zračenja, ili LOAL (zahvat nakon lansiranja) sa mogućnošću "memorijskog praćenja" izvora zračenja čak i kada radar isključi zračenje, ovu raketu je predstavio kao veliku opasnost za PVO i radarske sisteme.
Ono što je donekle ograničavajući faktor jeste da je verovatno da bi se dobilo na brzini, malo "olakšana" bojeva glava. Tako da je kod sistema Kub veliki broj radara pogođen HARM-om, ali je najveći broj radara popravljen. Od ukupno 5 radara koji su potpuni izbačeni iz rada dejstvom NATO iz vazduha, mislim da su samo 3 trajno izbačena (uništena) dejstvom HARM-a, a 2 vođenim avio-bombama....
Ipak, zavisi i od samog sredstva PVO ili radara, njegove konstrukcije. RStON sistema Kub je ipak jedna "robusna struktura" na oklopljenoj guseničnoj šasiji koja je mogla "istrpiti" pogodak HARM-a i da "preživi", ali recimo lakša struktura radara P-15, po pravilu nije preživljavala te pogotke.

I ovde da ne zaboravimo i britansku PRR "ALARM" koja je takođe veoma nezgodan pritivnik, utoliko što se može lansirati sa velikih visina, van dometa PVO sistema i onda se aktivira padobran. Padajući na padobranu, prijemnici u raketi skeniraju za izvorom radarskog zračenja. Kada i ukoliko ga otkriju, aktivira se raketni motor, padobran se kida, a raketa se usmerava na izvor zračenja.
Po informacijama koje imam, svega 6 takvih raketa je lansirano tokom rata, ali postoje indicije da je upravo ovom raketom pogođen radar sistema Kub u Omoljici, kada je poginuo general Veličković i još 2 oficira PVO. Ova raketa i ovaj njen režim rada, mogli bi objasniti kako je RStON pogođen svega nekoliko sekundi po uključenju zračenja osmatračkog radara.....

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ALARM vise nikome nece biti nezgodan protivnik, jer je u medjuvremenu povucena iz naoruzanja. A u muzeju u Surcinu ima jedna lepo ocuvana, izlozena kao eksponat.

Sto se tice "olaksane" b/g na HARM-u: to ne postoji.
Jednostavno, ova raketa navodi se na antenu kao primarni cilj, a sama b/g je projektovana za unistenje iste, tu ne treba prevelika b/g. KUB je zato mogao da izdrzi pogodak, obzirom na strukturu gusenicara.

Danas su kao potencijalna pretnja ostale samo HARM rakete, koje Amerika ubrzano modernizuje na standard AGM-88E, jer im je to najbrzi i najjeftiniji nacin da zadrze operativnost.
SEAD timovi su odavno prestali da gadjaju radare PRR-ima, vec im je prvenstvena zelja da tokom dejstva pobiju i posadu. Zato se danas u SEAD akcijama mnogo vise koriste pametna stand-off oruzja velike ubojne moci (JDAM, AGM-130, SDB i slicno). Ne prezaju ni od toga da, ako iznenada otkriju vredan i opasan cilj, isti gadjaju sa kopna, ATACMS raketama.

• 4Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., voja64, zlaya011, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@poljoprivreda

Molim te da pročitaš tekst sagovornika koga želiš da ispravljaš.
Dakle: HARM ima manju iliti "olakšanu" bojevu glavu u poređenju sa Standard ARM-om i to sam jasno napisao.
Same antene sistema Kub (RStON) su takođe čvršće konstrukcije, odnosno kako sam jasno naveo "robusne strukture" (koje se nalaze na oklopljenoj guseničnoj platformi) i mogle su izdržati udar fragmenata PRR HARM, za razliku od na primer lagane konstrukcije radara P-15 ili sličnih.
SEAD timovi nisu prestali da gađaju radare sa PRR raketama. Za uništenje radara i posada koriste se DEAD (Destruction of Enemy Air Defence) timovi koji su naoružani sa vođenim raketama, kasetnim bombama i slično.

Što se tiče ALARMA, predstavljao je opasnost tokom 99-te na koju sam stavio akcenat u gornjem tekstu i to takođe jasno naveo da ću govoriti o ratnim iskustvima....

• 17Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Viceroy, voja64, madza, sasans23, lacko, pein, Kos93, perko91, Mixelotti, shmele, miodrag, Cranium, Srna, zlaya011, Mercury, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na fb stranici "Синови Српског Неба", objavljeno je više fotografija iz jedne od jedinica sistema Kub sa KiM, tokom ratne 1999-te godine...

Ja sam izdvojio neke 3 da postavim ovde, neke su malo mutne, ali mislim da će vam biti zanimljivo...

• 11Ovo se svidja korisnicima: miodrag, Cranium, amaterSRB, Kos93, lacko, Srna, aleksmajstor, nradukic, zlaya011, Mercury, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo drugari još jedna slika sa fb stranice "Синови Српског Неба"...

Radi se o lanseru sistema Kub na bojevom dežurstvu u okolini aerodroma Golubovci, tačnije na položaju oko male kasarne Šipčanik tokom napetosti između SRJ i NATO-a krajem 1998 i početkom 1999-te godine.
Ovde sam i ja neke 2,5 godine otprilike jednom mesečno po 7 dana davao borbeno dežurstvo, upravo na dužnosti komandira odeljenja SLO u Samohodnoj raketnoj bateriji....pre nego što sam prešao na dužnost u Bateriju za upravljanje vatrom.....