PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je moguce da raketa KUB-a zahvati avion tek nakon njenog lansiranja, kao sto je to opisano u filmu o obaranju f16 90-ih godina?

• 1Ovo se svidja korisniku: Viceroy
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa sledi odboju radarske zrake nišanskog radara od cilja. Znači može se ispaliti na prazno i naknadno usmeriti na cilj, naravno ako nije cilj previše iz smera gde je ispaljena raketa. Prvi modeli raketa su se morali ispaliti, dok su se naredni modeli raketa mogli usmeravati na cilj pre ispaljenja.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Viceroy, jazbar, MB120mm, Mercury, victoria, miodrag, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa moze da ima ponovni zahvat cilja u vazduhu. Uslov je funkcionisanje SARH i prevazilazenje ometanja NR. Postoji memorijsko pracenje ...sek i let u tu preracunatu tacku preticanja za odradu RU na 0,6 Daljine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

samkubm4 ::Prvo: Ne znam sta je to bilo, ali znam da je 240.ssrp PVO Novi Sad pogodio i unistio 4 cilja. Nije bilo otkaza u toku leta a navodenje na cilj stabilno i pravilno uz delovanje BG, necu da kazem koliko je lansirano raketa i koliko nije poletelo sa SLO,
Drugo: Raketa SA-6 se ne vodi od strane operatera. Prati se samo cilj poluatomatski, radarom ili TelVKamerom a raketa sama odraduje gresku. Moram da vidim izvestaj, da li je tada u 240.ssrp PVO doslo do otkaza MM kod rakete pa se tada ugasila. Ne znam sta si video, sto je padalo, deo aviona ili neki vec pogoden drugim sistemom,
Trece: Bitne su poslednje (necu da kazem koliko sekundi do pogotka, ako avion tada uhvati blagovremeno pravilan manevar, onda bezi ovoj raketi. Verovatno su to znali i primenili.

питања се односе на ниш а не нови сад.

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema posebnih zapazanja o ponasanju tokom leta za svaku olovku posebno. Nije dostavljen podatak o unistenim ciljevima u zoni odgovornosti 230. Sve olovke su uspesno lansirane i uspesno odradile predvidene rezime rada. Nema zvanicnog podatka o unistenim ciljevima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Voja1978
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Viceroy ::Da li je moguce da raketa KUB-a zahvati avion tek nakon njenog lansiranja, kao sto je to opisano u filmu o obaranju f16 90-ih godina?

Citat:The missile was fitted with a semi-active radar seeker 1SB4, designed by MNII Agat, which was able to track the target by Doppler frequency since the start. Later upgrades (3M9M3 missile) could do this before the start. Chief Designer of the seeker head was Yu.N. Vekhov, since 1960 – I.G. Akopyan.

Sama raketa tj njena RGS nema mogucnost zahvata cilja ( strobiranje-lock on ) jer ona nema aktivno-zracecu ( predajno-prijemnu ) vec samo prijemnu radarsku antenu sto je osnov principa PARS .Ako bi imala mogucnost zahvata tj RGS i posedovala tu predajno-prijemnu antenu onda bi raketa nakon lansiranja u zavrsnoj fazi leta bila `samostalna-aktivna` tj navodila se po principu ARS ( aktivno samonavodjenje -radarsko u ovom slucaju ) .Znaci samo ga prati po odbijenom radarskom signalu ,ne moze cilj RGS- rakete doslovce zahvatiti jer nema cime ( antena u RGS je prijemna a ne predajno-prijemna ) .

Po otkrivanju cilja u VaP od strane operatera osmatrackog radara predaju se parametri cilja operateru nisanskog radara koji zatim vrsi ugaono pracenje i zahvat cilja u datom sektoru VaP ( po parametrima:azimut,daljina i mesni ugao/visina ) .Po zahvatu cilja ,racunar SUV predaje podatke izabranoj raketi cija antena RGS prima radarski signal odbijen od cilja a predhodno upucen od strane nisanskog radara bilo nakon lansiranja ili pre toga ( zavisno kako vidimo od varijante rakete tj RGS u istoj )

Ta faza navodjenja po radarskom signalu predpostavljam da traje od lansiranja do momenta aktiviranja /detonacije b/g ( pomocu udarnog ili radio-blizinskog upaljaca u raketi ) ??? .Da li kod ovih raketa imamo faze inercijalnog navodjenja ( let po matematickom modelu ) pa tek onda u zavrsnoj fazi leta opet prebacivanje na radarski -kanal ( kanal poluaktivnog samonavodjenja po radarskom signalu odbijenom od cilja ) to moze malo vise da prodetaljise kolega `samkubm4` ako nije problem ...

Dakle kao i kod raketa klase V-V za PARS u zavrsnoj fazi nema onog pravog zahvata ( da raketa svojom radarskom antenom koja zraci izvrsi uglovno pracenje i zahvat cilja ) vec se ona navodi na cilj po odbijenom radarskom signalu/prati isti ( kod lovackih aviona u osmatrackom rezimu rada radara a ne nisanskom ,dakle ne po nisanskom radarskom snopu kako se nekad mislilo ) .

Moze nadam se odmah i pitanje .. da li se ovaj princip ostvaruje i kod `Kubasa` ,znaci da li po lansiranju rakete nisanski radar stalno vrsi zahvat datog cilja ili prelazi na pracenje-zahvat nekog drugug-narednog a raketa leti po inercijalnoj putanji ( inerc. faza navodjenja ) a onda u zavrsnoj fazi leta se navodi po radarskom signalu odbijenom od cilja a poslanom od osmatrackog radara ne nisanskog ?

• 14Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, MB120mm, victoria, GnaeusDomitiusAhenobarbus, Mercury, ladro, zixo, Gargantua, amaterSRB, srbi, lacko, Vl veliki, Georgius, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Maj 2016 12:02

Moram prvo da odstampam nabacane teze i pretpostavke koje si naveo. Nesto jeste tacno a nesto nije.

Dopuna: 22 Maj 2016 23:24

Znaci:
- Raketa jeste PARS, gde se snop kontinualnog iluminatora poklapa sa impulsnim snopom za pracenje cilja.
Veci deo posla se obavlja vec na SLO, dobro se sve ''sazvace'' raketi, preko AKR. U startnoj fazi ne
dozvoljava se radarsko navodenje rakete, ali RGS racuna tacku preticanja u koju treba da leti raketa po podacima sa SLO uz dodatnu popravku. Proradom mars faze raketa se navodi na osnovu VF oscilacija reflektovanih od cilja koje ozracavaju i repene antenee (3-ca MF). Automat zahvata regulise zahvat po Dopleru i ugaonom pracenju sa razlicitim rezimima rada, izmedu ostalog i zahvat cilja u vazduhu , kada raketa polece a da nema sigurnog zahvata, koje se tek generatorom pretrazivanja nakon 2,5 do 4 sek regulise, skidanje komande ''Zabrana Zahvata''. Na neki nacin ovo je memorijsko pracenje ali je potrebno dalje osvetljavanje cilja. Ne smem vise.
- Cilj moze da bude otkriven i OAR-om ili drugim sistemom-senzorom u K-1M ali i autonomno sa OR kada se direktno podaci (parametri) i komande prebaciuju NR-u, i kada su ukljuceni svi SLO i sve rakete na njima. One sa svojih pozicija racunaju tacke preticanja u koju treba da lete rakete. RGS raketa koje imaju najbolje uslove, s obzirom na polozaj i ostale parametre, rastojanja, brzina zblizavanja itd. signaliziraju komandiru RStON-a i on odlucuje koju ce lansirati. Kad lansira jednu vec moze zapoceti isti proces na sledeci cilj. Znaci sistem je visekanalan (12) po raketi i 2-kanalan po cilju. Ne smem vise.
- Startni deo leta rakete obuhvata rad u rezimu ''navodenja'' sa cvrstom stabilizacijom rakete, kada se postize brzina i realizuje ''cilj u zoni'', zatim rezim ''automatsko pracenje'', eventualno ''rezim gubitka cilja'' i sprecavanja antipoda. U marsevskom delu leta, povecava se osetljivost, ukljucuje generator pretrazivanja i sistem radi sa pracenjem po brzini (navodenje, automatsko pracenje, gubitak cilja) ili sa pracenjem po uglu o cemu odlucuje AZ (Automat Zahvata) i sema ARP. Ovaj Kanal ugaonog pracenja (KUP) funkcionise u rezimima: navodenje i automatsko pracenje uz angazovanje RU-blizinskog kada raketa preleti 0,6 D do tacke susreta sa svojim semama: daljinsko ukljucenje, samolikvidacija, povecana osetljivost, zahvat po f zadrzan i zabrana zahvata. Ne smem vise.
- RGS formira upravljacke komande kojima se preko AP raketa navodi na cilj i to automatskim pracenjem cilja po brzini i uglovnim koordinatama, uz pomoc slozene trokanalne ceone antena kao i repnog kanala. Tako imamo suguran zahvat cilja je vec na pocetku marsevske faze. Raketa mora da ima dovoljno informacije od NR cije se f kanala osvetljenja (kontinualnog) i nisanskog (impulsnog) razlikuju a koristi se i TelK-kamera za pracenje cilja,koja je paralelna sa NR, radi rucnog, bez zracenja, rezima rada (ekvivalent antena) i uz proracunatu 0,6 D. Bitno je pravilno lansiranje rakete (funkcionalno i vremenski po ZL), da bi raketa pogodila cilj u granicama ZU.
- Po lansiranju rakete, NR stalno prati cilj, sve do njegovog unistenja, jer je neophodno da ''opskrbljuje'' RGS, dok OR obraduje drugi cilj i odmah priprema podatke za njegov zahvat NR. Sustina stvari je ''umetnost'' operatera i K-dira RStON-a da oni odmah lansiraju i drugu raketu, onu cija je upaljena lampica, ali posle 3 do 5 (sek) i bitno je da objasjava cilj na koji mogu da lete vise raketa. Raketa ima mogucnost i ''zapamcenog'' leta u preracunatu TP ali to nije dokumetacijom posebno obradeno, ne slucajno. OR nema funkciju u PARS vec samo u otkrivanju, mada se mogu iskoristiti neke njegove osobine. Ne smem vise.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Znaci sistem je visekanalan (12) po raketi i 2-kanalan po cilju.
Ovo je novo za mene ako sam dobro razumeo. U literaturi stalno nailazim na podatke da je trokanalan po raketi i jednokanalan po cilju !
Koliko je nemanje podatka o visini cilja hendikep za kub u odnosu na Nevu ? Nevaši su se žalili da im je to odnosilo dragocene sekunde u traženju cilja po visini(nišanskim radarom) i izlagalo ih dodatno dejstvu PRR-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Raketa ima mogucnost i ''zapamcenog'' leta u preracunatu TP ali to nije dokumetacijom posebno obradeno, ne slucajno.

То је заслугом произвођача? Да ли се то код нас проучило на неком нивоу?

• 8Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, amaterSRB, Mercury, ray ban11, lacko, victoria, Georgius, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci, u jednoj bateriji imas 4 SLO sa 3 rakete, to je 12, i sve su one dejstvom baterije ukljucene, rade i cekaju da budu lansirane. S obzirom na prostorni polozaj cilja ''sazrece'' tj. ispunice uslov, 1 ,2 ili.. raketa a komandir odlucuje koju ce da lansira. Cim se upali lampica i lansira prva, vec se zahvata i prati drugi cilj i ponavlja se procedura, ilansira raketa sa recimo treceg SLO, znaci sistem je, posmatrano vremensko trajanje, dvokanalan po cilju. Sve ostalo sto pricaju su gluposti.
Podatak o minimalnoj visini cilja je, u zavisnosti od rezima gadjanja K-1 ili autonomno 2K12M ili rakete ME ili 3ME, i krece se od 30m (ME) u autonomnom na MIG-19 i 25(20m) za K-1 (autonomno) za 3ME za MIG-19. Ako se rakata nalazi na visini manjoj od 1km, vec na SLO, tj. AKR se dovodi negativan napon 0,6D na semi BZ sto je ustvari D do cilja koja se ukljucuje u preracunavanje TP i uslova za lansiranje. Na AZ dolazi komanda ZZ, koja je prisutna sve do kraja start faze, let po NLC, kako raketa ne bi zahvatila ''antipod''. Takode ovo je bitno ako raketa leti kroz guste slojeve atmosfere a ovu komandu daje davac atmosferskog pritiska (pito cev). Nakon toga ide odbacivanje mlaznika itd.