PARS 9K31 Strela-1 (SA-9 Gaskin)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Што се тиче опреме за вожњу ноћу (добро користи се и назив уређај) ТВНО-2Б предходник је све рекао, а посебно је нагласио оптерећење, које је имао возач. Возач је морао да се нагне напред да би прислонио главу на перископ, а то је већ неприродан положај. Баратање са уређајима, које опслужује у току вожље још компликованије.
ево како то изгледа пре монтирања:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Vlada78, Georgius, Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vlada78 ::Sad ja jedno amatersko pitanje.
Kako se gadja sa Strelom ? Mislim kada se zna da treba da je ispalis, jel ima neki signal da je raketa izvrsila zahvat ?

Da bi se izvrsilo lansiranje rakete s1m potrebno je predhodno obaviti vise radnji. Radnje koje predhode lansiranju su otprilike sledece (mozda cu i nesto propustiti). Postavljanje raketa na lanser, obavezno paljenje motara (neki iskusniji su govorili da lansiranje moze da se izvrsi i bez paljenja motora, ali ja to nisam probao). Operator se smesta na poziciju u kupoli i stavlja slemofon na glavu. Preko slemofona je uspostavljena komunikacija (veza) izmedju svih clanova posade. Posadu cine tri clana, mada je moguce (sto smo cesto i radili) da cetvrti clan bude van vozila u rovu (dubina za stajanje) i da osmatra vazdusni prostor. Ovaj cetvrti je takodje imao slemofon na glavi i bio je povezan 10m dugackim kablom sa vozilom i tako imao komunikaciju sa ostalim clanovima posade. On je eventualno mogao da cuje zvuk aviona ili da ga uoci pre operatora koji je ogranicenog vidika (koristi samo prozor operatora) a takodje zbog buke motora nije bio u mogucnosti da cuje zvuk aviona. Ovde na forumu je pomenuto preko kojih radara se dobijaju informacije o naletu letilica, ja ne znam kako je to funkcionisalo kod nas, ali znam da smo tokom citavog rata 99 imali stalno informacije iz komande diviziona o naletima. U pocetku je sve to islo mnogo sporo i sa zakasnjenjima ali kasnije je sve to bilo neuporedivio brze, i o tome bi moglo da se pise kao i o maskiranjima i o pravljenju laznih ciljeva i toplotnih mamaca. Kada je operator zauzeo svoju poziciju, prevodi lansirni uredjaj iz marsevskog u borbeni polozaj i otvara nisansku spravu. Sledi ukljucivanje prekidaca za napajanje rakete, posle cega se u vozilu cuje specificno pistanje. Na pultu operatora se nalaze i prekidaci za odredjivanje koja ce od raketa biti lansirana (ako neku ima ovakvu sliku bilo bi lepo da je postavi). Prekidac moze da se postavi tako da automacki prebacuje na sledecu raketu posle lansiranja ili da to bude rucno. Ja sam koristio rucno prebacivanje na sledecu raketu iz razloga koji cu kasnije reci. Ovo su radnje koje predhode lansiranju (mozda sam nesto propustio). U predhodnim tekstovima napisano je i o orjentaciji vozila. Mi smo vozilo orjentisali prog dana zauzimanja polozaja, i imali smo uradjenu orjentaciju na stalnim polozajima, ali na velikom broju rezervnih polozaja koje smo posedali orjentaciju smo vrsili obicnom vojnickom busolom. Neko od nas bi stao ispred vozila i prosto busolom utvrdio strane sveta i samim tim i prevce naleta (od 1 do 12 s tim sto je 12 sever). Koliko ja znam sve baterije u divizionu su funkcionisale po principu ovakve orjentacije, a i najavu naleta iz komande dobijali smo po tom principu (avioni iz pvavca 6 na velikoj visini ili sto je najcesce bili avioni iz svih pravaca dejstvujte iz svih orudja). Znaci po dobijanju informacija o pravcu iz kog dolazi letilica operator okrece kupolu i gleda kroz prozor dok mu onaj cetvrti drugar od napolje koriguje dodatno polozaj. Kad uoci letilicu na prozoru stavlja glavu na nisansku spravu i ono sto se vidi na prozoru vidi se i na nisanskoj spravi. Operator se trudi da sto pre postavi letilicu u gornji krstasti prsten nisanske sprave na kome se nalazi i marker ziroskopa GSN ( U PROSLIM TEKSTOVIMA JE POSTAVLJENA ODLICNA SLIKA KAKAV JE RASPORED KRUZICA NA NISANSKOJ SPRAVI I KOJI OD NjIH CEMU SLUZE) kad je uspostavio kontakt sa letilicom operator okrece kupolu i tako prati avion trudeci se da ga nikako ne ispusti iz krstastog kruzica nisanske sprave. Paralelno sa ovom radnjom operator radi i sledece: Lansirnim uredjajem operator upravlja pomocu dve palice (ili dva rukohvada, ne znam bas strucni naziv, ako ima neko sliku i ona bi nam dobro dosla) one pokrecu lanser u svim pravcima. Naravno problem je u tome sto sve to ide uz pomoc ciste snage misica ruku i ramena. Na levom rukohvatu nalazi se malo crveno dugme koje sluzi za zaletanje ziroskopa rakete (operator ga pritiska levim palcem). Po pritisku na to dugme ziroskop se zalece a u nisanskoj spravi se to vidi tako sto se marker ziroskopa (najveci kruzic) lagano krece i u trenutku kad je zaletanje zavrseno on stoji preko krstastog kruzica u vrhu nisanske sprave. Ova procedura zaletanja ziroskopa traje nekoliko sekundi. Mi smo to vreme ubrzali tako sto smo sve vreme boravka na polozaju drzali ziroskop u zaletu a da ne bi doslo do njegovog zagrevanja na svakih par minuta smo manjali raketu i zaletali ziroskop na drugoj. Ljudi koji su bili ekperti za strelu rekli su nam da ziroskop moze da radi do deset minuta i da posle toga pregori, tako da smo mi to resavali zaletanjem druge rakete na svakih 5 minuta.
Sve ovo do sad je procedura pred samo pracenje cilja i lansiranje lakete.
Sledeci potez je na desnoj palici, operator pritiska palcem desno dugme na vrhu palice do prvog stepena. U tom trenutku se otvara poklopac kontejnera rakete i GSN je otkrivena i gotovo odmah IC zrakom uspostavlja kontakt sa ciljem. Mi smo i ovde ubrzali proceduru tako sto smo citavu smenu, naravno kada su naleti bili ucestali, uz neprestano drzanje ziroskopa u zaletu drzali i otvoren kontejner a vrlo cesto i dugme za lansiranje na prvom stepenu koje omogucava zahvat cilja. Dakle kada je kontejner otvoren i dugme lansiranja (na desnom rukohvatu) pritisnito na prvi stepen a raketa ima IC kontakt sa ciljem kruzic markera ziroskopa u nisanskoj spravi pocinje da treperi a u slusalicama se cuje specifican zvuk brzog klokotanja (uz paljenje lampice na vrhu nisanske sprave, mislim da je bila crvena). Ovo sve znaci da je raketa zahvatila cilj i da je lansiranje moguce. Tada, ako ima potrebe, operator vrsi preticanje cilja tako sto pomera ceo lansirni uredjaj ispred cilja koji se krece. U nisanstkoj spravi to izgleda tako sto se marker ziroskopa pomera iz krstastog kruzica u jedan od donja tri kruzica nisanske sprave u zavisnosti u kom pravcu leti letilica. Kad je preticanje izvrseno dugme na desnom rukohvatu se pritiska do kraja dole. Da bi raketa izletela svi mikroprekidaci na vozilu treba da budu pritisnuti (ti prekidaci se nalaze na gornjim poklopcima motora i na poklopcima za izlazak iz vozila (verovatno ima jos koji). Da bi raketa izletela prodje 1 sekunda od trenutka pritiska dugmeta do izletanja rakete. Ovim je raketa lansirana i operator vise nema nikakav uticaj na nju. Moj prvi pokusaj lansiranja rakete je propao jer mikroprekidaci nisu bili dobro pritisnuti,. Taj problem smo resili tako sto smo automacki na pocetku smene zatvarali gornje poklopce motora da bi se prekidaci pritisli a radi hladjenja motora drzali smo otvorene bocne polopce. Naravno motor je tokom smene kratko radio i palili smo ga samo u situacijama moguceg lansiranja da bi izbegli njegovo preveliko zagrevanje a time i emitovanje toplote.
Kada raketa izleti ona samostalno prati cilj a samo vozilo se zanese u nazad i oko njega se stvori usled lansiranja velika kolicina dima. Posle ovoga je prekticno nemoguce pratiti isti cilj drugom raketom a i bilo koji drugi. Moja je pretpostavka bila da je odmah po lansiranju nasa pozicija otkrivena i da vrlo brzo mozemo ocekivati odgovor po nasem vozilu. Vrlo znacajan je psiholoski osecaj da u blizini nismo imali nas radar i da posle lansirane rakete mozemo odmah da promenimo polozaj i da prakticno i ne znamo kakav je efekat gadjanja ali da smo na bezbednom. Dobrim maskiranjem i odabirom polozaja, sto manjem izlaganju toploti celog vozila, uspostavljanjem veze koju neprijatelj nije mogao da kontrolise ovaj sistem je uspeo da bude efikasan i neotkriven. E sad neko je u predhodnim tekstovima prokomentarisao da se neprijatelj spustio malo nize efekti naseg dejstva bi bili ocigledniji. Pretpostavljam da su i oni bili toga svesni i da su u najvecem broju slucajeva leteli iznad nasih dometa, sto znaci da smo mi odradili dobro posao i zastitili nas vazdusni prostor na malim visinama.
Izvinjavam se u napred na ne strucnim izrazima, ipak ja sam obican vojnik - operator.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

strela ::
Izvinjavam se u napred na ne strucnim izrazima, ipak ja sam obican vojnik - operator.
Ма иди бегај
Каква извињења, одличан си
Vlada78 ::Evo jedna slikica



Ово сам окачио да бих демонстрирао, проблем слабог маскирања. Грудобран је пожутео, дакле трава је увенула осушила се.
У периоду вегетације ово се откалања поливањем-заливањем (ако нема киша).
Када је грудобран добро припремљен, поред маскирног ефекта, он доприноси успешности лансирања "друге" ракете.
То што си рекао много "дима", у питању је "много прашине".
Био сам напољу (држао се за СЛО) кад је лансирана ракета. Подлога камењар, прашине није било у опште, а дим није сметао оператору да прати лет ракете.
У реду, време о којем говориш је крај зиме, почетак пролећа, али су се те ситуације компензирале постављањем цираде (цераде) по грудобрану.

Мала, малецна, ситна корекција.
Притиском дугмета "напајање" залеће се жироскоп и отвара се поклопац контејнера, и то у оба режима.
У режиму "аутоматско" код притиска дугемта "праћење" (оно до првог колена ) даје се напајање следећој ракети и отвара се поклопац контејнера те ракете.

Тако, када вршиш прекид праћења, прекид гађања, дотичну ракету си ставио у "стање четања" и радиш са оном која је у режиму напајања. И кад то поновиш још два пута, онда слика СЛО изгледа овако:

• 1Ovo se svidja korisniku: strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

STRELA - vrlo cesto i dugme za lansiranje na prvom stepenu!!!


Malo mi je čudno da ste držali dugme za praćenje na prvom stepenu iako nije bilo cilja?Jasno mi je šta ste hteli da postignete ali ta radnja jednostavno nije dozvoljena da dugo traje.
Ono što mene zanima koliko dugo su trajali vremenski intervali dražanja dugmeta na prvom stepenu?
Tvoja iskustva su zanimljiva samo nastavi!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala @Strela, mislim da je ovo sto se moglo lansirati samo jedna raketa, a sa drugom ,zbog dima, nije moglo izvrsiti pracenje veliki nedostatak. Malo je jedna raketa na jedan cilj, bar dve. I Neva je obicno dejstvovala sa dve rakete po jednom cilju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stinger pančevo ::STRELA - vrlo cesto i dugme za lansiranje na prvom stepenu!!!

Malo mi je čudno da ste držali dugme za praćenje na prvom stepenu iako nije bilo cilja?Jasno mi je šta ste hteli da postignete ali ta radnja jednostavno nije dozvoljena da dugo traje.
Ono što mene zanima koliko dugo su trajali vremenski intervali dražanja dugmeta na prvom stepenu?
Tvoja iskustva su zanimljiva samo nastavi!!!
Мислим да је он ту нешто пермутовао, сигурно није хтео да тако испадне.

Држање палца на дугмету "праћења" начелно траје 3-4 секунде. Ако нема сигурног захвата, дугме се отпушта, па се радња "захвата циља" понавља.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Vlada78, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ljubasav ::stinger pančevo ::STRELA - vrlo cesto i dugme za lansiranje na prvom stepenu!!!

Malo mi je čudno da ste držali dugme za praćenje na prvom stepenu iako nije bilo cilja?Jasno mi je šta ste hteli da postignete ali ta radnja jednostavno nije dozvoljena da dugo traje.
Ono što mene zanima koliko dugo su trajali vremenski intervali dražanja dugmeta na prvom stepenu?
Tvoja iskustva su zanimljiva samo nastavi!!!
Мислим да је он ту нешто пермутовао, сигурно није хтео да тако испадне.

Држање палца на дугмету "праћења" начелно траје 3-4 секунде. Ако нема сигурног захвата, дугме се отпушта, па се радња "захвата циља" понавља.

Potpuno se slazem sa Ljubasavom, ovaj BRDM i nije bas ubedljivo maskiran, obzirom da je imao dva pogodjena aviona ne verujem da bi posada i komandir dozvolili sebi taj luksuz da ovako na izvolte borave na livadi. Ako je u pitanju rat 99, mozda je bilo potpisno primirije pa su se malo opustili. Ali cisto sumnjam da ih posle dva pogotka neprijatelj ne bi trazio na tom terenu i to veoma uporno. Ovu sliku sam poodavno video na internetu i meni je to lose maskiranje odmah zapalo za oko. Ne znam Ljubasave, sta ti mislis, da li bi trebali da pokazujemo i pisemo kako je to izgledalo onako kad je to uredjeno kako treba. Ti si u jednom od proslih tekstova napisao da dok je s1m u operativnoj upotrebi ne treba pricati o njenim slabostima, ja se sa tim potpuno slazem.
Potpuno sam ubedjen (ali molim te proveri u tvojim sveskama, i moj kapetan je 99 na polozaj doneo jednu svesku u kojoj je imao sve o s1m) da se levim crvenim dugmetom na levom rukohvatu samo zalece GSN, to dugme se odmah posle toga otpusti i GSN je u zaletu i vrti se sve do trenutka dok se prekidac ne prebaci na sledecu raketu. Čim se prekidac prebaci na drugu raketu GSN prve automacki pocinje sa zaustavljanjem i par sekundi kasnije skroz staje (tako amo sprecavali pregrevanje GSN, i jedan, tada stariji vodnik, ekspert za s1m nam je rekao da ziroskop ne sme da radi duze od 10 minuta) ovo sve govorim za rucni metod automatski nisam koristio. Ja sam nekako skroz siguran da se poklopac kontejnera otvara pritiskom na prvi stepen dugmeta desne palice i da taj prvi stepen samo tome sluzi. Znaci GSN rakete je aktivna dok je poklopac zatvoren, kad stisnemo prvo koleno desnog dugmeta mehanicki se otvara poklopac kontejnera i GSN uspostavlja IC kontakt sa ciljem (pravi zahvat) o cemu dobijamo signal na markeru u nisanskoj spravi koji treperi i cujemo klokotanje u slusalicama. Samo u situaciji zahvata raketa moze da izleti, ako zahvata nema i pored pritiska dugmeta za lansiranje (drugo koleno desnog dugmeta) raketa ostaje u kontejneru. Mi smo ovu proceduru ucili u vojsci (JNA 88 tada je Ljubasav bio otprilike kapetan). Ne znam moguce je da se nesto vremenom promenilo, a verovatno posle rata 99 da su i neka nova iskustva ugradjena u obuku.
Takodje smo tada na obuci ucili da pri gadjanju ciljeva u dolasku levo crveno dugme na rukohvatu samo pritisnemo da se GSN zaleti i odmah ga pustimo. Ali u gadjanju u odlasku crveno dugme treba da se drzi sve vreme pracenja cilja (to su mi 99 i potvrdili drugari opratori iz baterije). Pa eto ako bi Ljubasav mogao to da mi potvrdi i da mi kaze zasto se to dugme ne drzi u dolasku cilja a mora da se drzai u odlasku (to mi nikad nije bilo jasno).
Stinger je primetio da stvarno ono sto smo radili u najmanju ruku odudara od redovne procedure. Ali vodili smo se mislju da, ukoliko sve ono sto uradimo nije opasno po posadu i da usled toga nece doci do kvara na raketi i ostalim uredjajima, pokusamo da sve redovne procedure ubrzamo. Pisalo se vec o tome da je domet oko 3,5km i da moze da se gadja letilica makskimalne brzine oko 300 m/s. Kad uocis letilicu ( ako leti po ovim parametima) ako tek onda aktiviras GSN kojoj treba nekoliko sekundi da dodje u potreban rezim rada, pa dok otvoris kontejner, pratis cilj i radis preticanje i lansiras bojim se da je kasno i da cilj moras da dalje lovis u odlasku sto ti daje daleko manje mogusnosti. Kako sam opisao mi smo sve radnje odradili i prakticno sam cekao (pokusavao sam da primetim cilj i da ga smestim u krstasti krug gde je i marker GSN. Cim dobijem signale zahvata ja lansiram ili ako treba radim preticanje i lansiram.
Ovo smo radili.
1. Cim sednem u vozilo otvorim oba kontejnera (pritiskom na desno dugme prvo koleno), vozac je na svom mestu a osmatrac napolju.
2. Ukljucim sve potrebne prekidace napajanja i zaletim GSN rakete (posle zaletanja GSN pustam crveno dugme za njeno pokretanje)
Lanser mi je otkocen i tako osmatram kroz prozor kupole. Desno dugme mi je na prvom kolenu i spreman sam da lansiram cim raketa nesto zahvati (i tako osmatran )
Ukoliko se cuje zvuk letilice, ukoliko je onaj osmatrac spolja vidi ili dobijemo najavu naleta iz komande baterije ili diviziona vozac pali motor i onda smo u rezimu da odmah ispalimo.
3. Bilo je perioda kad su avioni neprestano preletali nas polozaj i u tim situacijama smo ovako radili, jer ti nikad ne znas da li ce neki od njih da se spusti u jednom trenutku malo nize i da ti bude u dometu. Ovakav rad je vrlo naporan a nas 12 operatora smo bili organizovani tako da na ovaj nacin rade uvek dva sistema dok ostali odmaraju i u pripravnosti su.
Znaci imali smo neke tri vrste pripravnosti (moj vod je ovo postovao):
1. Operator je u vozilu i svi su na svojim mestima i otvoreni kontejneri, slusamo najave iz komande, osmatramo u daljini dejstva praga (jer je moguce da odatle nalete avioni).
2. Naleti se najavljuju iz komande, prage dejstvuju blize nama.
Sve gore navedeno je uradjeno osim paljenja motora. Okrecem kupolu osmatram, motor ne radi da ne bi isijavao toplotu.
3. Svakog trenutka je moguc nalet
Pali se motor i sve je ukljuceno samo cekam zahvat i tako kroz prozor kupole osmatram a cesto i kroz nisansku spravu pretrazujem nebo.
Naravno ovaj poslednji stepen je najtezi potrebna je velika koncentracija i to traje samo u periodu moguceg naleta i lansiranja.
Ponavljam receno nam je da GSN moze da radi 10 minuta mi smo raketu menjali na 5 ili manje.
Ne znam tacno koliko vremena sam provodio u tom rezimu sa svim procedurama odradjenim i pritisnutim prvim kolenom desnog dugmeta (mozda 2 do 5 minuta ili mozda i duze).
Naravno cim se stanje smiri otpusta se dugme sa prvog stepena i osmatra se i dalje. Ako se stanje jos vise smiruje iskljucuje se napajanje rakete i gasi motor votila a na kraju se otpusti kocnica i lanser ostaje u mirovanju. Desavalo se da da satima nema nikakvih naleta a desavalo se da malte ne celu smenu budemo aktivni na drugi ili treci nacin. Mene i dalje buni ono drzanje dugmeta za napajanje rakete u gadjanju u odlasku kada se ono drzi do samog lansiranja, nisam to probao ali me interesuje zasto je to tako.
Sto se tice dima, , moje iskustvo je ovakvo. Jednostavno taj trenutak lansiranja usled trzaja citavog vozila glava se malo odvoji od nisanske sprave, taj dim ili prasina (i nje je sigurno bilo) za par sekundi onemoguci operatora da dalje prati ono sto je pratio. Naravno ako je u pitanju helikopter on je sporiji na njega bi i mogla da se lansira i druga raketa, ali na avion u dolasku koji leti oko 300m/s kao i krstareca raketa koja takodje leti mozda malo sporije cisto sunnjam da bi moglo da se nastavi sa pracenjem i lansiranjem. To je nekako moje misljenje jer je to isuvise kratko vreme i za jednu raketu a kamoli i drugu. A tu je i psiholoski efekat lansiranja na celu posadu. Posle lansiranja svi misle da smo za par sekundi meta, sto nije iskljuceno. Tako da ili napustamo vozilo ili sa njim menjamo polozaj i molimo boga da nas niko ne pogodi. Hocu da kazem da je posada tokom cele smene pod stresom i da je taj osecaj daleko od onog kao kad igras video igricu pa ako te pogode nema veze, ovde nama drugog zivota. Predpostavljam da i Ljubasav i stinger a mozda i vlada imaju slicna iskustva.

Vlada 78
Vlada je potpuno u pravu da bi sa bar dve lansirane rakete koje jure letilicu mogusnost obaranja bila veca, ali moj utisak , iskustvo, osecaj je takav da je jedna raketa maksimum u onim krajnjim parametrima (3.5km i 300m/s). Ako na primer gadjamo helikopter koji lebdi ili se sporo krece, opret postavljam pitanje ko bi bio toliko hrabar da posle lansirane jedne rakete ceka i pokusa da lansira i drugu ili da trazi novi cilj iz te pozicije, kad je evidentno da je tu negde i drugi i treci helikopter koji ce te imati na nisanu gotovo odmah jer si po lansiranju otkrio svoj polozaj. Ako idemo samoubilacki pa da rizikujemo, ali da li se to isplati, jer ako te nema nikad vise neces moci da im uzvratis udarac.
Sto se tice Neve o njoj sam citao i otprilike znam kako funkcionise, ali samo informativno (ipak moja struka je nesto sasvim drugo). Ljubasav moze da ti uporedi s1m i nevu jer on je ocigledno respektivan ekspert raketas. Ali Neva i strela su iz potpuno druge price, mozda mogu da se porede Neva i s10 jer koriste radar za pracenje i lansiranje ali da ne ulazim u ono sto ne znam.

Ja sam ipak vojnik i borac s1m i zato ne zamerite ako sam negde pogresio u svakom slucaju mi nije namera da nesto dokazujem nego vise da razmenim iskustva i znanja sa svima koji nesto znaju o s1m. Mozda za ne daj boze opet zatreba.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ипак су неки покушавали да модернизују овај систем, или пак, да им послужи за нешто ново


Разанајем да се систем интегрише са ракетама STAR-80L. Можда ће "ARAMIS" да појасни ову модификацију. Домет је свакако бољи 1.000 - 6.000м у односу 900 - 4.200м код С-1М

• 1Ovo se svidja korisniku: Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::He He. Bas pred novu godinu bio sam kod druga na poslu a njegov kolega nam prica dozivljaje iz vojske. Bio je 2002 sluzenju vojnog roka na Batajnici valjda PVO jer je imao obuku na Streli 1. I bilo mu je najteze kada mu je receno da sistem imam maksimalan domet od preko 4km ali efektivni domet je oko 2.5km . Valjda se misli na domet po visini.

Da se covek rasplace

Jel moze neko nesto vise da napise o tome?

Postovani mean machine
Prelistavao sam ovaj forun i videh ovu tvoju konstataciju, mada evo sa zakasnjenjem od par godina ali nikad nije kasno. To sto si napisao i jeste skoro tako (sto se tice dometa) ali s1m i nije izmisljena da dejstvuje na srednjim i velikim visinama, a i nasa vojska ju je nabavila za zastitu jedinica od napada sa malih visina. Kada je kupljena ona uopste nije bila lose orudje za to vreme, o tome se pisalo na ovoj temi. Ali kao i sve u zivotu tako i kod PVO sistema, koliko para toliko muzike. Tako da je sasvim druga prica sto nasa drzava nije bolje naoruzala svoju PVO i sa takvom kakvu je imala, a ima je i dalje, usla u rat 99. Zadatak operatora na ovom sistemu nije da razmislja o avionima koji lete na 10 i 15 km visine, to su radile posade neva i kubova. Zadatak posade je da u svom dometu pokusa da na vreme odradi sve radnje potrebne tako da sistem bude spreman za ispaljenje rakete i da budu strpljivi i cekaju priliku. Naravno na ovoj temi se pisalo kasnije, posle tvoje poruke, kako sistem funkcionise i koje su mu dobre i lose osobine. Ja sam sticajem okolnosti 99 bio operator na ovom sistemu i jos ranije, nego tvoj drugar, zavrsio obuku na njemu. Moji drugai (operatori) iz baterije a i ja na vreme smo shvatili da nam nije jedini cilj da oborimo avion ili neku drugu letilicu (to jeste glavni cilj). Cilj operatora je i da pokusa da ozraci avion IC zrakom rakete o cemu pilot u avionu ima detekciju na uredjaju (pisano je o tome koliki je domet ozracenja oko 6-8km ako se ne varam). Samim tim sto je ozracen on zna da je potencijalna meta i neverujem da ce bas onako bez i malo staraha da gleda na to. To je kao kad neko uperi pusku sa laserskim nisanom i sumnjam da bi bilo kome bilo bas sve jedno da razmislja da li je to laserska tacka na njegovom telu od snajperske puse, od automatske puske ili od pistolja koji ima naj kraci domet. U takvim situacijama ziv covek razmislja da spasi zivu glavu. Ja sam tokom tih meseci imao vise pokusaja da ozracim neku letilicu na vecim visinama od naseg dometa. Drugi nas cilj je bio da lansiramo raketu ukoliko dodje do zahvata bez obzira sto je evidentno da ce avion koji je trenutno u dometu vrlo brzo izaci iz njega. Takodje u avionu pilot oma detekciju da je raketa ispaljena sa zemlje na njega i da ide ka njemu. Ja verujem da u takvim situacijama pilot ako nista bar pokusa malo da poveca brzinu i da se odlepi od dometa rakete, a to znaci da njegov primarni zadatak (bombardovanja) tog trenutka ostaje po starani i da on tokom manevra gubi vreme a u tim velikim brzinama svaka sekunada je dragocena. On tada mora da napravi novi krug pa to mu trosi opet vise goriva i tako dalje. Mislima da su sva ona dejstva praga i strela bila jedan znacajan faktor odvracanja njihove avijacije od spustanja na manje visine u tom ratu. Svoju uspesnost strele 1m su dokazale sa vise uspesnih pogodaka i aviona i bespilotnih letilica i krstarecih raketa, ali moje skromno misljenje je i da su radnje pracenja ozracenja ciljeva vrsenja zahvata cilja bile takodje znacajan faktor odvracanja. Kao sto ti rece da se tvoj drugar rasplakao zbog malog dometa njegove strele 1m, mislim da se agresor mnogo vise rasplakao jer nije unistio ni jednu jedinu strelu 1m tokom rata na celoj nasoj teritoriji. Po forumima tu i tamo moze da se procita o pogodcima koje su imale strele1m (tu je i ona cuvena stara slika sa interneta gde su na streli nacrtana dva aviona , nadam se oborena). Ja bih tu i dodao bezbrojna pracenja, IC ozracenja i zahvate na avionima kao i lansiranja koja nisu pogadjala, ali su njihovim pilotima stalno slala poruke, tu smo negde skriveni i cekamo vas da sidjete malo nize. Ako nije kasno, eto proslo je par godina, prenesi tvom drugaru da ne treba da place jer ako je 99 ucestvovalo 100 strela 1m nijedna nije pogodjena a eto znamo da su unistilie dva aviona i onu bespilotnu letilicu na Kosovu najmanje, a ja verujem da je pogodaka sa strela1m bilo i vise od toga.
Izvinjavam se u pitanju je kolega od tvog druga, ja ovde isprozivah coveka ni kivog ni duznog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

strela :: Drugi nas cilj je bio da lansiramo raketu ukoliko dodje do zahvata bez obzira sto je evidentno da ce avion koji je trenutno u dometu vrlo brzo izaci iz njega.

Другар, дај за шире народне масе, опиши нам тај осећај од момента кад пређеш у први степен приправности, кад почну да зује и светле индикатори па до испаљивања ракете.
Мислим да то многе овде занима.