offline
- Pridružio: 28 Jul 2011
- Poruke: 183
|
- 24Ovo se svidja korisnicima: Georgius, MarKhan, Vlada78, Oscar, Vl veliki, ljubasav, sasans23, ivan73, fantom_S, VJ, racerx11080, miodrag, danijell, lacko, theNedjeljko, amaterSRB, Kos93, Mixelotti, Vlada1389, dani.tomic, ssekir75, piston79, Battlehammer, kolateralnasteta
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
lacko ::Nema razloga da objasnjavam zasto jedva cekam nastavak i momenat-rezultat lansiranja po vasim saznanjima,zivi bili 
Mozda sam malo preopsiran ali pokusavam da obuhvatim sve ono šta je predhodilo konkretnim dejstvima. Ranije sam napisao da je vojska izvela tih meseci velika naprezanja tehnike i ljudstava i nadam se da sam bar delimicno to uspeo da opisem.
Borbeni komplet raketa nije odmah bio sa nama, rakete su bile posebno izmestene iz drugog magacina i nalazile su se u kamionu u jednoj sumi. Jedva smo uspeli da nadjemo naše rakete, suma je bila puna kamiona, vojske i niko nije znao da nas pošalje gde da trazimo. Na kraju dodjosmo do raketa, čitav borbeni komplet u jednom kamionu. Dovezli smo se do baterije istovarili rakete i na ledjima vojnici su ih nosili do BRDM -ova na polozaje, gde smo ih postavili po dve na svako vozilo. Kamionom nismo isli da ne bi otkrivali polozaje. Napokon smo se naoruzali i bili spremni za dejstvo. Pocetkom rata mi operatori smo isprobavali sistem tako sto smo sve procedure (ranije pomenute) odradili i pokusali da uradimo zahvat na ivicu oblaka kako bi bili sigurni da sistem funkcioniše i da u eventualnom trenutku u borbi nece zakazati. Od tog trenutka smo bili sigurni kako sve funkcioniše da marker u nisanskoj spravi vibrira na zahvat i da se cuje klokotanje u slusalicama posle cega treba samo pritisnuti dugma lansiranja do kraja i to je to. Prvi pokusaj našeg izlaska na polozaje je bio takav da smo se nas dvojica naoruzali automatskim puskama i poneli pune rapove da gadjamo krstarece rakete ako nalete (smesno). Tokom kasnijih noci usli smo u vozilo da proverimo kako bi to izgledalo kad je mrak i da li sistem može da radi noću. Pogledam kroz nisansku spravu i sve je crno nista se ne vidi, ukljucim sve šta treba i sistem radi, zaletim GSN i ona radi. Komandiru baterije sam rekao da sve funkcionise samo se slabije vide krugovi u nisanskoj spravi. Poceli smo da dezuram i noću uz aktivaranje sistema. Tih nići je sve moguće i nemogiće letelo na nebu. Posle nekoliko dana uspeo sam da razarnam kako dejstvuju nasi sistemi (prage, s2m). Medjutim preko nasih polozaja su preletale velike svetlece kugle nalik izduvnicima aviona ili krstarećih raketa. Mogli su se uočiti i tragovi izduvnih gasova aviona bez svetlosti iz izduvnika, sve te svetlece tačke su bile na razlicitim visinama i daljinama. Za nocna dejstva smo se vremenom ispraksirali tako što smo tu svetlecu kuglu smestili približno u vrh nišanske sprave gde se nalazi marker GSN i krstasti krug čekajući da dodje do zahvata. Jedan od mojih drugara je imao zahvat na jednu takvu kuglu koja se kretala u odlasku ali dok je odradio sve sta treba taj zahvat je vrlo kratko trajao tako da nije lansirao raketu. Strasno mu je bilo krivo, danima je pricao o tome. Prvo lansiranje sam imao negde druge ili trece nedelje rata. Pred jutro kad je vec pocelo da se razdanjuje u daljini sam primetio svetlecu tacku koja se krece velikom brzinom u pravcu od levog zadnjeg dela vozila ka sredini vozila, zbog sumraka nisam mogao da vidim letilicu ali svetlost da. Vozac je upalio motor, ja sam startovao GSN kontejner je bio vec otvoren, komandir je pokusavao da zatvori prednje poklopce (vozaca i komandira). Dok se sve ovo desavalo svetleca tacka ode. Pritisnuo sam prvo koleno desnog dugmeta i marker je zaigrao i bez ikakvog preticanja stisnuo sam dugme do kraja i zaculas se strahovita eksplozija uz snažno zanosenje vozila u nazad, kroz prozor operatora vidim beli dim koji se posle par sekundi lagano razilazi a ja vidim motor rakete pravo ispred mene. Odmah sam znao da je raketa promasila cilj (ili da nije ni dosla do njega), tog trenutka sa obližnjih brda naše prage su otvorile paljbu na moju raketu misleci da je krstareća. Dolazim k sebi i shvatam da smo lansirali i da smo otkrili položaj i da sad možemo da budemo meta. Vicem onoj dvojici na mestu komandira i vozaca da je raketa izletela i da brisemo napolje. Izlazim iz vozila vidim otvoren kontejner, prazan, nema rakete. Ona dvojica su vec otrcala nekih dvadesetak metara i trce po livadi, skacem sa vozila i trcim za njima, odjednom me obuzima jezva hladnoca vilica mi cvokoce kao da mi se celo telo koci ali trcim i dalje. Dolazim do operatora drugog vozila on vice iz sveg glasa: pravac 6, pravac 6, pravac 6 dolazim do njega on vice i dalje nije bio svestan da smo mi posle lansiranja vec dosli do njega i da je sve gotovo. Odjednom je zacutao i onako zaledjeni smo se gledali par sekundi a iznad nasih glava su se culi avioni i nase prage su dejstvovale. Posle mi je opisao kako je to izgledalo spolja, da je on isto video letilicu, da je video lansiranje i polazak rakete ka cilju ali da je cilj bio i suvise daleko. Vracamo se u bazu vojska još uvek spava, nas cetvorica sedimo na klupi i ne progovaramo ne znam koliko je to trajalo. Vise mi nije hladno pocinjem da osecam umor i malaksalost (verovatno je prosao onaj nalet adrenalina i telo pocinje da se opusta). Prilazi mi jedan stariji drugar koji je vec bio na ratistu, pruza mi poklopac cuturice sa kafom i seda do mene, svi sedimo i cutimo. Zvoni poljski telefon, trazi me na vezu komandant diviziona, pricam mu kako je bilo da smo imali zahvat i da sam ispalio. On shvata sta je bilo i zasto su prage dejstvovale. Posle tog lansiranja u bateriju je dosao kapetan koji je odmah organizovao sve ono sta sam opiso u proslom tekstu: Rakete i lansirni uređaji su provereni, iskopani su bolji zakloni i dobro su maskirani, uspostavljena je veza (zica), organizovan je odlazak operatora na trenazer. Provodimo dane i noci na polozaju. Noci su naporne, nekoliko puta ucestvujemo u protiv vazdusnim borbama prilikom dejstava agresora na objekte u našoj neposrednoj blizini. Dejstva naših topova su ocigledna. Mi pokusavamo da zahvatimo sve te velike svetlece tacke koje se krecu preko polozaja. Sistem je ceo u funkciji, GSN je aktivna i raketu menjamo je na 5 minuta, kontejner je otvoren i pokusavamo da izvrsimo zahvat svi uredjaji svetle i cuje se pistanje posle aktiviranja napajanja rakete. Sve aktivnosti smo uvezbali i pitanje je vremena kad ce se desiti drugo lansiranje, stekli smo samouverenost. Promenili smo i bazu koja se sada nalazi dalje od polozaja, smestaj je mnogo bolji. Od te kuce do polozaja deli nas oko 700m guste sume kroz koji ide uska staza koja je dobro zaklonjena. Nalazimo i nove polozaje, dva f 16 prelecu nas polozaj u niskom letu u trenutku kad nam je vecina BRDM-ova bila na redovnoj proveri, posada na dezurstvu nije na vreme odreagovala. Meni je i dan danas krivo jer avioni su bili u takvom dometu da se video pilot u kabini. U narednom perodu stalno sam postavljao lanser u pravcu odakle su doletele f 16- tice, nadajuci se da mozda nalete ponovoiz tog pravca.
Drugo lansiranje imao sam krajem maja meseca. Cela noc je bila mirna a negde oko 5 sati drugar koji je bio napolju cuje zvuk aviona i iz komande diviziona najavljuju nalete, momci iz VOST-a javljaju da cuju avione. Vec me je uhvatio dremez, ali ukljucujem napajanja, zalecem GSN, trazim od vozaca da upali motor, kontejner je otvoren od pocetka smene. Prage pocinju da dejstvuju u neposrednoj blizini, znam da su nesto videli i da pokusavaju da gadjaju, odjednom iz onog dremeza i tisine pocinje da gori nebo, ovaj od napolje vice da ne vidi avion ali da ga cuje i da je jako blizu. Okrecem kupolu (prozor) ka njemu a on stoji na gudobranu i dvogledom osmatra nebo i pokusava da uoci avion, prage tuku. Pritiskam prvo koleno desnog dugmeta i pokusavam da nesto zahvatim, smetaju mi granate praga jer GSN pocinje da reaguje na njihovu svetlost. U trenutku vidim nesto i nisam siguran da li je ptica, pocinjem da pratim (jedan od operatora je rekao da su na obuci ucili da je letilica u dometu ako je velicine 1/4 markera u nisanskoj spravi) marker odmah reaguje i treperi pomeram lanser u desno marker dolazi negde u polozaj izmedju krstastog kruga i donjeg levog kruga. Pritiskam drugo koleno dugmeta lansiranje i opet eksplozija vozilo se zanosi i opet dim. Vicem onoj dvojici dole (oni nisu osetili lansiranje ralete) komandiru i vozacu da je raketa izletela i da bezimo (imali smo dogovor da ne ostavljamo vozilo nego da s njim menjamo polozaj). Predhodni vozac je na pocetku tog nocnog dezurstva parkirao vozilo u rovu ostavivsi tockove okrenute u levo. Ovaj moj vozac to nije video nego je krenuo prosto napred i udario levim bokom u rov. Motor se ugasio, ja iz kupole vicem da napustimo vozilo, vozac ponovo pali motor i mota volan u desno i toliko je napregao misice da ce bluza da mu pukne na ledjima. Izlazimo iz rova, komandir izbacuje slusalicu za vezu napolje ja prevodim lansirni uredjaj u masevski polozaj. Krecemo se po neravnom kolskom putu, brzina kojom idemo, za taj put je prevelika, vozilo se njiše usled neravnina i rupa. Izlazim napolje na poklopac komandira (preko njega) penjem se do lansera i zatvaram poklopac one druge rakete. U tom trenutku na nekih 200 do 500m bocno od vozila padaju tri bombe i vide se velike eksplozije. Trenutak koji cu pamtiti dok sam ziv kao da se snima ratni film. BRDM juri po livadi krivi se i poskakuje ja na njemu lezem preko kontejnera neispaljene rakete i zatvaram poklopac dok bombe padaju oko nas a naše prage dejstvuju sa svih polozaja. Odvozimo vozilo na rezervni polozaj i odatle javljamo u beteriju da smo lansirali i da smo sad na drugom mestu. Uleteli smo u rastinje šumarka i prekrili smo vozilo maskirnom mrezom. Vozac izlazi i nas dvojica odlazimo nazad na polozaj i dovozimo drugi BRDM na kome je dezuralo pre nas drugo odeljenje. I njega sklanjamo i maskiramo. Ubrzo dolazi i komandir, pricam mu šta je bilo, vidim da je zadovoljan. Skidamo prazan kontejner i stavljamo novu raketu. Tokom onog pentranja po vozilu u kretanju, skliznula mi je desna noga i udarila u bocnu ivicu. Tek kad sam dosao u bateriju posle vise od pola sata video sam ogroman otok na nozi (cevanici). U svom tom naletu adrenalina nisam osetio bol, ništa nisam osetio. Vozila su maskirana, pricam sa baterijskim staresinom, kaze da je sve video sa oko 300m i avion i lansiranje i kretanje rakete ka cilju, ali na zalost i ovog puta avion je izasao iz dometa. One bombe sto su padale posle naseg lansiranja moguce je da su pokusaj agresora da nas pronadju i gadjaju (ne znam, mozda da, mozda ne) u svakom slucaju tu nije bilo nikakve vojske niti objekata. Dolazim u vod vozac sedi na stolici sam (ostali jos spavaju) i vice SRBIJA, vidim da ga drma onaj isti šok kao i mene posle one prve rakete. Posle mi je onaj treci momak, na mestu komandira, pricao da je pomislio da smo u stvari mi pogodjeni . Kaze, ona eksplozija (on je pred samo lansiranje usao u vozilo) ja sam mislio da smo pogodjeni, pipam se po telu da li mi je sve tu, gledam po zidovima vozila da li ima krvi i onda tek vidim vozaca kako mota volan. Sledece noci ponovo smo na novom polozaju, prolazimo pored drugara iz drugog voda, sedim na ivici ulaza u vozilo oni nas gledaju kao da smo bogovi nista ne pricaju kao da su videli svemirski brod, samo je jedan od operatora (najbilji u tom njihovom vodu) rekao "gde ste napaljeni". Novi polozaj nam je kapetan odredio na ivici sela. Ja sam odmah odlucio da odatle ne dejstvujem zbog blizine civila i moguceg gadjanja neprijatelja po selu. Na svu srecu tu smo bili samo jedno vece i odosmo dalje. Na kraju rata vracamo se u drugu kasarnu (nasa je unistena) i na putu na čelu ide PU 12 za njim 6 BRDM-ova i kamion. Automobili ablenduju , trube, narod pored puta maše. Tek sam tada video koliko je ljudima znacila vojska tih meseci i koliko su svi bili ponosni na nas.
Nadam se da citaoce ovih redova nisam previse udavio i ugnjavio. Nadam se da oni koji su ocekivali pogodke nisu razocarani. Kao neko ko je provodio noci na polozaju, mogu da potvrdim četiri sigurna pogotka koja sam ja video svojim ocima. To su eksplozije na nebu koje su bile mnogo vece od eksplozija granate prage ili rakete s2m, na zalost to nisu bili pogodci moje baterije, ali kao da jesu. Razmisljajuci kasnije o upotrebi s1m, pitam se kako bi je bilo moguce uspesno upotrebiti u pustinji Iraka ili Libije gde je maskiranje kao kod nas gotovo nemoguce i kako su se borile njihove posade u tim uslovima. Razmisljajuci godinama o svemu šta se dešavalo te 99, mislim da su naši oficiri i podoficiri PVO odradili vrhunski svoj posao, ja to mogu da potvrdim iz licnog ikustva. Obaranje f 117 i b 2 su takvi vrhunski uspesi da je agresor toga i te kako svestan.
Nadam se da mi strucnjaci za PVO nece zameriti na nekim ne strucnim komentarima i procedurama upotrebe s1m.
|
,ako vam nije tesko prepricajte neko vase dejstvovanje i eventualni pogodak,cisto da mi mladji imamo priliku da cujemo pravu istinu i da nastavimo da vrednujemo vasa velika i hrabra dela na pravi nacin,ako necete javno to da iznesete na forum posaljite na pp,jamcim vam da ce ostati izmadju nas. 
