PARS 9K31 Strela-1 (SA-9 Gaskin)

• 8Ovo se svidja korisnicima: Georgius, MarKhan, TOP GUN, Zandar, lacko, strela, Oscar, fantom_S
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nastavak,

Google maps je cudo.
Pokusacu da po secanju predstavim priblizno sta se desavalo u pomenute tri situacije.

1. Polozaji sa slika iz Ostruznice:


Polozaj na kome je vozilo bez maske ako se dobro secam skoro nismo ni koristili.
Licno sam imao averziju prema ogromnim rupama sa pristupnom rampom duzine jedno 10m i nasipom koji se vidi iz aviona - bukvalno. Ali sta je tu je, mesto je bilo ok za gadjanje. Uz jednu manu. Polozaj je bi na padini koja se spusta ka Beogradu, odlican pogled na Makis, Adu, Zeleznik, Sremcica ali ka zapadu su bili vocnjaci koji su nas nadvisivali. Takodje dosta bandera i zica koje su na nekim mestima smetale pri izboru polozaja, vrlo nezgodno.

2. Dnevno gadjanje, jedan par aviona. Skoro direktno iznad nas.


3. Nocno gadjanje. 4 aviona. Bombardovali su neku garazu sup-a pored puta.

U trenutku kada su otkacili bombe videli su se neki tragovi dima koje smo lepo mogli da vidimo. Nebo je bilo bez oblaka i mislim da je bila mesecina pa se to lepo videlo. Trag nije bio kao kod rakete, vise kao neki buster, veoma kratko. Gadjali smo ih odmah posle toga. Raketa je otisla prilicno na desno sto vec u startu nije obecavalo. Daljina je vec bila prilicno velika sto se na mapi jako dobro vidi, mozda je i to bio problem. Druga raketa koju smo ubrzo posle nase primetili, za koju ja mislim da je Strela-2 (nisam siguran) je dosla sa moje desne strane, mozda Vidikovac ili Bele vode. Nismo videli da je pogodila.



Inace, za nocno gadjanje smo na samom pocetku rata mislili da ne moze da se odradi. Nisanska sprava nema osvetljene kruzice. Nista ne vidis. Nema termovizije, nista IC, prosta optika i crni kruzici. Ali negde prvih dana rata dok smo jos bili na polozaju u samoj kasarni, preleteo nas je tomahavk u toku noci. Bili smo budni u tada sam sa zaprepascenjem ukapirao da ostavlja plamen iz motora koji se neverovatno dobro vidi. Kasnije smo malo diskutovali na tu temu. I zakljucak je bio da ako operator uvezban - jako dobro. Da moze da proba da po mraku uvede cilj sa grubog nisana (parce metala s desne strane, ima krugove ) u opticku nisansku spravu i da pokusa, da prateci trag plamena iz motora postavi cilj u kruzic koji predstavlja pravac osmatranja glave za samonavodjenje. Ovo se radi na slepo, nebo je tamno, kruzici su crni, ne vide se. Polozaj mora po pamcenju da se nadje. Dopunski trik, pracenje se nakratko pritiska cim se cilj nadje u optickoj spravi! Poklopac rakete je otvoren i GNS moze da napipa cilj bolje nego ljudsko oko. Ovde je vazan detalj "nakratko". Kratak pritisam otvara poklopac, pustanje dugmeta vraca glavu u osu pravcu ose tela rakete. Toplotni koordinator glave za samonavodjenje je tada zabravljen i operator moze pomeranjem raketa da pokusa da napipa cilj. Kada se zacuje zvuk zahvata (do tada GSN zuji monotono), pracenje se ponovo pritiska i lanser se otklanja malo u pravcu preticanja da se proveri da li je zahvat stabilan. Ako se zahvata izgubi, nista, pusti pracenje i probaj ponovo. Ako je zvuk zahvata ostao stabilan, nastavlja se izvlacenje preticanja do kraja i lansira se raketa (primedba: isto dugme kao i pracenje, samo drugo koleno, do kraja, pracenje i preticanje se ne prekidaju dok se lanser ne blokira sam, a zatim raketa izlece - veoma glasno).

To je bila teorija. Mali proracun brzine tomahawka koji sam tada uradio je ukazivao da bi to moglo da se uradi ali da verovatno postoji samo jedan pokusaj, mozda dva (u dolasku a zatim u odlasku). Ova 4 aviona su bila na vecoj visini od tomahawka i bilo je dovoljno vremena da se napravi zahvat. Gadjali smo u odlasku, neposredno posto su otkacili bombe i skrenuli u desno. Uopste nisu manevrisali, samo blagi zaokret u desno. Ako se ne varam i prage su tukle te noci. Lepo smo ih pozdravili (nadam se i isprepadali)


4. Dnevno gadjanje, 3 para, dosli iz pravca Lipovacke sume koju su pre toga bombardovali.

Prosli nisko blizu nas. Bili su najavljeni, uredno. A i video se dim iz Lipovacke sume. Osmatrac ih je odmah uocio i rekao mi da vidi 2 para. Ja sam u tom trenutku zatvorio prozor za osmatranje (ispred operatora) koji je bio odskrinut i dao napajanje na raketu. Dakle, od tog trenutka se cuje onaj ranije pomenuti zvuk sa glave za samonavodjenje i ja vise ne cujem nista drugo osim zvuka zaletanja ziroskopa.

Generalna ideja je bila da je najbolje gadjati zadnji avion u grupi, jer smo verovali da u suprotnom par koji ide iza, na ~1km moze jasno da vidi beli dim koji ostaje iza rakete kada se lansira i da upozori ove ispred sebe.

Logicno, jelte. E pa tog dana se pojavio jos jedan par. Osmatrac je iz sveg glasa vikao, po njegovoj prici, da sacekam, jel ide jos jedan par, ali vec je bilo kasno. Ja sam vec pratio 4tog u grupi i lansirao skoro bocno u odnosu na njihovu putanju, sve lepo sa preticanjem. Sve je to trajalo samo par sekundi, 4-5s. Meni je delovalo jako brzo. Raketa je krenula i odmah krenula na desno, tjorak. Dim se razisao dosta brzo i onako sav iznerviran, videvsi jos jedan par, odmah sam lansirao jos jednu raketu u odlasku. Dakle to je trajalo jos 4-5s. U trenutku lansiranja druge rakete svih 6 aviona je islo u cik-cak, bacali mamce i videli su se jasni tragovi na nebu.
Dakle ako nije kondenzacija jer su bili na manje od 2km, po mojoj slobodnoj proceni onda moze biti i nesto drugo, (forsaz - ne dobro za nekog koga juri IC raketa, ali ajde, kad vec mora da manevrise, majstor dao malo po gasu)?

I tako se to zavrsilo bez efekta. I dan danas bih voleo da znam sta bi se desilo da sam stigao da cujem osmatraca na vreme da idu jos dva! U svakom slucaju, dobro smo ih isprepadali

Toliko do daljnjeg.
Ako ima neko ko prepoznaje pricu i jedinicu nek se javi :-P

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast!

• 1Ovo se svidja korisniku: lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="ivan73"]strela ::sasans23
Sjajna fotografija
Ova vozila odlično izgledaju, nadam se da su i iznutra tako održavana kao i spolja i da na njima sve funkcioniše kako treba. Sad će zlobnici da kažu kako su lepo prefarbana i kako su im gume namazane imalinom. Puno sreće i uspeha, momcima iz 35. ard-a, u daljem radu na staroj dobroj streli 1M.

Al ' da je bilo preterivanja, jeste!
Znam da nas je jedan major u Kruševcu na Ravnjaku, terao da mažemo uljem kantu, lopatu i ašov na zgradi straže! Da ne govorim da su i okviri sa municijom u sefu morali da budu "sjajni".
Gluposti dokonih i neafirmisanih oficira nikad kraja... Čast izuzecima!
Pročitao sam svih 10 strana i mogu samo da kažem: Svaka čast svima koji su 1999.te radili to što su radili!
Pitanje za strelca (ako hoće da odgovori): Da li je njegov razmeštaj bio širi reon mesta Kumodraž, Jajinci i Resnik? Ona šumica mi baš liči na jednu borovu šumu na putu "preko panjeva"... A tu sam i video smeštene strele za vreme rata, kao i njihova lansiranja...

Ivane 73 ne moze da se poredi ratno stnje sa mirnodopskim. U miru kad se zavrsi period obuke vojska ima dosta slobodnog vremena i tada pocinju cuvena uposljavanja o kojima ti pricas. U ratu za to nema vremena, Hogar je opisao u najkracem kako je to izgledalo ali citav posao oko priprema sistema za lansiranj,provera raketa, aparature za lansiranje,priprema polozaja,maskiranja i sama borbena dezurstva oduzimju toliko vremena da cesto ne stignes da jedes. Sujeverje je ziva istina, tako da pokusavas da odradis sve zivo jer mislis ako to ne uradis bas zbog toga mozes biti pogodjen. Ucesce u borbi znaci pripremiti sistem da moze da dejstvuje, dobro se maskirati da neprijatelj ne zna da si tu. Ove hogarove grupe aviona ne bi letele ovako nisko da su znale za njihovo prisustvo. Da bi hogar lansirao morao je da sedi satima u vozilu. Sam cin lansiranja je poslednje u masi stvari koje treba odraditi i tu nema preterivanja. Kad raketa izleti tu vise operator nema uticaja. Problem je bio sto nocu nismo bili efikasni i tacno je bilo kako hogar rece, raketa je zahvatala cilj ali crne koncanice u nisanskoj spravi su bile nevidljive a sve smo radili na osecaj da postavimo cilj u predelu markera. Vidim da je hogar otvarao prozor da bi bio u kontaktu sa osmatracem sto mu je smanjivalo mogucnost da ga dobro cuje zbog buke motora.mi smo tu koristili kabal koji se kaci sa spoljne strane vozila tako da postoji unutrasnja radio veza operatora i osmatraca. Moji polozaji su dili duz autu puta pored bubanj potoka i u okolini,isto su nam dalekovodi dosta smetali.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za Ljubu,

...Neadekvatno maskiranje, boja grudobrana:
Sve tacno. Taj polozaj smo samo koristili zadnjeg dana rata. I nikakva paznja nije posvecena maskiranju grudobrana.
Na drugim zaklonima koji su korisceni to je bilo bolje uradjeno, ukljucujuci i maskiranje grudobrana.
O ovome se moze dosta napisati, voleo bih da cujem i iskustva drugih ucesnika na temu maskiranja.

Ja mogu da vam ispricam kako je to bilo kod mene u jedinici.

U toku rata jedinica je tri puta pomerana.
Prvi put par dana pre pocetka rata - u okviru kasarne. Nismo bas otisli daleko, samo do vatrenih polozaja koji su vec bili predvidjeni u kasarni. Za maskiranje smo koristili mreze i skoro nista vise. Tu se prvi put pojavio problem sa mrezama koji nas je pratio do kraja rata: Nije ih bilo dovoljno i neke su bile su u losem stanju.

To sto ih nije bilo dovoljno znaci da kada smo ih raspodelili svako vozilo je dobilo 4 mreze (ako me pamcenje ne vara). Mreze su bile kvadratne, 3x3m. Dovoljno da lepo pokrije samo jednu stranu vozila. Pa ti sad vidi koju ces.
Neke mreze su vec bile na izdisaju, materijal skoro istrulio tako da su se lako cepale.
Ovo mogu samo da objasnim necijom nebrigom i cinjenicom da je jedinica bila rezervna. Rezervni sastav se o mrezama nije mogao brinuti a oficiri su bili malobrojni i ko zna koji su razlozi uticali ali mi dobismo malo mreza od kojih je trecina bila losa. Morali smo da ih krpimo.

Prvih dana rata provedenih na polozajima oko kasarne polozaji su bili propisno ukopani, obrasli travom, laki za maskiranje i verovatno poznati NATO-u.

Vec prvog dana rata kasarna je ispraznjena. "Praznjenje" je pocelo vec nekoliko dana pred rat.
Mi smo tu ostali vrlo kratko. Vrlo brzo posto je kasarna bila napustena i mi smo promenili lokaciju.

Kasarna i nasi hangari su posle toga sravnjeni sa zemljom. Sve je evakuisano na vreme ali mislim da je neko od strazara stradao. Barem smo tako nesto culi, nisam 100% siguran.


Sledeca lokacija je bio Makis. Tu smo dosta dugo ostali, mozda vise od mesec dana.
Prvih dana nismo imali iskopane zaklone za vozila. Sto se mene tice to je moglo i da ostane tako jer smo vozila jako lepo maskirali u zivicama. Lepo uguras vozilo u zivicu tako da se uklopis sto vise i da ne strcis. Stranu koja je izlozena pokrijes zategnutim mrezama. Nadjes sto vise zelenisa iz okoline, sve to lepo nabacas. Vozilo tako ususkane postane deo prirode.

Kada treba da promenis polozaj, sto smo radili 2 puta dnevno. Ponovno maskiranje je moglo da se odradi vrlo brzo. Sto se mene tice ova situacija je bila idealna.

Posle nekog vremena, nedelju dana mozda. Stigli su bageri i iskopali zaklone. Svako po barem dva komada.
Uopste nisam bio odusevljen. Zaklon je veliki i tesko ga je kamuflirati. Ima pristupnu rampu duzine barem 10m.
Vozilo sa tri strane ima grudobran sirine bar 2-3m. Ok, to je sve po propisu viri samo kupola operatora i rakete, ali ajde ti to sad maskiraj. Tu su mreze jako bitne. Brzo se postavljaju i ako ih imas dovoljno mozes cak i rampu da pokrijes. Nismo imali dovoljno mreza. Naravno postavili smo busenje trave na grudobran, tu je bilo dosta posla. Cela jedinica je kopala i donosila. Gledali smo da busenje kopama sto dalje od nasih polozaja posto smo uklonili dosta trave a to se odozdo lepo vidi. Jos gomila grancica i par satorskih krila ako moze. Ali to je tesko bilo dovoljno da pokrije kompletan zaklon. Zatim tu su tragovi guma na travi... Ceste promene polozaja ostavljaju trag.

Na kraju krajeva, najvise sam voleo onu zivicu


Sto se tice otvorenog prozora (operatorovog). To je bilo najjednostavnije. Probali smo i sa poljskim telefonom unutar kabine ali je malo nezgrapno za komunikaciju osmatrac-operator. Ovo je bilo jednostavnije. Lepo se cujete, pricate, caskate i kad nesto naleti sve bude odmah jasno.

Operator je najcesce sedeo unutra sa iskljucenim napajanjem. Veoma bitan detalj jer su se akumulatorii brzo trosili. Osmatrac je stajao napolju u blizini vozila. Ponekad kad bi bilo "zanimljivo" ili bi dobili uzbunu imali smo i po 4 osmatraca (iliti posmatraca) i to je bilo jako dobro. Zaista je tesko buljiti netremice u nebo par sati. Bude dosadno ako nemas s kim da pricas, ukocis se.

Poljski telefon je bio uglavnom izvan vozila, na dohvatu osmatraca.

Jedini problem je bio sto kad zatvoris prozor onda vise nemas komunikaciju sa osmatracem. Za njega je tada najbolje da se malo udalji i da gleda kako se lanser okrece da nebi ostao iza njega.

Zanimiljiv detalj je pomenut ranije o radu motora u toku lasniranja. Po uputstvu za rukovanje, motor mora obavezno da je upaljen. U praksi, mi smo gledali da vozilo ne palimo ako ne mora. Razlog, IC zracenje vruceg vozila. Teorija je bila da je bolje da ostane hladno. Pri tome nije bilo problema da se lansira ako je akumulator pun. Da bi to tako bilo i ostalo povremeno smo palili vozila da napunimo akumulator a zatim ih gasili. I pored svega jedanput se desilo da je celo nocno dezurstvo i pola dnevnog obavljeno na jednom vozilu, akumulator se na kraju ispraznio. Valjda su palili napajanje vozila - ne obavezno i rakete, samo dva prekidaca levo od vozaca. Koliko znam ta dva prekidaca sama po sebi, kroz svoje releje vuku nesto oko 1/2-1A struje.
Elem, sledeceg dana, operator koji je prethodnog dana stigao u jedinicu, imao je prelet aviona direktno preko polozaja i probao je da lansira. Neuspesno! Raketa nije izletela. Decko je sve odradio kako treba ali napon je bio nizak. Niko nije primetio do trenutka lansiranja, nisu se setili da upale motor a pitanje je i da li je bilo vremena za to. Momak je bio strasno razocaran. Strasan baksuz. Prvi dan na dezurstvu, po danu, avion u direktnom preletu. Uh!


Sto se lokacija tice:

Moj divizion 1 baterija strela i 2 baterije praga
1) kasrna Vasa Carapic iza VMA
2) Makis
3) Ostruznica

Ostali delovi brigade su bili koliko znam i negde oko Avale ali secanje me ne sluzi (godine...).
Ako neko moze da upotpuni detalje, bilo bi odlicno )
Najgore je sto sam datume zaboravio. Imao sam jednu svesku u koju sam sve zapisivao ali sam je jos pre 12 godina izgubio. Uzas!
Sada se sve svodi na secanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

38. brigada?

• 4Ovo se svidja korisnicima: strela, lacko, sasans23, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 07 Apr 2012 16:44

Mislim da je bila: 1. pvo brigada
Rezervna 100%, samo mali broj aktivnih oficira. Nasim divizionom je komandovao jedan aktivni oficir - major.

Dopuna: 07 Apr 2012 19:30

Iskopao sam nekoliko starih slika slika i skenirao ih.
Ovaj put u vecoj rezoluciji.

1) Moje vozilo na polozaju u Makisu


Jedna jedina slika koju imam ovog tipa! Vozilo je skroz maskirano, lanser je u borbenom polozaju.

2) Vozilo iznutra
















Vecinu ovih slika ste mogli da vidite. A sad i u boljoj rezoluciji )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je, 1.artiljerijko raketna brigada pvo iz vase carapic. Ja sam bio 3 ili 4 divizion. Mi smo odma napustili kasarnu i auto park kod bubanj potoka i postavili se na polozaj duz auto puta odakle smo i dejstvovali. Cuo sam da su pucale gume na BRDM-ovima u vasi carapic kad je bili bombardovana i da je bilo strasno. Mi smo zavrsili u velikoj mostanici. Moj BRDM je 22499 ali kao sto kazes dezurali smo i na svim ostalim koji su bili ispravni. Pisao sam na osmoj strani o mojim dozivljajima pa da se ne ponavljam, u svakom slucaju nasa brigada je rasformirana a ispravni BRDM - ovi su poslati u druge jedinice kao npr 3. Brigada kov. Eto mozda ce neko po brojevima prepoznati ova vozila a nama ostaju secanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mi smo napustili kasarnu pre bombardovanja.
Svi nasi BRDM-ovi su izasli, ako je sta ostalo, ne znam.
Da li si slucajno bio 1998, okt-nov, na vezbi u Podgorici i na bojevom gadjanju na rtu Platamun?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ostala je školska Luna.

• 4Ovo se svidja korisnicima: MarKhan, strela, Vl veliki, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HogarStrashni ::Napisano: 07 Apr 2012 16:44

Mislim da je bila: 1. pvo brigada

За моје колеге операторе "HogarStrashni" и "strela" све честитке.

Ви доказуејете да је обука у ЈНА била заснована на свим дидактичким принципима, од људи професионалаца, посвећених својем позиву. Када Ви, после 12-13 година, овако уверљиво описујете своје ратно искуство, ја немам шта да додам, осим да ВАМ се дивим.

На страну онај податак да се у режиму "праћење" остаје дуже од 4-5 секунди, што сада и нема неку тежину, обојица сте описали своје доживљаје аутентично и нема бриге око приказа "склањања у кукурузиште", па то је регулисан тактички поступак.

Ево одражавам комуникацију и са неким комадирима батерија С-1 из тог времена. Прате ове натписе, па да кажем: "Мило им је".

Наставите.
Има ту што шта да се каже око знојења руку и сливања зноја низ кичму, како код оператора, тако и код руковаоца ватре и руководиоца гађања. Нису сви осетили "горчину" издавања наредбе за гађање, али и "драж" испаљивања ракете.

Љуба