|
Poslao: 11 Sep 2019 15:18
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4982
|
VS, mislim da nije bila:
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 11 Sep 2019 17:06
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2010
- Poruke: 1703
|
Dosta ovakvih vozila je bilo parkirano u Smederevu u kasarni, pored njih Prage, T-55 ... Da li u rezervi, ili neperspektivno ?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2020 19:48
|
offline
- Pridružio: 02 Feb 2017
- Poruke: 2199
|
Na kontjerneru pise Skolska.Ima li kakvog uticaja/limita ako se kontejner dopuni pravom ili je ovo samo ispisano da se ne pogirijesi prilikom vjezbanja?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Apr 2020 23:12
|
offline
- Pridružio: 28 Jul 2011
- Poruke: 183
|
187 ::Na kontjerneru pise Skolska.Ima li kakvog uticaja/limita ako se kontejner dopuni pravom ili je ovo samo ispisano da se ne pogirijesi prilikom vjezbanja?
Колико се сећам постојале су школске ракете које су служиле за обуку за праћење циљева (светлећих ракета, летилица) и са том ракетом је могло све да се увежбава осим самог испаљења. Значи залет жироскопа, праћење циља, претицање и сам притисак дугмета за лансирање, када се купола блокира како би ракета излетела. Значи све радње су могле да се одраде осим самог излетања ракете из контејнера, то је могло са бојевом ракетом. Постојале су и такозване габаритне ракете које су биле у контејнеру идентичном као и бојева ракета. Али тај контејнер је имао само тежину бојеве ракете и стављао се на лансер како би направио баланс. Кад смо били у војсци, на ватрени положај се ишло са два возила и на сваком је била по једна бојева ракета и једна габаритна. Мање је битно да ли може да се стави бојева ракета у празан контејнер, вероватно може и то се радило у фабрици, мислим да то није могло да се ради у самој јединици. У војсци смо имали школске, бојеве и габаритне ракете, а у рату само бојеве (бк батерије је било 30 ракета). Видим да је контејнер, на коме пише школска, нешто оштећен и обзиром да у њему нема ракете у овом случају је искоришћен као габаритни. Мислим да је овај контејнер са ракетом оштећен услед пада а да само лансирање ракете (под условом да је у њему раније била бојева ракета) не направи такву штету на горњем делу где је поклопац контејнера. Наравно јако је битно да се у ознакама разликују школска и бојева ракета. У Војсци, преко контејнера школске ракете, је била исцртана бела линија и није писало школска.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2020 20:09
|
offline
- piston79
- Građanin
- Pridružio: 13 Feb 2015
- Poruke: 109
|
Napisano: 15 May 2020 19:29
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
"Док разговарамо о мерама које треба предузети, стиже новинар Дрецун и доноси камеру и неке делове са оборене беспилотне летилице. Сав је усхићен што је дошао до „ратног плена“ и што је био сведок обарања летилице. Каже да да се ради о беспилотној летилици „Предатор“ и да је летилицу оборио потпоручник Саша Митић, из 243. механизоване бригаде, ракетним системом „Стрела-1“. У једном даху испричао је „да је ‘Предатор’ долетео из правца Скопља и летео према Приштини. Вероватно је снимао положаје тенкова око Камене Главе и према Урошевцу. Информацију о наиласку летилице, потпоручник Митић добио је од полицајаца, припадника Шесте чете Посебних јединица полиције из Урошевца радио везом и одмах из града са ‘Стрелом-1’ кренуо према Каменој Глави. Војник оператор на систему уочио је беспилотну летилицу на висини од око 4.500 метара, која је кружила око Урошевца, али није имао захват за опаљење ракете. Саша, који није гађао бојевом ракетом, преузима улогу оператора и већ у првом кругу има захват. Испаљује ракету која експлодира у ваздуху, али ‘Предатор’ наставља да лети. Потпручник, мислећи да је промашио циљ, припрема другу ракету, али у том тренутку ‘Предатор’ почиње да гори и пада. Отварају се три падобрана и остаци падају у рејону групе кућа на јужном делу града“, каже Дрецун."
Dopuna: 15 May 2020 20:09
Возможное применения SA-9 на Йемен:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Попали по MQ-9...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2020 13:10
|
offline
- Lucije Kvint
- Super građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 1090
- Gde živiš: Beograd
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
"Novije verzije imaju promjene kupole, točkova, zatim sistem IC navođenja. 9M31 raketa dijeli mnoge sličnosti s Strela-2M raketom, ali osnovna je razlika u odnosnu na sistem Strela-2M, je ta, što je ovaj sistem razvijan za gađanje letjelica u dolasku, a Strela-2M u odlasku. Metod navođenja je "paralelno približavanje" - "pasja putanja", a kod Strela-2M, je "gonjenje". Zato je putanja leta rakete, stabilna, gotovo pravolinijska, kod odlično uvežbanog poslužioca-operatora."
Ovo da raketa leti gotovo pravolinijski mi zvuču kao očigledna greška? Da bi se raketa vodila pravo u tačku preticanja osa rakete mora stalno da gleda u tu tačku, a to mi se ne uklapa u samonavodjenje, bar ne pasivno samonavodjenje?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2020 13:47
|
offline
- Lucije Kvint
- Super građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 1090
- Gde živiš: Beograd
|
@Braca75
Hvala za ilustrativnu sliku, daj link ako toga ima na netu:-).
Ipak, ne razumem (što naravno ne znači da to i nije moguće) kako bi raketa Strele 1 mogla da ide pravolinijski u tačku preticanja, a da pritom imamo pasivno samonavodjenje?
Možda je odgovor proporcionalno približavanje, kada uz cilj manje ugaone brzine i dobru pripremu operatera, raketa može da ima ovu putanju bližu pravoj liniji. Ako je tako, onda je sve jasno. Ali koliko će ta linija leta biti ravnija od putanje progona, zavisi i od brzine i blizine cilja.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2020 15:20
|
offline
- Pridružio: 07 Maj 2020
- Poruke: 836
|
@Lucije
Obe metode su "gonjenje", ali je let rakete "ispravljeniji" kod gadjanja cilja u odlasku (Strela-2) nego u dolasku (Strela 1). Ovu putanju kod Strele-1 nazivaju i "pasja putanja", a kod Strela-2 "cisto gonjenje"....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2021 20:11
|
offline
- HogarStrashni
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 06 Apr 2012
- Poruke: 28
|
Citat:@Lucije Kvint
Ovo da raketa leti gotovo pravolinijski mi zvuču kao očigledna greška? Da bi se raketa vodila pravo u tačku preticanja osa rakete mora stalno da gleda u tu tačku, a to mi se ne uklapa u samonavodjenje, bar ne pasivno samonavodjenje?
Oko (senzor) rakete, toplotni koordinator, se usmerava nezavisno od tela rakete. Montiran je na kardanskom zglobu i prati cilj nezavisno od položaja tela. Kada se raketa (osa tela) usmeri u tačku preticanja, ispred cilja, senzor ostaje usmeren na cilj, takoreći zalepljen.
Osa tela rakete i osa toplotnog koordinatora formiraju ugao preticanja.
Po lansiranju raketa pokušava da održi ovaj ugao sve do udara u cilj (ili promašaja).
Sve ovo je ogrničeno maksimalnim uglom otklona koordinatora, ako se ne varam 20 stepeni...
Ako je ugao preticanja dobro procenjen, raketa će leteti prilično pravo, ako ne iće po luku.
Knjiga: History of the Electro-Optical Guided Missiles [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Strana 9 - ilustracija ugla tela i koordinatora
Strana 16 - strela1
Glava za samonavodjenje
Slika 2
AIM-9 i K-13 su slicčni streli-1:
|
|
|
|
|
|
