PARS 9K33 Osa/Romb (SA-8 GECKO)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Nišanac je u Ku bandu.

Da, moja greška. Pogrešno sam očitao. Talasna dužina je 2 cm, što je Ku opseg....ispravićemo gore...

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Oluj2.1, voja64, raketaš, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Jul 2019 13:45

Koja riječ o raketi, oznaka joj je 9M33M2 (9M33M3), razlika je u dorađenom radioupaljaču čime se sa moderniziranom raketom omogućuje gađanje letećih i lebdećih helikoptera na visinama ispod 25 metara.
Raketa je radioupravljiva predviđena za gađanje aviona, helikoptera i raznih bespilotnih letjelica, letećih sa podzvučnim i nadzvučnim brzinama. Raketa je dugačka 3158mm, promjera 209,6mm , ukupne startne mase 126,3 kg i nalazi se u transportno-lansirnom kontejneru mase 35 kg koji je zapravo sastavni dio, raketa je u kontejneru cijelo vrijeme eksploatacije osim naravno nakon lansiranja.

Zona gađanja za ciljeve sa brzinom 1100 km/h je 25-5000 metara po visini, 1500-10000 metara po daljini, 6000 metara po perimetru.
Zona gađanja za ciljeve sa brzinom 1800 km/h je 100-5000 metara po visini, 1500-10000 metara po daljini, 4000 metara po perimetru.
Cilj se može gađati jednom raketom ili sa dvije sa intervalom od 4 sekunde između lansiranja. Vjerovatnost pogađanja nemanevrirajućeg cilja jednom raketom je 0,4-0,96 , helikoptera 0,24-0,76.

Raketa je konstruirana u formi ''patka'', upravljanje se vrši po dva kanala, treći, stabilizacija po valjanju se ne provodi. Krila su slobodno rotirajuća kako bi se poništio (ublažio) moment koji je rezultat upravljanja raketom prednjim kanarima. Raketa se lansira iz kontejnera pod stalnim kutem od 27 stupnjeva u odnosu na horizont.
Raketni motor je ukupne mase 77,5 kilograma, jednokomorni dvorežimski motor na kruto kompozitno gorivo. Gorivo je iz dva komada, startni i marševski, a ukupno vrijeme rada motora u zavisnosti od temperature je 13,2-19,2 sekundi. Buster faza je u trajanju 2,5-3,3 sekunde i u tom vremenu raketa nije upravljiva, to se vidi i iz podatka o dosta velikoj bližoj zoni gađanja. Maksimalni tlak u komori raketnog motora je 150 bara (srednji maksimalni 115), i u toj buster fazi motor ostvari srednji potisak od 14,5 kN. U marševskoj fazi srednji tlak je 35 bara i ostvareni potisak srednji 4,4 kN.
Izvor energije za pogon upravljačkih površina (kanara) je stlačeni zrak, a tim zrakom se pogoni i turbogenerator za proizvodnju električne energije. Nema baterija, nema barutnih gasgeneratora.

Bojeva glava je mase 14,27 kilograma, parčadno-fugasnog tipa i ako je po analogiji moglo bi biti nekih 2000 šrapnela od cca 3 grama, svaki recimo 10x10x4mm. Ukupno upravljivo vrijeme leta je 24-27 sekundi, i ako se cilj nije pogodio raketa se samolikvidira po isteku vremena, a prije toga dobije radiokomandu oštro gore.

Sve u svemu jedna zanimljiva raketa, baš onako školska i opet pitanje...zašto ni ovo kao mnogo čega drugog nismo imali, a Kub pravo baš traži Osu. Neki drugi korisnici su nekako imali podjednak broj Kuba i Ose pa mi to nekako daje naslutiti ovo ranije napisano o potrebi uzajamnosti.
U sklopu oklopnih brigada sa oklopnim divizijama Kub i Krug (Buk) su bili nositelji (brojnije baterije), dok je u motostreljačkim (to bi bilo motoriziranim) divizijama Osa bila nositelj. Naravno ''u sklopu'' treba čitati metaforički.

Dopuna: 27 Jul 2019 15:56

Raspored sovjetskih pukova u DDR, to je valjda 140 komada. Plus na to idu oni iz sastava NVA i još vjerovatno ih je bilo u mješanim sastavima.

• 4Ovo se svidja korisnicima: ladro, voja64, raketaš, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo "a propo" rakete i svega onoga što je @Drug Pukovnik već rekao, dve lagane slikovne "ilustracije" rakete 9M33M2 sa kratkim opisima i karakteristikama osnovnih komponenti.....

Slika 1: Raketa 9M33M2, prvi deo



Slika 2: Raketa 9M33M2, drugi deo

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, perko91, ladro, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre izvršenja gađanja cilja u vazdušnom prostoru sistemom 9K33BM2 OSA-AK, potrebno je SOC radarom za akviziciju ciljeva vršiti pretraživanje vazdušnog prostora radi otkrivanja cilja. Radar za akviziciju SOC može po komandi iz komande Puka samostalno pretraživati vazdužni prostor, a može biti i usmeren od strane pukovskog OAR-a "Mečka" preko Komandnih stanica PU-12 na nivou Puka i baterije, koje koriste planšetni način obeležavanja i javljanja ciljeva i usmeravanja baterijskih radara za akviziciju SOC. Kada se cilj otkrije i kada je u dometu SSC radara za zahvat i praćenje cilja, utvrdi se zona po visini u kojoj je cilj uočen i azimut cilja.
Antena SSC radara se okreće po azimutu cilja i zatim po visini pretražuje unutar zone osmatranja po visini u kojoj je uočen cilj. Kada otkrije cilj vrši zahvat i započinje praćenje.

Evo ilustracija koja slikovito objašnjavaju.

Slika 1: Usmeravanje sa Komandnog mesta Raketnog Puka



Slika 2: Otkrivanje i zahvat cilja sredstvima Raketne baterije



Zatim sistem upravljanja vatrom automatski, na osnovu parametara cilja i vrste cilja, određuje metodu gađanja.
Osnovni metod gađanja je metod "sa 3 tačke" i sve druge metode su varijacije na istu temu.
Ipak valja ih sve pomenuti:

Metode vođenja:

Za ciljeve na većim visinama - metoda "sa 3 tačke" ili T/T
Epsilon > 00-30

Za ciljeve na manjim visinama- metoda "Gorka" ili metoda "Fi"
Epsilon <= 00-30

Za helikoptere - metoda "Fi"
Za ostale vazdušne ciljeve - metoda "Gorka"

Za ciljeve ometače – operatori sami odabiru metodu vođenja, sistem ne može automatski jer nema daljinu

Kada odredimo metodu gađanja, možemo lansirati rakete....
Ipak, više o metodama gađanja i lansiranju raketa u sledećim tekstovima....

• 4Ovo se svidja korisnicima: perko91, voja64, nuke92, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nakon što je SSC radar praćenja cilja i raketa izvršio zahvat i prešao na praćenje cilja, s obzirom na parametre cilj i vrstu cilja, sistem upravljanja vatrom je automatski izabrao metod vođenja "sa 3 tačke", pa ću se potruditi da vam u naredna 4 crteža to slikovito prikažem.

Slika 1: Samo radi podsećanja, ponavljam sliku antenskog sistema 9A33BM2



Slika 2: Cilj zahvaćen SSC radarom, lansirana prva raketa i zahvaćena



Slika 3: Cilj praćen SSC radarom, raketa praćena SLR radarom, navođenje rakete



Slika 4: Cilj praćen SSC radarom, lansirana i druga raketa. Druga raketa zahvaćena SVR radarom. Prva raketa praćena SLR radarom, SPK radar šalje komandu aktiviranja bojeve glave prve rakete, cilj uništen!



Slika 5: "Ostaci srušenog neprijateljskog aviona Mirage F1"



U sledećem tekstu, obradiću metod "Gorka" koji je veoma srodan sa metodom "Fi" i primenjuje se protiv niskoletećih ciljeva i helikoptera.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sastav i raspored raketne baterije u napadu i obrani:





I grafike nekih od glavnih igrača













Nedostaju komandna stanica iliti punkt upravljanja PU-12 i LPRS Strele da se kompletira baterija, iako valja napomenuti da formalno PU-12 a ni Strele naravno ne spadaju u ono što Rusi nazivaju ZRK Osa.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ladro, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac, podatak od 640m/s kao maksimalna brzina neće valjati. To eventualno može biti srednja brzina na kraju aktivne faze nemanevrirajućeg leta što vuče za sobom da je maksimalna oko 800-850m/s.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Kubovac, podatak od 640m/s kao maksimalna brzina neće valjati. To eventualno može biti srednja brzina na kraju aktivne faze nemanevrirajućeg leta što vuče za sobom da je maksimalna oko 800-850m/s.

Tako piše u ovom tutorijalu....Potražio sam još neke izvore i kaže od 2,4 Macha do maks. 3 Macha kod raketa M3....Evo upisaću tamo na sliku od 816 - 1020 ms...to je svakako preciznije....

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, raketaš, voja64, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

816 je svakako preciznije , pusti mahove brojeve, to je broj koji zbunjuje, samo m/s je ono što nešto kaziva nedvojbeno.
Ovih dana sam samo na prst-natač, ladim se, pa ne želim na veliki ekran, ali i bez velikog ekrana sa prst metodom i pogledom na motor



i gorivo koje je jedan BATES sa inhibiranim čelima i jedan blok inhibiran izvana sa prorezima...




...mogu sa velikom sigurnošću reći da bi krivulja brzine mogla izgledati ovako nekako, ubrzanje-usporenje-ubrzanje-usporenje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: jazbar, voja64, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod gađanja niskoletećih ciljeva i helikoptera, primenjuje se metoda "Gorka" ili metoda "Fi".

Metoda "Fi" se najčešće upotrebljava protiv niskoletećih helikoptera (mogućnost lebdenja) i slična je metodu vođenja K kod sistema Volhov kod gađanja ciljeva na zemlji.

Metoda "Gorka" se najčešće upotrebljava protiv niskoletećih aviona, bespilotnih letelica i krstarećih raketa.
Suština metode "Gorka" je veoma slična metodi vođenja "sa 3 tačke" i svodi se na to da se raketa po zahvatu antenskim sistemom praćenja, navodi po azimutu u pravu liniju radar - raketa - cilj, ali se po mesnom uglu rakete navodi iznad cilja da bi se u završnici leta obrušila na cilj odozgo. Dakle, imamo metodu koja raketu po azimutu navodi slično kao kod metode "sa 3 tačke", ali je po mesnom uglu podiže na visinu iznad cilja i to je razlika od metode "sa 3 tačke" i zato se ova metoda naziva "Gorka" ili u nekom bukvalnom prevodu "metoda navođenja preko brda".

Ovo se radi da bi se izbegle refleksije radarskih signala praćenja cilja kod antena SPK i SVR od zemlje koje bi mogle potpuno onemogućiti navođenje rakete odnosno slanje komandi upravljanja.
Zato je potrebno, i to određuje računar automatski na osnovu parametara leta cilja, raketu podići po mesnom uglu i omogućiti njeno nesmetano praćenje i slanje komandi upravljanja.
U završnom delu leta, na osnovu podataka računarskog sistema, raketa se "obara" ka cilju i obrušava na njega "odozgo", kada se i aktivira bilizinski upaljač i bojeva glava rakete.

Opet ću, naravno, sve ovo slikovito prikazati.

Slika 1: Radar SSC je zahvatio cilj i prati ga. SPK radar šalje upite na raketu radi zahvata rakete. SVR radar prima odgovor od rakete i raketa je zahvaćena.



Slika 2: Radar SSC prati cilj. SPK radar šalje upite na raketu i komande upravljanja po uglovima, raketa sa navodi. SLR radar prati cilj na osnovu primljenih odgovora rakete na radaru SVR. SPK radar drugog kanala šalje upite na drugu raketu, radi njenog zahvata. SVR radar po drugom kanalu prima odgovor od druge rakete. Druga raketa je takođe zahvaćena!



Slika 3: Radar SSC prati cilj. SPK radar šalje upite na raketu i komande upravljanja po uglovima kao i komandu aktiviranja blizinskog upaljača. SLR radar prati raketu na osnovu primljenog odgovora od rakete na radar SVR. Raketa se aktivira u zoni uništenja cilja!
SPK radar drugog kanala šalje upite na drugu raketu i komande upravljanja po uglovima. SLR radar drugog kanala prati raketu po osnovu primljenog odgovora od druge raketa na radar drugog kanala SVR.
Druga raketa se navodi.