PARS 9K33 Osa/Romb (SA-8 GECKO)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чему овај систем поред Бука? Разумијем да је Куб био организован у батерије са 4 лансера и возилом за вођење ракета. Значи једна батерија је могла да гађа само један циљ. Али код Бука, као и код Осе свако возило је могло да гађа по један циљ. А Бук је имао и већи домет.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je sistem trupne odbrane koji se integriše u sistem jedinica KoV. Njegova namena nije odbrana od napada na velikim daljinama i visinama već od napada helikoptera i aviona koji lete na malim visinama i koji napadaju datu jedinicu. Sam sistem je mnogo jefitiniji od isitema BUK, i ima mnogo lakše i jefitinije rakete. Po pravilu, jedinice se brane sistemima tipa Strela i OSA, dok se prostor brani sa sistemom BUK. Logika odbrane je da se sa sistemima tipa S300 i Buk natera avijacija protivnika da leti na malim visinama koje su za njih nepogodne (po pitanju karakteristika leta i po pitanju vremena da se cilj uoši i da se cilj napadne) i da se time izlože dejstvu jeftinih masovnih sistema tipa OSA i Strela. Dakle, zahtev odbrane jedinice na većim daljinama i visinama od sistema Strela, sa visokom prohodnošću i sa mnogo manjom cenom je rezultirao sistemom OSA, kasnije Tunguska i kao kraj razvoja sistem Pancir.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Doktrina o striktnom razdvajanju uloga u PVO je več zastarela odkada su u upotrebi dalekometniji projektili ili stand-off oružja koja se mogu dosta odaljeno izvan dometa kratkodometnih sistema PVO lansirati iz srednjih ili niskih visina. Ako nemaš odlićnu "point defence" trupnu odbranu moraš vuči sa sobom i raketne sisteme kratko-srednjeg ili srednjeg dosega. Zato su Rusi izradili Pancir koji ima domet do 20 km i može samostalno delovati gde zatreba i to ne samo na dolazeće projektile gde je dosta upitan, nego i na udaljenije vazduhoplove koji nemogu uz svu modernu elektroniku uvek uspešno delovati na pokretne ciljeve dalekometnijim projektilima ili stand-off oružja izvan dometa raketa ispaljenih iz Pancira. Pošto je TOR dosta skup i slabo mobilan a Osa neučinkovita nisu više zadovoljavali optimalnu odnosno kvalitetnu PVO odbranu na frontu. Dok zapadnjaci vuku sa sobom umesto jednog vozila Geparde ili Millenium topove na vozilima sa kotačima + SLAMRAAM koji mogu dejstvovati iz pokreta, a stacionarne objekte štite sistemima C-RAM + CIWS (Skyranger ili Phanalax odnosno raketnima tipa Iron Dome). U međuvremenu i zapadni sistem point defence Avenger postao je zastareo i nadopunjavaju ga sa SLAMRAAM sistemima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valjda će se uskoro pojaviti kolega Vrabac... Opet imam jedno pitanje.
Ako bi se na rakete 9M33M31-1T ugradio IC tragač sa R-73 da li bi se mogli gađati ciljevi koji lete na većim visinama od 6000m? Pošto predpostavljam da je visina limitirana sistemom za vođenje rakete a ne samim karakteristikama rakete.

• 1Ovo se svidja korisniku: Oscar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jazbar:

Podela ostaje i danas samo se daljine menjaju. Nekada je 8 km bilo nešto što je sasvim OK za sistem trupne zaštite i sistem odbrane tačaka, danas je ta daljina dignuta na 20km. Nekada je 24-30km bio srednji domet a danas je to dignuto na 50-60km. Nekada je sistem velikog dometa imao recimo 50-60km, danas oni idu na 120+km. Napreduje tehnologija, u skaldu sa time i definicija koja je nekada važila se prilagođava i to je to. Mada kad smo već kod sistema OSA, iako je on koliko toliko prevaziđen, opet ću dati predlog koji će mnogi pljuvati ali šta da radim. Koliko znam dosta tih sistema je ruska vojska povukla iz naoružanja. Možda bi neko trebao da malo razmisli o tome da se oni nabave (to ne bi trebalo biti skupo previšé) pa da se izvrši modernizacija sa beloruskim raketama i da se kombinuje ruska optronika, dobili bi relativno jeftino dobar sistem, i pored ograničenja koja bi imao. Nešto što danas nemamo. Da, jeste Pancir bolji, ali je i mnogo skuplji u odnosu na ovo rešenje, a mnogo bolje je da nešto imamo nego da čekamo xx godina da se nabavi nešto novo.

Čisto manje poređenje koje ja dajem mnogima: Pancir danas, kao jedno vozilo, ima 12 raketa, osmatrčki i nišanski radar i njegov efikasan domet, broj raspoloživih raketa i oprema na tom jednom vozilu je ugrubo rečeno ekvivalent cele baterije sistema KUB sa 4 lansirna vozila i sistemom radara. Po novim standardima, mi danas u odbrani zemlje nemamo sisteme srednjeg dometa, već sisteme kratkog dometa za odbranu jedinica i tačaka. Da se ne pominje pokretljivost Pancira, mnogo savrmenija elektronika, mogućnost dejstva po mnogo većem dijapazonu ciljeva, mnogo kraće vreme reakcije, mnogostruko manje problema oko dejstva nego kod jedne baterije sistema KUB (mislim na koordinaciju rada) itd, itd, itd. Primer kako napreduje tehnologija i kako treba to pratiti.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Do rakete je . Ali i da nije ima mnogo problema.

Da bi promenio jednu raketu koja je projektovana na sistem tri tačke u raketu sa IC tragačem koja radi na dve tačke, znači u potpunosti proći dinamiku leta uključjući uticaj na samonavođenje to jest u potpunosti promeniti elektroniku sistema za vođenje i upravljanje i hardverski i softverski a takav zahvat ako se ne radi istovremeno kad i osnovno projektovanje ne uspeva (R-40 i slične ruske rakte V-V su uspele tako)
Osa ima širok i uzak zahvat, priično je jogunasta na startu, ne bi mogla da zahvati cilj sa IC glavom na zemlji i da posle lansiranja održi zahvat. Morao bi dakle da je voziš klasično a onda kada je umirš da u letu hvataš cilj IC glavom a tu ima dosta vampira i to sve ne samo da mnogo košta nego nema ko ni da uradi a da bude isplativo.
IC glave kada rade sa zemlje imaju nešto slabije performanse nego na avionu u lepoj čistoj visini gde se isprbavaju i onda na osnovu toga daje domet. Domet je kod aviona uvek veći nego sa zemlje jer se računa i na brzinu aviona pri lansiranju. Tu se meša i pitanje stabilnosti jer na avionu uvek ima neke brzine makar150 m/s pa raketa poleće sa brzinom pristojnom za stabilnost a da ne pričamo o većim brzinama, na zemlji to nemaš.
Na kraju bi dobio manji domet nego ovakva kakva je čak i kada bi uspelo sve ono gore za velike pare.
U OVOM SLUČAJU JE DO RAKETE, nema dovoljnu energiju, praktično iste antene samo modernizovane, vode Stiljeta do iznad 15 km daljine. Ovakva aerodinamika može da se istera samo do Torovih performansi a niko neće da modernizuje Osu kad može Tora. Isto praktično važi za ugradnju aktivnih radarskih glava. Zašto bi to radio ako imaš tri generacije Buka iza toga. I dok kod Kuba čovek još može da se zamisli (ako ima nove rakete a toga nemea zar ne) ovo ostalo je potpuno neisplativo.
Beloruski podaci o dometima njihove modernizovane Ose su dati za drugi cilj nego ruski, praktičan domet je kao i ruski ali eto čak i da nije reklama performanse osnovne rakte je bilo moguće povečati samo toliko. sa 10 na 12 i sa 5 na 7 km po daljini i visini. Tu joj je kraj.
Suprotan put od V-V ka Z-V je moguć a i to teško i skupo, ali je izvodivo. čak i tu da bi dobio velike performanse moraš da savladaš početnu fazu novim uređajima i metodama, kao kod izraelskog Ajrona, ili ostaneš na slabijim performansama kao norveški sitem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala najlepše na iscrpnom objašnjenju!

Znate li možda da li su i mornaričke varijante prošle iste modifikacije i može li se SA-N-4 gađati mali, brzi ciljevi poput PB raketa koje lete nisko, ali brzinom manjom od 1 Maxa?

• 1Ovo se svidja korisniku: CHARLIE JA.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E veruj mi potražiću to, slabije stojim sa tim moranaričkim verzijama u stvari znam o čemu pitaš baš poslednjih par godina sam čuo jednu raspravu baš za mornaričku Osu i bilo malo i psovanja izemeđu dva mornarička oficira.
Otprilike da su prvi Harpuni bili mnogo lošiji od ovih danas (leteli su mnogo višlje neogo što je bio javni podatak) i da je teoretski mogao da se obori pa neki i probali kad ono se ispostavi da u otprilike nijedan PVO sitem brodsi niejmogao tih godina sve do pojave Si Vulfa d aobori ništa od protivbrodskih raketa, sve ostalo je bilo samo reklama. Jedino su ameri sa Tartarima i Teeirjerima tj. Standardima s anukelernom glavom mogli da se gađaju po onim gigantskim ruskim protivbrodskim raketama što padaju sa neba dva tri maha.
Al Standardi sa nuklearnom glavom...
Tek ovi noviji sitemi od 80-tih kako koji mogu da rokaju po raketama i to ponekad vrlo diskutabilno za mnoge od tih sistema.
Otprilike najveći posao je mornarička Osa odradila kad je smlatila onaj gruzijski gliser...
Pošto je greškom (da li je greška, iskrcao je oružje) velika protivbrodska raketa smlatila ali ne i potopila rumunski teretni brod.
Ne bi ja Lakedemonjanine koristio tu Osu više na brodovima NIKAKO ima pravih odbrambenih sitema ona to nije. Paradoks je, u svoje veme je dobro koncipirana, da su je Britanci imali na Foklandima oborili bi dva puta više argentinskih aviona, ma tri puta više...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Може ли се поредити морнаричка Оса са Sea Sparrow?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne baš, njena klasa je Krotal na francuskim brodovima. Sperou ima poluaktivno radarsko samonavođenje a Osa je radiokomandni sitem, dakle Osa se vodi sa tri tačke a Sperou propocionalnom navigacijom.
Me znam napamet ali čini mis e id a Sperou ima dosta veći domet.
Oba sistema su zastarela, za brodove pogotovu.