Video materijal-tutorijal o prvoj verziji raketnog sistema trupne PVO 9K37 Buk
Video materijal je emitovan od strane YT kanala VoenTV History.
Na početku filma vidimo raketni divizion 9K37 Buk punog formacijskog sastava kako maršuje na svoj vatreni položaj. Narator nam naglašava da se u sastavu diviziona nalazi 1 osmatračko-akvizicijski radar 9S18/1S18 Kupol, Komandna stanica 9S470, 6 Samohodnih lansirnih oruđa sa radarom 9A310(u nastavku: SLO sa radarom) i 3 Transportno-lansirna oruđa 9A39. Konstatuje se da divizionu treba oko 5 minuta da se iz marševskog poretka organizuje u borbeni poredak.
Sledeća scena nam upravo to i prikazuje, raketni divizion PVO Buk, na položaju, naoružan protivvazduhoplovnim raketama tipa 9M38.
Film nam daje i opis sredstava, a zatim i način rada diviziona u centralizovanom sistemu upravljanja.
Prvo se govori o Komandnoj stanici 9S470, čiju posadu u borbenom radu čine:
- komandant diviziona
- komandir posade komandne stanice
- stariji operator
- operator
- radio-telefonista
- vozač-mehaničar
Komandna stanica 9S470, zadužena je za prijem podataka o ciljevima od strane OAR 9S18/1S18 Kupol i za radio- telekodnu ili žičnu predaju tih podataka na SLO sa radarom 9A310, slanje oznaka ciljeva, navođenje radara praćenja i osvetljavanja cilja 9S35 Fire Dome na samohodnim lansirnim oruđima na ciljeve i izdavanje komande za odobrenje lansiranja rakete na cilj.
Rad posade Komandne stanice 9S470:
Sledeće prikazano sredstvo je divizioni osmatračko-akvizicioni radar 9S18/1S18 Kupol. Ono što je odmah primetno na prvom tipu ovog radara, to je njegovo smeštanje na platformu na bazi samohodnih topova SU-100P. Inače ista plaftorma se koristila za osnovu za radar praćenja ciljeva i navođenja raketa iz sastava raketnog sistema PVO 2K11 Krug. Upotreba ove šasije bila je zbog činjenice da je u početku 1S18 „Kupol“ bio zaseban razvoj od sistema PVO 9K37 „Buk“ i trebalo je da ima ulogu radara za otkrivanje divizijskog nivoa trupne PVO.
Posadu radara 9S18/1S18 Kupol u borbenom radu čine:
- komandir radarske stanice
- operator
- vozač-mehaničar
9S18/1S18 Kupol otkriva ciljeve koristeći mogućnosti radara da radi u punom panoramskom režimu sa bržim i sporijim okretanjem antene, kao i u sektorskom radu. Na ovaj način radarska stanica otkriva ciljeva koji lete na visinama do 100 metara na daljinama ne manjim od 35 km, i ciljeve koji lete na visinama od 2000 - 20000 metara na daljinama do 150 km.
Rad borbene posade 9S18/1S18 Kupol:
Na red dolazi i SLO sa radarom 9A310 i sa 4 poluaktivno radarski samonavođene rakete 9M38.
Posadu SLO sa radarom 9A310 u borbenom radu čine:
- komandir SLO sa radarom
- stariji operator
- operator
- vozač-mehaničar
SLO sa radarom 9A310, opremljen je radarom praćenja i osvetljavanja ciljeva 9S35 Fire Dome koji ima mogućnost monopulsnog praćenja cilj i CW kontinualnog osvetljavanja i funkcioniše u H/I bandu, sa 36 radnih frekvencija. Opremljen je i TV optičkim sistemom za rad u pasivnom režimu kod elektronskih ometanja.
Radar formira snop širine 2,5 stepeni po azimutu i 1,5 stepeni po uglu elevacije kod monopulsnog praćenja cilja, odnosno uži snop od 1,4 stepena po azimutu i 2,65 stepeni po elevaciji, kod osvetljavanja cilja za poluaktivno radarsko samonavođenje raketa.
Radar pretražuje sektor od 120 stepeni po azimutu i 6 stepeni po mesnom uglu za 4 sekunde.
Ima mogućnost da otkriva ciljeve na daljinama do 35 km kada je cilj na visini do 100 m, a kada je cilj na visini preko 3000 metara na daljinama do 100 km i da navodi rakete na daljinama od 3 - 30 km i da osvetljava cilj za lansirane do 3 rakete 9M38 na 1 cilj.
Rad borbene posade SLO sa radarom 9A310:
I na kraju nije izostavljeno ni Transportno-lansirno oruđe 9A39, sa 8 poluaktivno radarskim samonavođenih raketa 9M38, od kojih su 4 namenjene za dopunu SLO sa radarom u bateriji kojoj pripadaju, a ostale 4 su namenjene da se po potrebi lansiraju i navode sa SLO sa radarom 9A310.
Posadu Transportno-lansirnog oruđa 9A39 u borbenom radu čine:
- komandir Transportno-lansirnog oruđa
- stariji operator
- operator i vozač-mehaničar
Borbeni rad raketnog diviziona u centralizovanom sistemu rada
Ciljevi se otkrivaju osmatračko-akvizicijskom radarskom stanicom 9S18/1S18 Kupol i radio-telekodnom vezom prenose u Komandnu stanicu 9S470. Iz Komandne stanice, komandant diviziona i posada prate stanje u VaP-u i održavaju vezu sa svim SLO sa radarom 9A310 u divizionu.
Komandiri SLO sa radarom 9A310 takođe uključuju svoje radare i televizijske optičke sisteme i vrše traženje ciljeva u svojim sektorima. Kada Komandant diviziona dodeli cilj određenom SLO sa radarom, u kabini SLO sa radarom ispred komandira se uključi lampica za prijem podataka o cilju. Komandir SLO sa radarom prebacuje odgovarajući prekidač u položaj "CU prijem" odnosno "prijem oznake cilja" i naređuje posadi otkrivanje cilja po poslatim koordinatama.
Komandir SLO sa radarom 9A310 uključuje prekidač za prijem podataka o cilju sa Komandne stanice:
Kada se cilj otkrije, antena radara se zaustavlja u reonu cilja i označava "zahvat cilja" (grubi):
Cilj se zatim "fino traži" između nišanskih linija (rastera) radi uspostavljanja stabilnog praćenja i navođenja raketa i ostvaruje se "zahvat" po azimutu/visini i daljini:
Kada se od strane posade SLO sa radarom 9A310 uspostavi stabilno praćenje cilja i kada rakete daju "gotovost" za lansiranje, komandant diviziona iz Komandne stanice 9S470 izdaje naredbu na lansiranje rakete "RP" (razrešenje puska - dozvoljeno lansiranje):
Komandir SLO sa radarom 9A310, zatim vrši lansiranje rakete 9M38:
Raketa 9M38 je lansirana na cilj:
Raketa se na cilj navodi poluaktivno radarski, tako što radar na SLO sa radarom 9A310 prati i osvetljava cilj i raketu. Raketa se samonavodi na cilj na osnovu primljenih reflektovanih signala od cilja na čeonom prijemniku rakete, dok se praćenje po brzini uspostavlja upoređenjem emitovanih vrednosti na prijemnicima repne antene u odnosu na emitovani referentni signal. Metoda samonavođenja je "proporcionalna navigacija/zbližavanje".
Na ovaj način, obezbeđuje se uništenje cilja u skladu sa projektovanim dometima raketa sistema PVO 9K37 Buk, od oko 30 km po daljini i do 20 km po visini.
Transportno-lansirna samohodna instalacija raketnog sistema PVO Buk-M1 (9A39) u zoni specijalne vojne operacije
Ono na šta vredi obratiti pažnju je „roštilj“ protiv dronova iznad lansirnog uređaja, kao i iscrtani tragovi pogođenih ciljeva, uključujući i tri neprijateljska helikoptera.
5 "adaptiranih" lansera raketnog sistema PVO Buk-M1 sa projektilima RIM-7 Sea Sparrow, "FrankenBuk", već stigli u Ukrajinu? Još 17 lansera u pripremi?
New York Times, pozivajući se na zamenicu VRU Aleksandru Ustinovu, napominje da je u Ukrajinu nedavno stiglo prvih nekoliko lansirnih instalacija „Buk“ prilagođenih za lansiranje projektila RIM-7 Sea Sparrow.
Ona je takođe otkrila podatke o broju hibrida "FrankenSAM" zasnovanih na Buku i tempu njihove „proizvodnje“: američki stručnjaci su za mesec dana konvertovali 5 jedinica, a na putu da budu urađene je još 17 jedinica, koje je Ukrajina spremna da obezbedi za konverziju.
Odnosno, generalno, reč je o prvom delu od, najverovatnije, 22 Samohodna vatrena oruđa 9A310 sa mogućnošću lansiranja RIM-7 Sea Sparrow. Uzimajući u obzir prilično brz tempo adaptacije „Buka”, ukoliko se očuvaju, onda bi do kraja zime moglo da se preradi još 17 instalacija koje trenutno čekaju na svoj red.
Istovremeno, zamena standardne protivvazduhoplovne rakete 9M38 sa RIM-7 Sea Sparrow znači da će domet uništavanja aerodinamičkih ciljeva za PVO „FrankenBuk“ biti do 20 km (prema nekim izvorima, do 30 km) i do 15 km visine. Poređenja radi, 9M38, koji je tri puta teži (690 kg prema 230 kg) i dva metra duži i duplo deblji (5,5 metara i 400 mm prema 3,6 metara i 203 mm), ima domet do 30 km. U isto vreme, manje dimenzije projektila RIM-7 Sea Sparrow mogu omogućiti povećanje broja projektila na lansirnim usmeračima.
Načini prilagođavanja samohodnog lansirnog oruđa sa radarom 9A310 na projektile RIM-7 Sea Sparrow takođe mogu biti relativno jednostavni. RIM-7 Sea Sparrow i 9M38 su rakete sa poluaktivnim navođenjem. Odnosno, pitanje je da raketa može da vidi cilj osvetljen radarom 9S35 instalacije 9A310 kao da je u pitanju radar osnovnog osvetljenja Mk 115, Mk 95 ili Mk 23 ili radar lovaca. Čak je moguće pretpostaviti da se frekvencije i modulacije poklapaju. Ali sasvim je moguće da se i dalje govori o postavljanju novog radara.
"FrankenBuk" - samo za ilustraciju, ne predstavlja "model" izgleda novog sistema:
Načini prilagođavanja samohodnog lansirnog oruđa sa radarom 9A310 na projektile RIM-7 Sea Sparrow takođe mogu biti relativno jednostavni. RIM-7 Sea Sparrow i 9M38 su rakete sa poluaktivnim navođenjem. Odnosno, pitanje je da raketa može da vidi cilj osvetljen radarom 9S35 instalacije 9A310 kao da je u pitanju radar osnovnog osvetljenja Mk 115, Mk 95 ili Mk 23 ili radar lovaca. Čak je moguće pretpostaviti da se frekvencije i modulacije poklapaju. Ali sasvim je moguće da se i dalje govori o postavljanju novog radara.
Dakle KH 31P i KH 25 (protivradarska) i dalje mogu da ih pogode ako previse "zrace" radarom ?
Значи да им није остало ракета за Бук довољно ни да их ставе на све лансере које имају.
Ако им је уништено 20-30 лансера, сад конвертују 22, значи да им са оригиналним ракетама у искористивом стању остало можда 20-ак лансера. Са вероватно свега 100-ак ракета.
