PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Vidi Lucije možda najbolji primer je na Osi za ove sisteme starijih generacija, imaš širokougaonu antenu koja poklapa startovanje i početni let jer tu najviše raketa beži a onda usku antenu do kraja vođenja.
Dakle formalno raketa mora biti u komunikacijskom snopu a ne i u samom snopu pratećeg radara no BAŠ KAO ŠTO SI ZAKLJUČIO smisao svega jeste da se poklopi neka pozicja rakete unutar radarskog snopa da li sa polupreticanjem da li sa punim preticanjem. Dakle četo na samom početku i nije u snopu ali brzo sigurno jeste. U današnje vreme se proba i sa promenljivim preticanjem ali to je van dostupa bilo kakve javnosti. Dakle ograničenja su samim tim i pristuna po preticanju a kvalitet preticanja direktno daje funkciju prvo pogađanja u smislu poklapanja tačaka trajektorija ali i funkciju stepena oštećenja koja zavisi od prethodne ali i od kinematske slike (ugla i brzina susreta) a u odnosu na bojevu glavu sa upaljačem.
Međutim rakete mogu da imaju sve veća opterećenja u bilo kojoj ravni, bojeve glave su dosegle ozbiljnu efikasnost na više načina a avion ostaje ograničen pilotom i jednom mnogo složenijom i osetljivijom avionskom konstrukcijom i tu da nema jednog faktora odavno bi ovakvim sistemima bilo sve jedno po kvalitetu preticanja.
E ali taj jedan faktor je nišanski radar i njegova elktromagnetska priroda i on je LIMITNA funkcija radikomandnog vođenja na radarskim snopom praćen cilj. Limit radara odnosno njegova osobina da sa povećanjem daljne pravi sve veću i veću grešku čini ovakve sisteme nepreciznim na velikim daljinama i to ne mnogo velikim sa današnje tačke, nekoliko desetina kilometarai to ti je, sve preko 32-35 km postaje jako sumnjivo.
Povečavanjem radarske rešetke i same npr. parabolične konstrukcije radarske antene se održava dovoljna preciznost na večoj daljini. 30N6E2 radar detektuje cilj odaljen do 200 km.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije dovoljna, zbog toga postoji pelengator u raketi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Pelengator dođe kao navođenje u završnoj fazi jer je radio komada prespora za precizne manevre rakete na velikoj udaljnosti. Rusi itako nemaju modernijih sistema PVO sa raketama koje traže cilj na odboj radarskih zraka, kao što to radi sistem MIM-23 Hawk. Znači da nije problem u radaru.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::^ Pelengator dođe kao navođenje u završnoj fazi jer je radio komada prespora za precizne manevre rakete na velikoj udaljnosti. Rusi itako nemaju sistema PVO sa raketama koje traže cilj na odboj radarskih zraka, kao što to radi sistem MIM-23 Hawk. Znači da nije problem u radaru.

Osim Kuba, Buka, Angare i uslovno S-300V zaista nisu radili takve sisteme.
A prvu rečenicu neću ni komentarisati obzirom da kod ТУ-2 radiokomanda dva puta pređe put do cilja a kod radikomandnog jednom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Zaboravio si jednu moju reč "modernijih" PVO sistema, Kub, Buk, Angara to nisu. To je kao i MIM-23 generacja iz 60 te 70 godina predhodnog veka.

Što se radio talasa tiče i procesuiranja istih preko starih računala. Oni u atmosferi ne postižu brzinu svetlosti (samo u vakumu). Pa je kod dupliranja moguč zamik i do nekoliko stotinki sekunde na 200 km. Dovoljno da se smanji preciznost delovanja rakete.

• 3Ovo se svidja korisnicima: pein, voja64, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E Zmajček sad su i Buk i S-300V4 zastareli. A zbog duplog puta ćemo da obustavimo projekat, Patriota ?

Nego ajde vidi ovako.
Kada su napravili Sovjeti prvu verziju S-300P bila je čisto radiokоmаndno vođenje TУ-1. I domet je bio koliki ?
A onda su prešli na TУ-2 kao kod Patriota pa u etapama vidi koliko je otišao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Nije ništa sporno što si ti naveo samo sam te dopunio da kod PA sistema PVO nišanski radar netreba da bude ta koji pravi usko grlo. A onda je debata otišla tamo gde se obojica slažemo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Citat:Kubovac

Evo nešto iz malog mozga, mada nisam mnogo proučavao Pancir, jer već rekoh par puta, ne volim puno te hibridne sisteme...

Ова неочекивана реченица ми је много рекла, али поставила и многа питања, зато ћу их дефинисати овако:
Ево нас код питања свих питања када је реч о овом систему: да ли су хибридни системи компромис, изнуђено решење или уступак ратишту?
ПС
Зашто их (не)волети?
Да ли их плавци трпе или благосиљају?

Надам се (уствари, сасвим сам сигуран) да ви, специјалисти за ове теме, имате много више одговора него ја питања.


Хоће ли неко од наших ракеташа отворити срце?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Sirius, Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas sam jednom klijentu u Sloveniji prezentirao (iako i on sam odlično poznaje problematiku) kako rješiti problem, u pitanju je bilo koji materijal odabrati.
Vrlo visoka temperatura, sumporovi oksidi, kondenzacijska faza, sumporne kiseline, nitrati i nitratne kiseline plus sve drugo.
Šta odabrati...jedan materijal trpi nešto, u drugom je truba, drugi materijal bolje trpi ovo drugo ali na prvom je truba. Pa onda temperatura pa ga opet deriviraj i dođe se do toga da ni jedan materijal nije adekvatan (ima ih naravno ali nitko normalan nije voljan plaćati 200€/kg) i onda se teži nekom među-optimalno-prihvatljivo rješenje.

E to je Pancir, hibrid, sve, ali u ni jednom polju šampion...kompromis.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Malo je informacija ali mislim da bi Duplex nehrđajuči ćelik rešio taj problem.