PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

imaš pravo sad se i meni od ovog Tora zavrtilo u glavi , ova zadnja shema kad Y nije nula jasno govori da se sa sva 4 rula kontrolira valjanje i ujedno raketu dovodi u smjer K1.
Nema druge nego zagrijati stolicu i nažuljati guzicu .

Ove prve slike su od tunguske ili ?? Klasična ruska škola zlatni kontakti poz 17 i vječno pouzdano i na kraju jeftino rješenje .

Rulevaja mašinka specijalitet za sebe poz 7 i 8 potenciometri kojim drže u povratnoj vezi po poziciji krilca , ako je to bilo na Tunguski onda nemamo što razmišljati ima ih i Pancir.

vrlo zgodno napravljeno kanari ne mlate s kraja na kraj kao što su mlatili na Streli već na finjaka pol stupnja lijevo i 0,25 stupnja prema gore , izvanredno rešenje , već viđeno kod velikih raketljina .

Po ovome kakva je gužva u oživalu Tunguska ?? je imala gas generator slično kao strela za napajanje te pneumatike

Pukovniće daj me upoznaj sa Tanjinom mamom .. ma može i sa bakom ako već Tanju čuvaš za sebe

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da, sve ilustracije su vezane uz 9M311 znači Tunguska, i točno tako, gas generator je energija. Konstrukcija vrlo bliska Streli-2, vjerovatno su manje više svi slični, barem po principu, ali ova dva zaista zglede blisko.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kanari koji istovremeno kompenzuju momenat valjanja koga proizvode Malo mi je to nategnuto zvog vremena odziva na zadatu komandu koji je mnogo brže kod kanara nego kod drugih koncepcija ugradnje komandnih površina. Kanari daju izuzetnu nestabilnost i iz toga se izvlače dobre manevarske karakteristike. Zato se ako se izuzmu neki eksperimenti, na avionima pojavljuju tek sa pojavom FBW.
Postoji način samokompenzacije efekta kanara koji izaziva valjanje koji se na zapadu zove rotating forebody, a sastoji se u tome da se kanari nalaze na prstenu koji se okreće kao i samorotirajući stabilizator a njegovim kočenjem u određenom položaju se stvara momenat za promenu smera leta rakete. Englezi su ga primenili na strelicama Starstreaka, a možda i na vođenoj vazduhoplovnoj raketi CVR-7. Koristiće se i na vođenoj municiji 40mm za CTG. Rusi će ga koristiti na Flomasteru o kome imamo temu, a ova slika male rakete za Pancir mi budi sumnju da je u pitanju ista stvar, stim da se vrti ceo konus.



Stvarno je ludilo, od ovakvih tema zna glava da zaboli.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мене је пре три стране заболела иста, јер више не знам ни оно што сам знао....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo malo drugih tema, da glavobolja od valjanja malo popusti pa se na to kasnije vratimo ako uspijemo pohvatati niti.
Motor...inače info od konstruktora je da je koplje one neke osnovne rakete Pancir (72,5kg ; 170/90mm) ukupne mase 28 kila. Znači b/g 20 kila i 8 za sve ostalo. Za buster i onaj međukomad (gasgenerator razdvajanja i antene) ostaje 44,5 kila. Po meni goriva treba 34-38 kila tako da su nekako sve ostalo sklepali sa 8,5 kila mješanog materijala.
E sad kako buster opisati geometrijom, ne vidimo to na slikama, ali ja vjerujem opisu. Zadnji dio (prema mlaznici) je cilindričan i sa radijusom “stopljen” sa sklopom mlaznice. Prema vrhu je konusan sve dok se radijusom nestapa sa prednjim dancem.



Spoj komore i prednjeg danca je poznat, a ovdje vidimo i detalj spoja na zadnje dance koje je dio sklopa mlaznice. Vidimo i prepoznatljivu formu amortizera na spoju ulivenog goriva i zadnjeg upornjanka. Time su se bavili svemirci iz Perma. Nedostaje kvalitetan opis same mlaznice, ali na tragu je ovako neke konstrukcije .



Motor je po opisu, a i po nekim drugim izvorima dvorežimni, ali naopačke, progresivan je. Opet jebeni dim.



Unutrašnji kanal bloka goriva, gledano od naprijed, cilindar pa konus, pa cilindar manjeg promjera o grla mlaznice, pa blagi konus (tehnološki), konus i na kraju cilindar većeg promjera od grla. Ganjali su to da dobiju dovoljno veliku startnu površinu same pripale, to smanjuje potrebu jakog upaljača koji mnogo dimi, dovoljno veliki rashod goriva u prvoj trećini rada motora da se raketa odljepi od lansera, a da ga ne zadimi previše. A dalje kad brzina poraste onda se i dim lakše podnosi. Kad konusi dogore do komore ostaje gorivo u srednjoj zoni, progresivnost se limitira “skraćenjem” po bokovima. Debljina komore nije ista po dužini, u sredini koja nije izložena temperaturi je tanja. Vidimo i po slikama da su busteri koji su poljubili zemlju nekako zgužvani sa krajeva, očito da su dobili dobrane topline i izgubili svojstva.

Sve podređeno dimu i načinu vođenja. Ovo je najvjerovatnije nastalo kada su odustali od onog izbacnog motora na bezdimno gorivo.
Ovako u grafikonu opisuju dvorežimnost kroz rashod goriva u jedinici vremena i posljedično veličinu (radijus) oblaka dima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dim i opet dim , cijeli kompleks pati zbog tog dima , kao da su zapeli da pod svaku cijenu izguraju taj koncept močnog bustera sa kopljem .

Pokušavam shvatiti što se tamo u Tuli događalo , koliko su Šipunov i ekipa spominjali majku onima gore jer im nisu dali kvalitetno gorivo koje ne dimi .

U prvom komšiluku tamo u Tuli samo preko ceste se proizvode NRZ kalibra 80 mm sa gorivom koje je kompozitno l ne dimi , odnosno ima reducirani dimni trag


Pukovniće dobro si primjetio da su komore koje su tresnule o tlo nekako smežurane ko da su bile od neke meke plastike, a ne od vrhunskog kompozita.

Taj problem je i glavni razlog što kompoziti nisu tako atraktivni među raketašima , nekako se izgura onih par sekundi dok radi motor , ali se nakon par sekundi od gašenja motora nagomilana energija u termozaštitnim slojevima ipak probije do kompozitne strukture i dogodi se da epoxidni polimer na temperaturama od 200 i više celzija prelazi u tjestastu masu.

Osnovno pravilo kod kompozitnih raketnih motora.... čim se motor ugasio odvajaj se od njega .. odbaci ga i upravo to imamo kod Pancira.

Jedan zanimljiv primjer je motor od Strele tanka termozaštitna ljuska od AG-4S stjenka ispod milimetra , a onda komora od Maraging čelika isto tako ispod milimetra , a motor radi 14 sekundi, kombinacija izgaranja izvana par sekundi a onda do kerajnjih 14 sekundi cigareta , sve najgore što može biti , a stvar radi i to već jako dugo.

Kod bustera od Pancira očekujem isto takvu ljusku od AG4S mase koja je zasebno motana polimerizirana i skinuta sa trna , a onda su na nju natakli one zadebljane termozaštite aluminija u zoni gdi izgara čelo goriva i krati ukupnu dužinu .

Ta skalamerija je nataknuta na trn , ko pajcek na ražanj, i onda je preko svega namotana stakloplastika , računam da taj sloj stakloplastike nije deblji od 2 mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dim, jebeni dim
Nisam siguran da je AG4S podloga, taj detalj mi je ušao i trenutno izašao iz glave, morat ću ponovno Perm pitati šta su to smješali.

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 09 Feb 2019 21:00

ta unutrašnja obloga , ljuska , bi morala biti motana u radijalnom smjeru , tako da se sa vanjskom oblogom koja je motana pod 40 stupnjeva dobije neka sredina od 60 stupnjeva , Obićno se mota AG4S mota kao tekstilna traka sa jakom osnovom i slabijom potkom ili sa trakom rovinga.

ovo je termozaštitna ljuska od motora Strela 2 M motano na čeličnom tvrdo krmiranom trnu , traka preprega od AG-4S širine cca 20 mm , motano je traka do trake bez preklopa


Dopuna: 10 Feb 2019 11:54

Evo malo lake literature na temu modernih dimnih i bezdimnih goriva [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

evo i malo teže literature [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: stug, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Buster sada malo uljuđen prema novim podacima. Tamo u repu je gužva svega i svačega, dodana je i metalna zagluška koja je pravila probleme jer je morala biti kidana preko metala, sve te AG mase su slabe vlačno-tlačno i na smik, pa je konstrukcija malo kompliciranija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ufff, to izgleda jako ozbiljno , jedino se ja ne mogu oteti dojmu da je mlaznica iznutra zvonolika , to je nešto vezano uz strujanje plinovitog ( parovitog ) alumijevog trioksida i njegovom kondenzacijom iza kritičnog otvora , vjerojatno se nešto u tuli pisalo o tome , a i ova tvoja slika izgorele mlaznice da naslutiti taj moj dojam.