PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Opisana simulacija bi se mogla nacrtati, već imam neku viziju koja bi to moglo izgledati. Ovih dana sam dosta rastrgan pa će malo potrajati, ali biće napravljeno.
Naravno točna računaljka trajektorije se ne može odraditi tako da raketa manevrira već čista balistika. Ali kad se uzme jedna (nekako realna situacija) vidimo da raketa leti u toj realnoj zoni gotovo pravolinijski što će pomoći da se sve može aproksimaciji preneti u neki crtaći program.
Ovo je slučaj da se raketa lansira pod 30, uveden je opisani dvorežimski rad motora (em manje dimi tu još i daje više energije) i vrijeme sam zaustavio u sekundi 20.



Gotovo 14 kilometara pređenog puta u 20 s, i planiram cilj postaviti u nultoj sekundi (sekunda lansiranja) tu na 4000 metara i sa brzinom 250m/s. Jednoliko pravolinijsko kretanje cilja i ova krivulja rakete daje mogućnost dosta preciznog određivanja lukova 3T metode. Dosta ili dovoljno preciznog jer ne znam koliko gubi energije.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

4000 m ti je preblizu za prvu reakciju cilja , za prvi proturaketni manevar, to je bezmalo zona kad rade topovi sa pancira .

Stavi ga na deseti kilometar , možda čak 12,5, tu je visina cilja iznad dometa žilke , a opet je dosta nisko za druge raketne sustave .

možemo sad pretpostaviti manevar cilja nos prema dolje i u pravac lansera , kako bi mu odraz bio što manji i kako bi dobio brzinu za kasniji proturaketni manevar .

Igra je upravo u tih prvih par sekundi od kad se upalio nišanski radar i poletila raketa i odluke pilota da bježi .

morali bi izračunati neku putanju aviona da bude centrigugalna sila 5 g , odnosno treba sad pitati nekog tko zna kod kojeg ubrzanja piloti ostaju bez krvi u mozgu, i pokušati nacrtati tu krivukhu da vidimo gdi je realno avion nakon 10 sekundi od kad je počeo da bježi

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne ne, mislio sam na 4000 metara visine i daljine 13000 metara...vrlo realno. Da je cilj više već bi ga Buk smazo minutu dvije ranije.

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Opisana simulacija bi se mogla nacrtati, već imam neku viziju koja bi to moglo izgledati. Ovih dana sam dosta rastrgan pa će malo potrajati, ali biće napravljeno.
Naravno točna računaljka trajektorije se ne može odraditi tako da raketa manevrira već čista balistika...

...Gotovo 14 kilometara pređenog puta u 20 s, i planiram cilj postaviti u nultoj sekundi (sekunda lansiranja) tu na 4000 metara i sa brzinom 250m/s. Jednoliko pravolinijsko kretanje cilja i ova krivulja rakete daje mogućnost dosta preciznog određivanja lukova 3T metode. Dosta ili dovoljno preciznog jer ne znam koliko gubi energije.

Samo napred, zanima me rezultat! Izvinjavam se ako si vec pomenuo to, šta si uzeo za brzinu rakete? Uzeo si da je konstantna? Koju vrednost?

Bilo bi dobro podesiti da tačka susreta bude u tački u kojoj je putanja cilja najbliža lanseru, zato što je u toj tački ugaona brzina cilja najveća, pa će i naprezanja rakete biti najveća (za 3T metodu).

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, sevenino, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Točka susreta (točka vstreč) će biti gdje cilj kaže da će biti. Idemo sa čistom 3T metodom bez preticanja za početak. Znači samo startna točka (trenutak lansiranja rakete) je ono od čega se kreće.
Brzina rakete naravno da nije konstantna, prvih 3,2 sekundi akceleracija, a nakon toga retardacija, derivacijski račun sa intervalom vremena 0,02 sekunde. Motor, aerodinamički koeficijenti i ostalo procjenjeno, ali odgovara reklamnim plakatima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
morali bi izračunati neku putanju aviona da bude centrigugalna sila 5 g , odnosno treba sad pitati nekog tko zna kod kojeg ubrzanja piloti ostaju bez krvi u mozgu, i pokušati nacrtati tu krivukhu da vidimo gdi je realno avion nakon 10 sekundi od kad je počeo da bježi

I više od 5g nije problem današnjim avionima ni pilotima u anti-g odelu. Nakratko (par sekundi) se izdržava i preko 9 ako avion može, a mogu skoro svi. Evo vam u nastavku link do dijagrama iz kojeg može da se proceni sve što vam treba oko radijusa zaokreta i preopterećenja za F-16 na 4500 m.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala ti .. ovo odlično izgleda

Samo da provjerim, ako sam dobro shvatio na toj visini avion izvodi horizontalni zaokret , dakle ostaje na istoj visini , i pri tome kod brzine od 0,8 maha i 5 g preopterećenja ima radijus zakokreta od 4500 fita odnosno promjenu smjera od 11 stupnjeva u sekundi .

Ako jedna gruba metoda može pomoći

U trenutku lansiranja rakete avion je udaljen 13 km i na visini od 4km , počinje manevar i za 8 sekundi je prišao bliže lanseru za 1400 m i udaljio se od početnog kursa za 1400 m i sad leti pod 90 stupnjeva u odnosu na početni kurs , i svake se sekunde udaljava od tog iočetnog pravca za 250 m

koliko se sjećam raketa za 10 sekundi pređe 10 km i u tom trenutku ima brzinu 900m /s

Možemo li uzeti kao gotovo da raketa u tih deset sekundi od početnog pravca mora skrenuti 2 km.
Mislim da tri točke u ovom slučaju ne prolaze

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Lucije Kvint, voja64, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ja sam malo obrnuo da si olakšam (nije potrebno da budemo baš skroz precizni).
Znači avion je na visini cca 4000m i nešto preko 13000 metara daljine, konstantna brzina 250 m/s. Čim je raketa lansirana pilot izvodi oštar manevar (uzeo sam da može 8G), luping i bijeg nazad. Po dijagramu F-16 to je radijus zaokreta 850m i 17,5 stupnjeva po sekundi.



Plava krivulja je balistička, brzina rakete na ovim visinama znatno brže pada nego u rjeđoj atmosferi pa je nakon 20 sekundi balističkog leta samo 420 m/s. Zelena krivulja je krivulja leta rakete na cilj koji izvodi opisani manevar (tek kad sam printao vidim da sam trebao raketu malo usporiti), ali nije ni bitno, čak ni ovako nema šanse da raketa uhvati ovaj cilj. Ovdje 3T metoda vođenja nije problem koliko je problem energija rakete...malo smo od pilota napravili bezmudića pa je odmah zbriso.

Ovo su neke od mogućnosti leta cilja nakon što je na njega lansirana raketa.



Isto kao gore samo horizontalni manevar, pa horizontalni zaokret i bjeg po perimetru (raketašev opis), tu je energija isto problem, plus što je 3T metoda vođenja neizvediva, puno gora situacija od prethodne dvije osim ako nema drugog Pancira u zasjedi koji čeka cilj koji mu dolazi u čelo. Brzinski sam probao i varijantu da cilj nastavi pravolinijsko kretanje, 20 sekundi, 5000 metara pređenog puta. 3T metoda ima smisla prvih 10 sekundi (brzina rakete na ovim visinam cca 750m/s), a onda bi raketa morala izvoditi takve vratolomije da bi joj crevca ispadala.



Jedino što ima nekog smisla sa čistom 3T je obrušavanje cilja u smjeru lansera. Ili ćemo morati promjeniti scenario jer ovo nebude išlo ili moramo konstatirati da Pancir kao i Tor ima mogućnost navođenja čistom 3T i modificiranom trotočkom sa preticanjem.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo Pukovniče! Mislim stvarno, šta reći na ovakvom slikovitom prikazu? Ovo vredi para.... (nemoj samo da počneš da nam naplaćuješ... )

Elem...dolazimo do srži problema...Metod "čista trotačka" je "iznuđen" metod, kada imamo smetnje i kada nije moguće automatsko praćenje cilja i merenje daljine do cilja. Dakle, mislim da automatski mod uopšte nije moguć sa "čistom trotačkom" i samim tim ni gađanje više ciljeva jednovremeno.
O naprezanjima rakete kod "čiste trotačke" sam govorio više puta, a sada se potvrđuje i u ovim modelima koje nam je Pukovnik slikovito prikazao.
Raketaš i Pukovnik su, kod analiziranja rakete, došli do razumnog zaključka da raketa ima mogućnost da trpi određeni "G", ali da joj je let najviše pravolinijski "uz mala odstupanja levo desno". To isto govori u prilog ili 3T sa polupreticanjem ili 2T paralelno zbližavanje.
Setimo se Berkuta sa 20 kanala vođenja, zastareo ali pravi TWS sistem, koji je kasnije uveo metod "čista trotačka", ali od višekanalnosti onda ništa....(pod uslovom da je ceo radarski opseg sva 4 sektora pod smetnjama)....

Kod Tora smo videli da Stanica navođenja vrši precizno merenje cilja po sve 3 koordinate. Dakle, meri daljinu, dakle imamo ili metod sa 2 tačke ili metod sa 3 tačke "polupreticanje". Metod sa 3 tačke "polupreticanje" funkcioniše isključivo automatski i mislim da bez problema omogućava i višekanalnost.
Verujem da kod Tora imamo i "čistu trotačku" kao "iznuđen metod"...
Kod vođenja, pominju se "razlike u koordinatama". To može biti i u 3T u i 2T metodama, ali se češće pominje kod 2T metoda, pogotovo kada imamo sisteme koji trebaju gađati iz pokreta ili sa kratkih zastanaka da se ne moraju ništa posebno "centrirati" odnosno nivelisati, jer metod koji koristi "razlike u koordinatama" omogućava da se korekcije formiraju na osnovu razlika pa nije bitno da li je radar nivelisan ili ne...

Ne znam Pukovniče kada bi probao ovo isto sa još 2 metoda: 3T sa polupreticanjem i 2T paralelno zbližavanje. Naprosto da vidimo kako najbolje funkcioniše....

Još jedared, svaka čast na trudu i prikazu....

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To te ja pitam ... bravo pukovniče, ovaj prvi crtež samo još malo uljuditi i možemo ga kačiti kao antologijski na temo kako otjerati F16 , činjenica je da ga raketa ne može uhvatiti , ali su dečki u Panciru bili malo tanušnih živaca i čim su vidjeli da ga mogu gađati pucali su.

Da su sačekali 5 sekundi dobili bi ga na tri točke .. iz ovoga možemo izvuči zaključak ... helići i slični nemaju nikakve šanse da pobjegnu osim da se sakriju u šumi, ako je ima.

Ozbiljni avioni kod nekih daljina imaju šansu da pobjegnu , a ako kreču u obrušavanje , u napad nemaju nkakve šanse protiv tri točke.

Ti ozbiljni ako nastave u svom kursu ili po perimetru tog kursa , u jednom trenutku moraju pokazati trbuh nišanskom radaru i gube prednost nepoznate daljine , i pancir prelazi na klasični lov, ono kako lisica lovi zeca , sa preticanjem.

Ono kad kažem da bi te putanje trebalo još nalo uljuditi , mislim da bi bilo puno zornije da prikažeš umjesto te hrpe crvenih linija samo komadić te linije koja pripada pravcu leta rakete između naprimjer devete i desete sekunde i položaj avion u desetoj sekundi .

Ovaj drugi slućaj si stao u desetoj sekundi , ali ja vidim da raketa još ni ne zna da ima poprečnu peregruzku, mislim da sam na nekom ruskom forumu čitao o nekih desetak G koje trpi žirosko.

Pokušaj nastaviti goniti dalje taj avion sa polu preticanjem , tako da na pravac koji ti spaja tri točke u desetoj sekundi dodaš pola kuta od razlike prethodnog pravca iz devete sekunde, i ovoga iz desete