PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, djboj, GnaeusDomitiusAhenobarbus, Apok, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Topovi su posebna prića i dobro je da si je otvorio.

mjerenje brzine na ustima cijevi , ima puno metoda ovdje je primijenjena induktivna metoda . Imaš dva namotaja jedan kod usta cijevi , adrugi pol metra dalje . kad granatica poleti ona promijeni magnetski otpor prvog namotaja , u biti se radi tako da induktivni otpor namotaja poraste kad granatica uđe , a onda kad zadnji rub granate izađe iz zone namotaja kad induktivni otpor počinje padati , to se koristi za detekciju "nule"m to pali brojać impulsa , a onda kad se to dogodi isto na drugom namotaju zaustavlja se brojać .


Sad treba tu biti oprezan , možda su ti namotaji iskorišteni i za komunikaciju sa upaljačem , koji u tom trenutku dok prolazi kroz namotaje može dobiti tempiranje , akako topovi imaju nezavisno hranjenje , može biti dva tipa streljiva , jedno jednostavno i jeftino , a drugo sa tempirajem, ali skupo .

Malo mi je ta prića tanka utoliko što moraju pucati oba topa , oni jedan drugog hrane , pa bi po tome svaka druga granatica morala biti sa tempiranjem ???? možda uspijemo iskopati nešto više o topu

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, djboj, GnaeusDomitiusAhenobarbus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ruski PA topovi 30mm nemaju tempiranje municije na ustima cevi. Ako sam dobro razumeo princip ”čelične kiše”, svaka granata bude obeležena na ustima cevi, dobija kod, pa ”bude prozvana” odnosno aktivirana kada balistički računar na oruđu proračuna vreme leta do susreta sa ciljem i pošalje komandu putem... E to je sada pod velom tajne, optika(laser) ili radio. To kriju ko zmija noge.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala ti na pojašnjenju ... a ako znamo da je drugo slovo u oznaci topa Š od Šipunov onda pogađam da je u pitanju neki laser

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Oluj2.1, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stvarno ne mogu to da potvrdim jer sam video samo kako izgleda kompletan metak, zasebno zrno nisam. Da li u dancetu ima senzor za laserski emitovan kod ili ima samo antenu za radio poruku u upaljaču pitanje je sad?
E sada, da li 2A38M ima mogućnost čelične kiše jer kadenca je takva da i sam predstavlja čeličnu kišu? Mislim da nema i da je ono samo merač početne brzine na ustima cevi kao deo popravke preticanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Granate na Derivatskiya PVO 57mm su laserski vodjene, imaju blizinski upaljac i prave celicnu kisu, znaci mozda i Pancir granate. Ekspert Vladimir Tuchkov smatra da su granate tog sistema efikasnije nego Pancir i Tunguska granate.
izvor Army Recognition 23-06-2016

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Ruski PA topovi 30mm nemaju tempiranje municije na ustima cevi. Ako sam dobro razumeo princip ”čelične kiše”, svaka granata bude obeležena na ustima cevi, dobija kod, pa ”bude prozvana” odnosno aktivirana kada balistički računar na oruđu proračuna vreme leta do susreta sa ciljem i pošalje komandu putem... E to je sada pod velom tajne, optika(laser) ili radio. To kriju ko zmija noge.

Zar nije jednostavnije programirati vremenski upaljac na ustima cijevi? Sta se moze od balistike promjeniti od usta cijevi do cilja. Nista za nevodjeno zrno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jednostavnje? Prvo moraš da izmeriš početnu brzinu na prvom prstenu i da na osnovu toga da se izračuna početna rotacija. Onda kompjuter na osnovu tog podatka i udaljenosti cilja mora da pretvori u podatak o ukupnom broju obrtaja do cilja i to vrati u granatu na drugom prstenu. Sada nastupa samostalni deo gde neki MEMS davač u granati treba da broji obrtaje granate do trenutka kada treba da eksplodira.
Kod Čelične kiše prsten na ustima cevi meri početnu brzinu i ”šapne joj lozinku”, granata putuje i čeka da bude pozvana da eksplodira pomoću... E to je sada nepoznanica.
Šta je jednostavnije?

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Jednostavnje? Prvo moraš da izmeriš početnu brzinu na prvom prstenu i da na osnovu toga da se izračuna početna rotacija. Onda kompjuter na osnovu tog podatka i udaljenosti cilja mora da pretvori u podatak o ukupnom broju obrtaja do cilja i to vrati u granatu na drugom prstenu. Sada nastupa samostalni deo gde neki MEMS davač u granati treba da broji obrtaje granate do trenutka kada treba da eksplodira.
Kod Čelične kiše prsten na ustima cevi meri početnu brzinu i ”šapne joj lozinku”, granata putuje i čeka da bude pozvana da eksplodira pomoću... E to je sada nepoznanica.
Šta je jednostavnije?

Nema sta da se mjeri kod vremenskog tempiranja, pretpostavka je da je municija kvalitetna i uniformna. Brzina zrna ne varira.

Nema ni brojanja obrtaja. Tempiras prost upaljac koji mjeri vrijeme, a koje mu je dao kompjuter pri opaljenju proracunato iz udaljenosti tacke u kojoj hoce da dodje do opaljenja.

Jednostavnije jer ne treba komunikacija sa granatom nakon opaljenja. Mozes i da variras vrijeme medju sukcesivnim zrnima da bi stvorio kao nekakav zid parcadni i pokrio veci prostor.

(PS ovo je sve SBB, nema veze sa Pancirom, u stvari mozda ima ali ja to ne znam)

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne može na prvom prstnu ništa izmjeriti , to mu je nuliranje brojača , na drugom zaustavlja brojać brzine projektila , tek kad zna brzinu i balistiku može poslati signal za samolikvidaciju radio putem ili laserom , to mi je ok metoda , makar je jeftinije to sve rješavati sa klasičnim tempiranjem

• 3Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, raketaš, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@babarogo
obrati pažnju na ovo uokvireno zelenim



Može da se tempira u ležištu granate kao na Boforsu+ blizinski (3P) ili na ustima kao kod Oerlikona, ali se broje obrtaji.

@raketaš
do mene Prva dva prstena su za merenje brzine, treći predaje podatke.