|
Poslao: 07 Apr 2019 23:11
|
offline
- milos.cbr
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Jun 2010
- Poruke: 602
|
@voja 64
Meni je možda najveći plus brzina novih raketa.
Kad smo kod toga da li postoji neka analiza zavisnosti brzine i verovatnoće uništenja cilja, tj da li je bolje imati brzu, a manje manevarski sposobnu raketu ili obrnuto.Znam da bi bilo idealno da je raketa i brza i manevarski potentna, ali teško da može i jare i pare
Još jedno pitanje me muči, ovde i na temama o drugim pvo sistemima, a to je da se uglavnom raspravljalo o dve rakete po cilju, a skoro nikad o 3/4/5.Da li avion manevrom može da se odbrani od 4 rakete lansirane u malom intervalu?U tom slučaju možda i treba da trpi manervabilnost.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2019 08:15
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5524
|
Veća brzina (v), veće preopterećenje (N, peregruska). Radijus zaokreta (R), a to je manevarbilnost, raste sa kvadratom brzine. Odgovora na tvoje pitanje nema u nekom jednoznačnom obliku, sve ovisi od sistema do sistema, odnosno od rakete do rakete. Ova Pancir raketa koristi brzinu gdje je sve njoj podređeno, nije ona namjenjena za ganjanja uokolo.
R=v^2/N*G
Broj lansiranih raketa utiče eksponencijalno na vjerovatnost uništenja cilja.
Rn=1-(1-K*R1)^n
Ako uzmemo za R1 ona serendanja na reklamnim plakatima, recimo 0,9 kao vjerovatnost uništenja cilja jednom raketom, moramo dodati u račun i koeficijent protivdjelovanja cilja, ili smetnje i/ili manevar jer cilj nije glineni golub, čak i taj golub ima svoj koeficijent (ja ga recimo ne bi pogodio). Pa neka koeficijent K bude 0,7 što odgovara nekom srednjem intenzitetu, Izraelci u Siriji vjerovatno to dižu do 0,3-0,4.
Pa dobijemo Rn=0,63 (1 raketa), 0,86 (2 rakete), 0,95 (3 rakete), 0,98 (4 rakete)
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2019 10:50
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5882
|
Tražim podatke za jedno, a nađem za drugo.... 
Ovo mi je posebno zanimljivo vezano za našu raspravu oko metode vođenja raketa Pancir 1S, pogotovo oko @raketaševog stalnog upita kako se Pancir brani raketama kada avion (raketa) ide direktno na njega.
S obzirom da smo ranije tačno ustanovili da je glavni metod vođenja raketa "tri tačke sa preklapanjem", ovde se kod samoodbrane primenjuje metod vođenja "tri tačke sa polupreticanjem"....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2019 22:58
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Idem na put, ako sve bude u redu biću na netu ponovo sledeće sedmice, dotle, molim te , formuliši sva pitanja za probleme vođenja kod Pancira ali tačku po tačku, pitanja, bez divergencija.
*S obzirom da smo ranije tačno ustanovili da je glavni metod vođenja raketa "tri tačke sa preklapanjem", *
Potpuno i temeljno netačno.
Pitanja prvo grupiši za rad samo sa nišanskim radarom, pa za rad samo po optičkom kanalu, pa onda za međusobne moguće kombinacije.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Nemoj da me shvatiš pogrešno, ali očekujemo da vidimo pravu raketu kao što smo videli i onu 
