PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto je to sistem koji ima i topove, treba mu i meteo-senzor. Dakle gde bi mogao da on bude smesten?

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

БПЛА «Е95» и «Банкет» 420м (который «лейтёх» поразил его ещё не вошедшего в зону поражения комплекса); «саман» высота 3км; «саман» высота 1км; групповая цель 4 «самана» 1 машина; «саман» высота 1 км, только я не понял почему дали команду расход 2 ракеты; «саман» высота 3 км. Повторяющиеся стрельбы «самана» это наверное прямолинейно летящие и маневрирующие цели.

1. BPL E-95 1 kom.
2. BPL Banket 1 kom.
3. Saman na 3 000 m 1 kom.
4. Saman sa 4 odjednom grupni cilj 4 kom.
5. Saman 1000 m 1 kom - NAREĐENJE GAĐATI SA DVE RAKETE (neponat razlog za izvor)
6. Saman 3000 , 1 kom.

Dakle prvo samo 10 ciljeva a ne 20. Drugo nema nikakve veze sa mojim predpostavkama, kao što vidite apsloutno dominiraju Samani.

Samani dominraju zato što su oni jedan manevarbilnijih i težih ciljeva, naročito ako su sa najmanjim radarskim odrazom.

Sve u svemu ovo gađanje nije baš previše reprezentativno ali je svakako jeftino to se mora priznati.
Međutim izjava da su puštali ciljeve od 420 pa do 12 000 je skoro pa da kažem nepristojna, sve sam Saman od toga je očito jedan samo bio u nekoj imitaciji HARMA-a verovatno redni broj 3. ili 6. dok su drugi skoro sigurno svi bili u manevarskim oblicima i to na visinama koje već vidiite.
Dakle kako jedan nezainteresovan za konkurencijska pitanja Rus reče na forumu, prosto pokazno gađanje ostalim rodovima vojske. Ja bih još dodao teže reči.
Ovakav izbor ciljeva i visina a sigurno i da su daljine i parmetri bili adekvatni tom izboru su PRETERANO OPTIMANI USLOVI ZA TORA BEZ IKAKVIH OTEŽAVAJUĆIH OKOLNOSTI. Čak i za Tora preterano optimalni, sa samo jednim ciljem da pokaže njegove natprosečne sposobnosit da obra VRLO MANEVARBILNE ciljeve, ali su i visine i dlajine i za njega preterano optimalne.

Šta je tu razočaravajuće. Recimo već decenijama znamo da bliže od 8 km i niže od 6 000 m Tor nema premca u svetu i da mu ništa ne može pobeći i to smo opet po ko zna koji put videli.
Ali bilo je pre svega dužnost da nam demonstriraju obaranje podzvučnog cilja na vrlo malom parametru i vrlomaloj daljini ali na visini od 10 000 m i takođe da nam demonstriraju obaranje cilja na 12 km daljine na prametru 0 i na optimalnoj visini za taj maksimalni domet (ne znam je tačno).
To recimo nismo videli. Banket je leteo na 420 m visine a za E-95 nije rečeno ali sigurno nije na 10 000 m.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blize od 8 km i ispod 6 km mozes skoro gadjati shilom. A tesko ces naci da se neki, jel mu dodje kod Rusa, Plavi spusti na ispod 6 km. E sad ako moze da skida HARM, onda super, ima se koristi od njega. Ako ne, onda 25 M $ za sigurnih 1200 kubnih kilometara (maksimalnih 4492) je malkice skupo kod Tora. Sa 200 M $ mozes sa S 300PMU2 da branis 1327322 kubnih kilometara (racunao domet 130 km, a visinu 25 km). Sa pancirom za 15 M $ dobijes maksimalnih 18849 kubnih kilometara.
Inace za Pancir kruze glasine da je oborio Turski F-4, dok se za Tor pouzdano zna da nije ucestvovao u nijednoj akciji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nevalja ti racun kubnih metara. Prvo zbog geografije bi npr sa S-300PMU u Beogradu imao mnogo nebranjenih "kubnih metara " u p precniku 130km a drugo Panstir max daljinu ne postize na svim visinama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otud maksimalnih. Inzinjerski stil racunanja jeste kada je nesto tesko da se izracuna, da se to zanemari. Na kraju ti ostane grubi racun, ali ja se nadam da sam istakao poentu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, irkutsk, 4bobo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na tim daljinama Tor ne promašuje nijednu psotoječu letelicu sa verovatnoćom koju nema ni jedan drugi sitsem na svetu u toj klasi, daleko je to od poređenja sa Iglom.
Štavše jedini je sistem dovoljno brz i stabilan u praćenju tokom leta a brzo po lansiranju da nove mozaičke glave sa IC tragača mogu da se lako, brzo i pouzdano vežu za cilj, na čemu se radi mada je pitanje koncepcije da li će biti i realizovano. Sa 8 km dometa to je ipak daleko od Igle a da ne pričamo o bojevoj glavi. No cena i koncepcija su sumnjivi.
Sa dometom od 12 km po daljini i 10 km po visini i sa rezervnom mogućnošču optičkog i IC nišanjenja on je i dalje sam vrh svoje koncepcije, spakovan u potpuno superpokretnu mašinu.
Njegova sposbnost presretanja viskotačnog oružja je nešto štp Pancir teško može da dostigne ikada ovakav kakav je sada.
To što nije zvanično učestvovao u nijednoj akciji ne mora da znači da je to baš cela istina. Osa u Gruziji se sasvim dobro pokazala ali je to ipak starenjka i tu bi Tor bio isto tako zapravo i mnogo bolji.
BPL-ove je navodno dobro gađao, ali su to kuloarske priče, ko zna da li su tačne.
Đavo bi ga znao da li se skoro svaki PVO-ošnjik ne bi pre za njega odlučio kao prateće oruže BUK-ovima i S-300V kao što i jeste pa na kraju čak i S-400 ali je PVO VVS kod ovih poslednjih imala vrlo različit konceptualni zahtev, koji Pancir bolje ispunjava ali koji je bio specifičan i bojim se dobrim delom se čitava koncepcija oslanja i danas na Morfeja.
Ne uspe li Morfej ili se njegov razvoj oduži umesto na jednu deceniju na dve kao što se desilo svojevremeno RAM-u a kao što će se očito desiti i Gvozdenom kupolu, ne bi se iznenadio da ipak vidimo manji broj novih točkaških Torova kao dopunu Pancirima oko S-400.

Sasvim je druga priča kada oba sistema posmatramo parcijalno sa tačke gledišta Sirije ili Srbije, gde mnoge prednosti daju Panciru veću ukupnu borbenu efikasnost na sadašenjem bojištu a posebno se ističe pe svega večikim dometom (ako već i ne vleikom verovatnoćom obranja na tim velikim dometima) al što je još važnije izrazitom sposobnošću dejstva pod ultra velikim elktronskim ometanjima kao i dejstvom praktično sa hoda, mada ovo poslednje nije mngo bolje od Tora koji to isto radi samo što stane u samom procesu gađanja, zapravo jednako kao i Pancir u većini stvarnih borbenih situacija.

No i pre ali i sada ponovo se vidi da je idealna PVO brigandog nivoa sastavljena od kombinacije ta dva sistema a ne od jednog.
I ne samo brigadna, mali divizioni sastavljeni u odnosu 3+2 u korist Pancira (što je zapravo isto po ceni)
mogu da čine vro ozbiljnu, izdržljivu i otpornu PVO malih površina. Podržana sa 2 nova LPI, superpokretljiva radara uz odgovarjuči KIS takva jedinca je žilav portivnik. Čak ikada bi se avijacija odlučila na recimo masovan napad na takvu jedinicu, da je pregazi brojnošću, vrlo verovatno da bi gubici bili nesrazmerni obzirom da višekanalnost sistema.
Jedini način je masovan napad vrlo manevarbilnim avionima sa vrlo velikih visina i sa što veće distance, pri čemu je upitno šta bi bilo zavarano, šta bi pobeglo od jedinice a šta bi bilo oboreno od ubojnih sredstava lansiranih na jedinicu.
E sad to je ona situacija koja pokazuje da vam treba neki veći sistem kao krov, odnosno sloj, koji deluje upravo tada a dotle se prikriva do maksimuma, i pokazuje da taj veći sistem mora biti višekanalan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa jedan takav divizion bi bio odlican za odbranu strateskih ciljeva (kao sto je bitna vojna fabrika ili aerodrom), odbranu kopnenih brigada ili odbranu dalekometnih PVO Sistema, a slicni se moze prilagoditi i za mornaricu. Ali mi pricamo o divizionu koji bi kostao oko 100 M $ sa efikasnim dometom od 10-15 km. Ne mogu svi da priuste takav luksuz.
Otpornost na elektronsko ometanje znaci puno, jer je**s sistem koji radi idealno samo u idealnim uslovima. (U idealnim uslovima i AP tuce kao snajper. ) I mogucnost gadjanja u pokretu znaci puno, ne zbog toga da mozes da gadjas dok vozis, vec zato sto je efektivno vreme reakcije sistema 0. Dakle cim obavis gadjanje mozes da iskljucis radar i tutanj, kod vecih sistema kao sto su S 300 ili cak i Kub treba 5 min da se radar sklopi. Prezivljavanje sistema je vece, a samim tim i hrabrost posluge.

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Неђо, за сада је одговор да је оно неокругло да кажемо антена компензационог канала, а оно друго што је округло, за сада, друга антена компензационог канала.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vrabac

Znaci Morfej bi bio zamena za Tor a ne Pantsir, u cuvanju ostalih sistema (s-300,s-400)? Idealna kombinacija sistema u buducnosti bi bila Morfej + Pantsir?

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slobodarko ::Nevalja ti racun kubnih metara. Prvo zbog geografije bi npr sa S-300PMU u Beogradu imao mnogo nebranjenih "kubnih metara " u p precniku 130km a drugo Panstir max daljinu ne postize na svim visinama.
Ako koristimo S-300/400 onda se Beograd(cela Vojvodina i deo severne Srbije) brani na Fruškoj Gori.
Pancir bi bio idealan za odbranu aerodroma,rafinerija,fabrika namenske(područje Užica,Čačka,Lučana i Kraljeva,aerodroma Lađevci,koje je ostalo bez ikakve odbrane gašenjem 450-og raketnog puka,Kraljevskih lisica) ali samo pod uslovom da najzad počne da pogađa ciljeve.Uopšte nije sigurno da je oborio osmanski F-4 a na gađanjima se nije proslavio.Ako najzad dostigne performanse kojim se proizvođač hvali onda ga vredi uzimati u suprotnom . . .Čak i tada nam ostaje potreba za kvalitetnom trupnom PVO jer Pancir to ne može biti pa nam opet sleduje Tor ili radikalno modernizovane Strele 1/10.Pancir je jednostavno preglomazan za trupnu PVO,ne mogu da zamislim da bi dugo opstao na Kosovu 1999-e.
Nevolja je što nam u ovoj priči oko nabavke novih sredstava Rusi nude ono što im je ostalo neisporučeno(a izgleda da su pare unapred uzeli) Siriji,i izgleda Iranu a ne ono što nama treba.
Gledao sam nedavno prvi Pancir,onaj iz 1995-e na gusenicama.Po koncepciji je to bio naslednik Tunguske a onda je vremenom evoluirao u sistem za zaštitu objekata i "velike braće" S-300/400.
Izgleda da su malo lutali u konceptu za razliku od Tora.