PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da se ne mora bas tako ići prema jugu ali poenta je sa što manjim PZO snagama na zemlji zaposliti što veće IDF snage u zraku da bi SyAAF mogao eventualno nešto napraviti.
Naravno bez ikakvih suicidnih namjera jer će se jako sporo zanoviti svako izgubljeno PZO sredstvo.
Panciri bi se mogli i izmaći dalje van domašaja svih IDF sredstava sa zemlje ali treba obezbijediti i koliko toliku efikasnu PZO zaštitu oklopu na Golanu.


Velika opasnost dolazi od salvi AGM-65D za koje opet moraju postojati približne koordinate ciljeva a oni su u stalnom pokretu uz istovremenu mogućnost dejstva. Tu bi bilo teško odrediti koordinate kopnenih ciljeva za dejstvo sa zemlje ali borbena prostorija mora biti veća.
Tu su i IDF TV/IIR oružja opremljena linkovima koja mogu pretraživati teren, nači pokretni cilj i onda ga pokretom đojstika napasti..
Svaki pojedinačni Pancir ima uvid u stanje u zračnom prostoru i bez upaljenog vlastitog radara pri čemu bi se naizmjenično svi Panciri mjenjali u ulogama osmatrača. Zaštita linka se podrazumjeva.
U takvoj situaciji PRR neznam da mogu imati veliki uspjeh jer jednostavno nemaju čime da vide gdje je cilj.
E sad ti sigurno bolje znaš da li rusi imaju razvijen efikasan C3I u koji bi se uvezali svi ovi Panciri i uz svaki i po dvije Šilke radi fizičke odbrane samog Pancira i dali bi ga uopšte dali "svom savezniku".

Ostaju masovni napadi radi zasićenja odbrane dvije baterije Pancira sa 8 Pancira. Tu su dakle Popaye i ostale TV/IIR skalamerije koje treba na vrijeme otkriti i uništiti. Da se ide sirovo sa 50 aparata na baterije koja ima 8 X 4 kanala za vođenje ne znam pogotovo ako u zaleđu imaju i dvije baterije Buka sa 12 x 4 kanala ali i njih treba odbraniti.
Uz svaki Pancir su dakle i po 2-3 Šilke samo da li se i one mogu uvezati u ovaj mini C3I da efikasno dejstvuju na napadačke projektile.
Koliko masovan napad bi se sad mogao odbiti i dali bi se ikako mogao odbiti uz pružanje PZO kišobrana protiv borbenih helikoptera nad Golanom.
Sad ne znam ni da li bi Pancir i mogao dohvatiti niskoleteće Apache. Daleko bi bili morao bi još prići.

• 3Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, azarakhsh, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apači će napadati samo iz pozicija da vise na vrhovima drveća, na otvorenom ne verujem da će izlaziti Panciru.
Sad baš ne verujem da je Šilka dobra zaštita Panciru, Šilke i Ose sam naveo radi dejstva na BPL-ove za teško stanje u VaP-u nisu baš neka zaštita Panciru. Posebno nemodernizovane bez novih optroničkih kanala i sredstava veze odnosno data linija. Tu i leži problem njihvog povezivanja sa Pancirom, pogotovu u režimukomandnog sredstva a ne posebnog komandnog punkta.
Najveći problem je moguće stvaranje jakog polja smetnji ka akvizicionim radarima Pancira koje je ipak izvodivo jer se deluje na samo jedan tip radara.
Neka ad hoc rešenja spajanja Pancira sa drugim starijim sistemima su moguća i u poljskim uslovima ali da li je to i relano sada u Siriji ...
Ovoje Iranu dobra škola da takve probleme odradi sa rokom od odmah, recimo od onog ruskog *sudski penali* duga recimo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac jedno pitanje u vezi radara.da li postoji mogucnost slati metarske radarske snope,tj.radar sa pancira da osvetljava samo dokle mu stize raketa da do 10 km ima odraz a preko toga ne.malo sam lose sam postavio pitanje ali mislim da ces shvatiti

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U metarskom osegu ne, akvizcioni je centimetraš a nišanski milimetraš.
Nišanski radari delimično ispunjavaju taj kriterijum ali sa određenom zalihom viška koja uvek mora da postoji radi režima vođenja na maksimalni domet a pre toga zahvata cilja na praćenje. U konkretnomslučaju smanjenje snage bi brzo dovelo do degradacije dometa.
Kod akvizicionih je drugačije, tu postoje neke mogućnosti za manipulaciju snagom ali efikasno samo kod onih radara koji su bar poluaktivni po predaji i prijemu. Međutim tu si opet uslovljen prilično tačno određenim viškom dometa koji ti je neophodan radi optimalnog rada u pogledu prelaza na nišanski radar.

Poremećaj elektormagnetnog polja koji se na kraju fizički javlja kao emitovanje radara zamišljaj u određenoj meri kao emitovanje svetlosti recimo iz baterijske lampe. Svetlost se vidi i dalje nego što ti je dovoljno jaka da prepoznaš predmet...
Tako stoje i obrada signala i pelengacija tog signala, matematički (fizički) nenadje.ivo, kod jednog je koren a kod drugog 4 koren. Pasivna pelengacije po dometu uvek pobeđuje, e sad praktična realizacija ne mora da bude uspešna, ponekad nikako.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala na objasnjenju

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlično pitanje monomah...Pokazuje šta i kako stoji u PVO sistemima po redu značaja i kako se sve gradi oko rakete i topa i kako oni određuju ukupnu sliku sustava, a ne obrnuto; fizički modeli i elektornika (*velika elktronika*) ispunjavaju uslove da ta raketa odradi...
No mane, može se reći najčešće nefleksibilnost rakete se kroz fizički model i elektroniku *ugradi* i uslovljava i ograničenja odnosno mane sistema pa i njegove slabe tačke i pukotine u borbenoj slici i to obrnutim redom.
Napad je prvo na elektroniku (smetnje raznih vrsta ka akviziciji) odnosno *dovoljan* uslov, dok fizički model, *potreban uslov* će biti napadnut drugi (manevar ili napad na sistem vođenja), a sama raketa, i ona će na kraju biti napadnuta (recimo smetnje na blizinski upaljač).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac na kom najblizem rastojanjo od lansiranja ce blizinski upaljac aktivirati punjenje,mislim na manje rakete tor ,pancir, strelu 10 , osu,,to je jedno sto me zanima a drugo sta se desava sa busterom(npr rakete pancira) ako ne stigne da odpadne a bojeva glava se aktivira(ako to uopste moze da se desi odnosno ne postoi uslov prvo buster pa upaljac)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma znam i ja da nemogu sirijci previše očekivati sad odlično je i ovo sto su dobili pa sad treba probati izvući maksimum iz raspoloživog.
Navodiš da bi bilo relativno lako ometati osmatračke radare na Pancirima. Jel to važi i u slučaju da svaki pojedinačni Pancir ima osmatrački radar nešto izmjenjenih parametara, je li to moguće izvesti i da li znatno smanjuje osjetljivost na ometanje.

Drugo koliki je maksimalni razmak između pojedinih vozila u bateriji i komandnih vozila baterija pa da ta veza između njih može funkcionisati je li ta veza možda i najslabija karika. Da li manji razmak smanjuje osjetljivost na ometanje.

Treće podrazumijeva se da bi Šilke morale biti modernizovane sa optronikom i da moraju i same imati podatke o pravcu napada koji moraju odbiti ali njih sam naveo jer ih ima a topovi bi mogli napraviti solidnu zaprečnu vatru nadolazećem projektilu. Naravno ako ih opreme.

Za Apache si u pravu ne mogu to Panciri pokriti pa nek traže Kornete EM i Sosne a imaju i iranci nekih .

Ima li ovo ikakvih šansi da opstane bez Tora Vrabac.

• 2Ovo se svidja korisnicima: azarakhsh, dr.fromberg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono sto Sirijci treba da rade jeste da ne dozvole da bilo Izraelci, bilo Amerikanci saznaju pozicije na kojima se nalaze njihovi PVO sistemi. Cesta premestanja, vrlo detaljno maskiranje i mamci svih mogucih tipova su obavezni. Moraju da saznaju priblizan polozaj neprijateljskih letelica nestandardnim metodama (dakle ne upotrebom radara, vec upotrebom spijuna, osmatraca...) i onda da spremaju veste zasede. Posle zasede bezanje, Pancir je odlican u tome, jer moze da se pokrene u roku od smesta (za razliku od na primer Kuba koji mora da ,,spakuje antenu"). Ima i dovoljno velik plafon da ne mogu da ga nadlete.
Ono sto Vrabac analizira jeste Ruska taktika, a Rusi rade na misice. Imaju dovoljno misica da operisu tako. Mi mali moramo na lukavstvo.

• 1Ovo se svidja korisniku: dr.fromberg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Okt 2013 21:32

Nije lako, ali je primamljivo za isvesti jer je u pitanju jedna vrsta radara. Koliki god da mu je opseg i kolika god da muje agilnost a znamo da baš nije prvak sveta po tome i koliko god je centrimetraš ipak je ceo opseg moguće prekriti značajnom snagom smetnji, iz prostog razloga što ne dele snagu u grupi za ometanje a borebean prstorija je vrlo ograničena.
Ako krena takvo poklapanje onda treba da pokušaju da rade kako na krajevima opsega tako i u sredini, dakle u tojkama, mođda neki deo bude bolji. Noi ako ne pomogne,
onad cela baterija što bliže i sekeniranje nišanskim radarima po dogovorenoj uglovnoj raspodeli (uglavnom vizuelnoj, *drži razmak i osmatraj među dva*)

Dopuna: 10 Okt 2013 21:34

Ako kod nekog veza nije slaba karika onda je to na Panciru. ne kažem z apuzdanost nego za opšt konstrukciju. Kolika je pouzdanost ne znam ja bi na njihovom mestu obaveznonosio rezervne delove,
nema više kvalitete izrade kao nekad ...

Dopuna: 10 Okt 2013 21:40

Sa Bukom u zaleđu je druga priča... Ne vredi ovde ni Tor, Tor može da rastegne na 48 sati, Buk može na 96.