offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5590
|
Više o ruskom raketnom sistemu Tor-M1 i kineskom razvoju sistema HQ-17
Tor je raketni sistem PVO kratkog dometa koji je razvijen od strane SSSR. Kina je kupila 6 do 9 baterija verzije Tor-M1 od Rusije i nakon toga u potpunosti kopirala i optimizovala ruski sistem kako bi kreirala sopstvene dizajne. Ovi sistemi su činili okosnicu prateće terenske protivvazduhoplovne odbrane za kineske kopnene jedinice.
Jezgro sistema Tor M1 je borbeno vozilo 9A331. Dizajniran je 1980-ih da bude u potpunosti sposoban da se suprotstavi PGM (precizno navođenoj municiji) kao što su krstareće rakete, laserski navođene bombe itd. (obično sa mnogo manjim radarskim otiscima u poređenju sa tipičnim borbenim avionima).
Zahtevi koje je uspeo da ispuni bili su impresivni na kraju Hladnog rata. Borbeno vozilo 9A331 može da otkrije ciljeve sa RCS od 0,1 m² sa verovatnoćom od 50% na daljinama od 25 km. Može da prati ciljeve i gađa ih svojim vertikalno lansiranim projektilima 9M331 na maksimalnim daljinama od 12 km i na visinama do 6 km.
Tor M1 i njegovi derivat-sistemi su u stanju da se izbore sa mnogim pretnjama u međusobnom/"near-peer" konfliktu: velikim PGM-ovima, bespilotnim letelicama, itd. Ali i oni imaju ograničenja, naime ograničenu količinu projektila ( 8 ) u odnosu na kompaktnije PGM-ove kao što je SDB i ograničen domet protiv novijih dalekometnih projektila vazduh-zemlja, na primer Spike NLOS, koji se sa helikoptera lansiraju sa daljina od 32 km.
Istovremeno, borbeno vozilo ne samo da može da putuje sa teško oklopljenim kolonama, već i da obezbedi protivvazduhoplovnu odbranu u pokretu.
Visoko integrisani senzori i jedinica za upravljanje vatrom, manevarske rakete, relativno dubok magacina raketa i veoma mobilna šasija stavljeni su u jedan paket. Tor M1 je jedinstveno sposoban raketni sistem kratkog dometa čak i u današnjim uslovima.
Evo glavnih komponenti borbenog vozila 9A331:
1. Antena IFF sistema raspoznavanja "svoj-tuđi"
2. Radar za otkrivanje i akviziciju cilja
3. Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa
4. Dnevna TV kamera
5. Antena slanja radio-komandi upravljanja
6. GM-5955 gusenična noseća šasija
7. Odeljenje raketnih projektila
Tor M1 koristi komandno radio navođenje za navođenje projektila ka ciljevima. U ovom metodu navođenja, sama raketa nema mogućnost „zahvata“ ciljeva. U potpunosti se oslanja na borbeno vozilo za pružanje svih komandi putem radio veze.
Prednost je u tome što projektil ne zahteva sam tragač, što ga čini kompaktnijim i jeftinijim. Ovo je važno jer prostor i težinu treba pažljivo rasporediti za takav mobilni sistem. Takođe, neprijateljski PGM-ovi su mnogo jeftiniji u odnosu na avione.
Loša strana je što se uspešno presretanje u velikoj meri oslanja na borbeno vozilo i radio komandnu vezu. Jednom kada se veza izgubi zbog uništenja borbenog vozila ili pod neprijateljskim elektronskim ometanjem, projektil bi bio trenutno izgubljen.
Raketa 9M331 je sposobna za manevrisanje sa visokim G preopterećenjem. Pokazala je sposobnost da se okrene za 180 stepeni i zatim pogodi metu.
Borbeno vozilo 9A331 je dizajnirano da samostalno obavlja većinu, ako ne i sve zadatke vezane za borbu, ali sistem Tor M1 uglavnom radi kao baterija, a za održavanje operacija potrebna su brojna druga vozila, poput komandne stanice, vozila za transport i popunu raketama, za logistiku, proveru i ispitivanje raketa , eksternih radara za otkrivanje ciljeva i sl.
Sredinom 2000-ih, Kina je pokrenula napore da kopira i poboljša sistem Tor M1. Zatim su početkom 2010-ih počeli da unose više autohtonih dizajna i tehnologija u koncept.
Sistem HQ-17 je prvi koji se materijalizovao. Prvi put je 2016. godine otkriveno Borbeno vozilo HQ-17, skoro identično ruskom 9A331 iz sastava Tor M1 sa nekoliko razlika u eksterijeru. Do tog vremena, Rusija je već postavila poboljšani sistem Tor M2.
Iz gore navedenog, sistem HQ-17 bi trebalo da ima slične borbene sposobnosti kao Tor M1:
1. navođenje maksimalno 2 projektila i gađanje 2 cilja istovremeno,
2. traženje u pokretu, ali zahteva otpuno zaustavljanje za lansiranje projektila
HQ-17 ipak ima znatno poboljšano otkrivanje i akviziciju ciljeva. Ovo je zbog toga što je parabolički radar za otkrivanje i akviziciju ciljeva na vozilu 9A331 zamenjen sa radarom sa faznom rešetkom na HQ-17 i boljim računarima, kao i termalnom kamerom uz TV kameru koja omogućuje i pasivni mod rada noću. Navodi se da HQ-17 može istovremeno pratiti 48 ciljeva.
Izraženije razlike između Tor M1 i HQ-17 leže u unutrašnjosti. HQ-17 ima potpuno digitalizovane radne upravljačke stanice dok je Tor-M1 u velikoj meri analogni. To je za očekivati jer postoji razmak od dve decenije između vremena kada su ova 2 ušla u službu u kineskoj vojsci.
U odeljku za vozača, borbeno vozilo HQ-17 takođe ima više digitalizovanih kontrola sa boljom ergonomijom.
Poboljšanja se takođe mogu primetiti u raketi koju koristi HQ-17 u poređenju sa 9M331. Uočljive spoljašnje promene će najverovatnije poboljšati aerodinamiku rakete kako bi se dodatno poboljšala manevarska sposobnost i/ili domet, iako je zvanični domet HQ-17 isti kao Tor M1. Raketa sistema HQ-17 ima manju antenu prijema radio-komandi nego 9M331; spojevi upravljačko-bojevog dela rakete HQ-17 sa motornim delom su savremenije obrađeni i glatkiji u odnosu na spojeve kod 9M331 koji su izvedeni eksternim zaptivkama; repna krila rakete HQ-17 su malo uža nego kod 9M331.
Ova gore navedena poboljšanja između borbenih vozila HQ-17 i Tor M1 su manje-više inspirisana ruskim Tor M2. A poboljšanja raketa su verovatno ograničena samo na spoljašnjost. Sam HQ-17 mogao bi se slobodno karakterisati kao Tor M1.5.
S druge strane, HQ-17A je izveden sa mnogo više novih autohtonih dizajna i tehnologija.
Kao i Tor M1, borbeno vozilo HQ-17 može samostalno da izvršava zadatke protivvazduhoplovne odbrane. Ali obično radi i kao baterija za bolju sinergiju i efikasnost.
Sistem HQ-17 takođe usvaja isti sastav baterije sa 1 komandnom stanicom, 4 borbena vozila, 2 transportera/utovarivača, 2 transportera i 2 vozila za održavanje sistema.
Baterijsko komandno mesto (vozilo) je izuzetno važno. On prenosi informacije o ciljevima otkrivenim od strane drugih sredstava protivvazduhoplovne zaštite i u njemu komandir baterije koordinira 4 borbena vozila za odbranu šireg područja.
Još jedno veoma važno vozilo u bateriji je transporter/utovarivač projektila. Može da obavlja zadatke ponovnog punjenja direktno na terenu. Pomaže bateriji da izdrži dugotrajan rad. 2 transportna/utovarna vozila zajedno sa 2 kamiona utovarivača daju dodatnih 32 projektila.
Tor M1/HQ-17/HQ-17A su i sredstva PVO na nivou brigade i grupe armija. Baterija (četa) ovih sistema pokrivala bi celu brigadu, a bataljon od 3 baterije bi pokrivao armijsku grupu.
Što se tiče borbenih sposobnosti, Tor M1 i HQ-17 su u stanju da gađaju dva cilja istovremeno. Iako normalno, kada se ne suočavaju sa napadom zasićenja, da bi se povećala verovatnoća ubijanja, baterija Tor M1/HQ-17 će ispaliti po 1 projektil iz 2 borbena vozila da bi pogodila 1 cilj.
Kada je pod napadom zasićenja, jedno borbeno vozilo moglo je da ispali 2 projektila uzastopno da bi se uključilo u odvojene ciljeve.
HQ-17A je mnogo sposobniji sistem u poređenju sa prethodna 2. Rečeno je da može da navodi 4 projektila istovremeno na 4 cilja. Jedno borbeno vozilo je u stanju da traži, zahvata, prati i pogađa mete dok se kreće brzinom od 25 km/h ili manjom. Sistem je uporediv sa ruskim verzijama sistema Tor-M2.
|
