PARS Tor M1/2 (SA-15 Gauntlet)

• 5Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Kubovac, ssekir75, rovac, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac Svaka cast za objasnjenje i ilistraciju samo tako nastavi,ako moze pojasnjenje posle katapulta (vertikalnog) kako se raketa usmjerava(lomi) ka cilju? Ako dolazis u RS javi se imas puno piva

• 9Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, sremac983, ILGromovnik, respekt, ssekir75, rovac, Oluj2.1, Duško
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obaranjem vertikalno lansirane rakete upravlja autopilot, i uglavnom je primjenjivana gasodinamička metoda, a to je metoda kod koje krilca, ruli, u mlazu glavnog motora vektoriraju potiskom.
Dvije su podvrste, hladni start i topli start. Hladni start je kada se raketa iz kontejnera izbacuje zasebnim sklopom, bilo katapultom bilo nekim gasgeneratorom, a topli kada se motor rakete starta dok je raketa u kontejneru i potisak ostvaruje izbacivanje rakete van.



Trajektorije 1 i 2 predstavljaju varijantu hladnog starta i vidimo da je sekvenca obaranja najduža iz razloga što kada starta motor udio sile prenešene preko rula od ukupnog potiska je mali. Motor je u punom režimu i postotak sile koji tiska raketu aksijalno je znatno veći od sile za obaranje. To je primjer S-300.

Trajektorije 3 i 4 su topli start, motor prvo radi u blažem startnom režimu gdje je onda udio sile potiska koji obara nešto veći nego u prethodnom slučaju. Nakon što se raketa dovede u otklonjeni položaj motor prelazi u puni režim.

Međutim TOR je predviđen i za ciljeve koji su tu pred nosom, bližnja granica uništavanja traži nešto drugo jer ovo je presporo. Zato je kod ovih raketa uvedeno autonomno obaranje. Hladni start katapultom, obaranje pomoću potiska sa mlaznica u gornjoj zoni rakete i onda start dvorežimskog motora. Autopilot upravlja rulima, ali brzina je nedovoljna za aerodinamičko upravljanje i zato imamo mali gasgenerator u tijelu rakete u zoni rula i plinovi se kanalima razvode na svako krilce gdje u korijenu imamo po dvije mlaznice, po jedna na svakoj strani krilca. Znači ukupno 8 malih mlaznica. Fora je u tome da su otklon krilca i veličina potiska proporcionalni, što se krilce više otkloni to mlaz bude jači i potisak zapravo simulira ono što bi krilce ostvarilo aerodinamički da je brzina kretanja dostatna. Kada su krilca nulovana, u neutralnom položaju, mlaz ravnomjerno ide kroz obe mlaznice i sile se poništavaju, nema otklona rakete od aksijalne osi. I tako sve do trenutka startanja motora koji se starta ili dostizanjem kuta otklona, mislim 50 stupnjeva ili tako nešto ili nakon isteka jedne sekunde, šta bude prije. Startanjem motora prekida se rad sistema gasgeneratora i otklona putem istog, dalje je upravljanje aerodinamičko.

Na slici se dobro vide te male mlaznice u korijenu svakog krilca.

• 4Ovo se svidja korisnicima: respekt, rovac, Oluj2.1, Duško
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nakon objašnjenja početnog usmeravanja rakete nakon hladnog starta od strane @Drug Pukovnik, nemam šta da dodam dalje na ovu temu.

Evo ubaciću ovaj grafik brzine leta rakete. Verujem da je to neki "opšti" grafik i verovatno postoje i odstupanja na osnovu brzine i visine leta cilja, ali nije loše za sticanje neke predstave o tome.

Slika 1: Grafik brzine leta rakete



Što se tiče vođenja rakete, navodi se osnovni metod " sa tri tačke ", što znači da se radio-komandama upravljanja, raketa stalno dovodi u ravan 3 tačke - radar- raketa - cilj.
Ipak, kod gađanja niskoletećih ciljeva, verovatno se radi i o kombinaciji sa metodom "gorka", što se vidi iz dijagrama na prethodnoj strani. Raketa se navodi po azimutu u pravu liniju radar - raketa - cilj, ali se po mesnom uglu raketa navodi iznad cilja i u nekom trenutku, tokom leta ili možda u nekim slučajevima i u završnoj fazi leta (tada se obrušava na cilj), prelazi se u "čistu trotačku" kada se raketa dovodi u ravan i po mesnom uglu.
Ovo se radi da bi se izbegle refleksije od zemlje koje bi mogle potpuno onemogućiti navođenje rakete odnosno slanje komandi upravljanja na raketu.
Zato je potrebno i to određuje računar automatski na osnovu parametara leta cilja, raketu podići po mesnom uglu i omogućiti nesmetano i neprekidno slanje komandi upravljanja.

Kod vođenja rakete, koristi se i metod "sa polupreticanjem" kada se raketa navodi na polovinu maksimalnog mogućeg ugla preticanja. Mislim da se ovaj metod ipak koristi najviše kod dejstva na dolazeće ciljeve, pre svega one koje idu "direktno" na bateriju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, kaptain
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac
Jedan "mali"poklon za opis i objasnjenja za tebe i Drug-Pukovnika od mene!

PS
Zato sam kacio TOR-M2TD jer nevolis radar iznad glave.

• 2Ovo se svidja korisnicima: respekt, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@respect

Ja sam bio "oduševljen" kada sam video ove arktičke izvedbe Tora i Pancira. A onda sam se donekle "rastužio" kada sam saznao da je ta veza između vučnog i vučenog vozila faktički fiksna. Nema mogućnosti razdvajanja kabine upravljanja i radarsko-raketnog dela na još veću daljinu. Pored toga, troše jako mnogo goriva, za to se i koriste u "ekstremnim" uslovima, arktik ali i u pustinjskim predelima.

Postoji kod Tor-M1, razdvojen sistem. Ne znam da li može, verovatno bi moglo po posebnoj narudžbini, da se napravi to isto i kod Tor-M2.
Za Pancir nisam siguran, ali pretpostavljam da je to sve moguće. Taj radarsko-raketno-topovski deo je samo 1 kontejner i može se postaviti i na kamion i na guseničara i na poluprikolicu....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koja je prednost vertikalnog izbacivanja projektila u odnosu na "usmereno" izbacivanje?

• 1Ovo se svidja korisniku: mgaji21
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac
Ma sigurno se moze da se hoce,opticki kablovi su koliko znam bez premca.
Mislim na udaljavanje operatera od radarsko-raketnog sistema,zbog bezbednosti operatera.

• 1Ovo se svidja korisniku: Viceroy
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Viceroy

Verujem da će @Drug Pukovnik to bolje objasniti sa aspekta rakete i njenih energetskih potencijala i dr.
Ja ću pokušati sa aspekta navođenja i mogućih problema sa kvarom na raketi u praksi.
Kod "usmerenih" lansera, moraš imati sve lansere da "gledaju" u jedan cilj pa onda kada ostvariš zahvat, da odrediš sa kog lansera ćeš lansirati rakete, a ostale "oslobodiš" za drugi kanal, pa to isto za treći itd.
Možeš to uraditi i "unapred" i odrediti koji će lanser biti određen za koji kanal, ali može se desiti neki kvar na lanseru i onda moraš menjati sve to i gubiš vreme.
Kod vertikalnog lansiranja, sve rakete su spremne za dejstvo na sve ciljeve. Sve stoje vertikalno i niti jedna ne gleda u ciljeve. Operator lansiranja dodeljuje ciljeve (šalju se početni podaci o cilju) i kada dobije gotovost raketa, pritisne "pusk".
Ako se raketa ošteti ili pak startni motor ne odradi, ipak je raketa "odbačena" katapult sistemom van lansera. Iako ostaje rizik da " se vrati i padne na lanser" ipak je sistem tako projektovan (nemam detaljnije podatke) da se nakon izbacivanja katapultom raketa ne može vratiti "baš na lanser", ako se starter ne uključi.
Ovakve primere imamo kod sistema S-300P i V i kod Tor-a. Ovakva "situacija" je prevaziđena kod sistema Buk, gde svaki TELAR "traži" i prati "svoje" ciljeve i rakete su usmerene.

Kod usmerenih raketa, usled nekog kvara, kratkog spoja ili pak ako startni motor zakaže, raketa ostaje na lanseru. Možda je bezopasna, možda nije. Možda će se zapaliti i eksplodirati, možda neće.....Zato recimo na sistemu Kub imamo opciju "prinudno lansiranje" kada se raketa "odbaci" sa lansera. Naravno, ako nije u pitanju problem sa startnim motorom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Viceroy, ajd recimo da su dvije glavne prednosti. Jedna se nameće ko nacrtana, ajd to probaj ti...ima veze sa nekakvim kutevima i nekakvim sekundama.

Drugu možeš isto probati, ostali naravno također, ako bude zapelo daću pomoć.

• 5Ovo se svidja korisnicima: sremac983, rovac, Kubovac, zlaya011, respekt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gornji grafik brzine odgovara uvedenim raketama 9M330 i 9M331. To su rakete sa dvorežimskim motorima sa kompozitnim gorivom u jednom bloku i to je sve došlo nakon mnogo patnji inžinjera i kemičara. Sjećamo se šta je sve raketaš napisao o silnim problemima da se sa tako nečim ovlada i dovede u uljuđeno izdanje.
Uglavnom taj motor izgleda ovako...



Mnogo muke i znanja da se konstruira nešto što treba uredno i bez kašljanja raditi na dva različita tlaka i sa posljedično različitim brzinama gorenja i vezano uz to različitim priljevima plinova na mlaznicu. I dan danas većini nedodirljivo područje.
A početak je bio baltazarski, i dovijavanje sa poteškoćama. Ovo je kako je motor izgledao 70-ih, interesantno raketa je već imala indeks 9M330 iako sistem tada još nije bio uveden u službu.



Zasebni startni i marševski blokovi goriva u istoj komori, dvije mlaznice i klapna koja je nekako trebala nakon što startni režim odradi svoje, čepiti dio izlaza kritičnog otvora i izbalansirati tlakove u komori za nastavak gorenja marševskog goriva, prednjeg na slici. Zapravo su oba komada paljena istovremeno, ali se išlo maksimalno na šmirglanje zadnjeg pa je tako od ukupih 66 kila goriva u prvih sekundu i pol u tom sumanutom procesu izgorilo čitave 44 kile, a ostatak je tinjao i puhao u ostalom do 10 sekundi aktivnog vremena. Gorivo je očito bilo dosta i temperaturno ovisno pa je aktivno vrijeme bilo od 9 do 14 sekundi, previše je to.

A vremenski profil brzine i daljine je bio znatno drugačiji od onoga što sada trenutno leti.



Iako se na prvu može rezonirati da je torovska raketa nekako kilava, ako se usporedi po koeficijentu D/m (daljina upravljivog leta/startna masa) ona šije mnoge druge, i bukove 9M38 i 9M317, i 5V55 i 48N6 tristotke, o starijim da negovorim. A glavuča joj je vrlo pristojna. Dobra je to raketa.