PASARS 16

• 1Ovo se svidja korisniku: Vexon
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::
Boforsi su rasporedjeni oko aerodroma. Povrsina polozaja par kvadratnih kilometara. Ukopani. Posluzioci su na orudjima, znali su za napad, sve je u pripravnosti.

Poklopili su ih kasetnim bombama. Nisu gadjeli jedno po jedno orudje, nisu ih zanimali, cilj je bio aerodrom. Zasuli su cijelu povrsinu kasetnim bombama. U velikoj kolicini.

Nije bilo zrtava na orudjima. Jedan ili dva ranjena, ako se dobro sjecam. Ali, nije bilo ni odbrane. Zbog pritiska kasetnih, vojska ne dize glavu iz zaklona, nalecu tornadoi i razlupaju pistu durandalima.

Iskustvo = bofors u postojecoj konfiguraciji je osjetljiv na kasetnu municiju. Napad kasetnim prikovace posade u zaklon i onemogucice dejstvo.

Vidim sad su ga oklopili. I niko nije napolju dok se dejstvuje. Za mene je to ispravna primjena iskustva iz devedesetih. I nije zastarjela, jer ce i dalje da se dejstvuje kasetnima, ili iz avijacije ili iz raketnih sistema. Prosto. U oklopljenom boforsu, posada mora da brine samo zbog direktnih pogodaka, sva povrsinska municija nije tolika pretnja da ne moze da se dejstvuje.

Da su samo to uradili, oklopili top sa Pasarsom, svaka im cast. A uradjeno je mnogo vise.

Ako je cilj maksimalna bezbednost posade koja stiti aerodrom bolje bilo bi da su na topove postavili kamere i opremu koja bi omogucili posadi da upravlja njima sa polozaja udaljenog od aerodroma ili iz podzemnog bunkera na aerodromu koji se nalazi dovoljno duboko da stite od sredstava koje koristi protivnik jer bi u njemu posada bila daleko bezbednija nego u nekom oklopnom kamionu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"... Jeste JNA bazirala trupno na raznim topovima od 20mm, ali je i počela razvoj drugačijih trupnih oruđa, Foka i Sava npr. BVP (bilo koji) je samo situaciono PVO sredstvo. Pored topa, treba još i odgovarajući SUV, što na vozilu što odozgo. Teško da bi posada bilo kog BVP imala vremena i da juri leteće ciljeve... "

Jurisne letjelice napadaju BVP i tenkove. Direktno.
Ja govorim za odjeljenje. Jedan IFV. Mogao je da se odbrani ako na njega kidise napadac iz vazduha.
Nece on glumiti PVO, on ima svoje zadatke i odbranu iz vazduha.
Manja im je elevacija (kako kojem), ali pod 90 stepeni je samo stuka dolazila. Ako naleti stuka pomogne drugi BVP (vod).
Znaci odjeljenje je inalo mogucnost da gadja ciljeve u vazduhu PAT-om.
Osim toga kad spomenu BMP 2, on je imao mogucnost da gadja helikopte sa POVR - Konkursom
Da ne pricacmo sta radi kornet laserski vodjen sa ciljevima u vazduhu, (sporijim). Pogotovo sto ima traker cilja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gospodine A.R.Chafee.Jr.

Ja sam rekao kao odgovor na pomenute pretnje, nisam rekao sta ce da gadja. Naravno da nece da gadja ni F/A-18, ni F-35...nego recimo.

Odgovor sistema moze biti, EA-18 ispaljuje raketu HARM. Protiv-raketni odgovor je da se na bezbednoj udaljenosti ukljucuje mamac koji ce raketu HARM povuci ka sebi, da ne bi Zirafa stradala ili mamci koji se ukljucuju zajedno sa zirafom, pa da ne mogu da provale koji je cilj pravi. Sta se desava ako ne postoji mogucnost upotrebe radara zbog ometanja, koji sistem je u rezervi itd itd..

U slucaju F-35 da li suv moze da gadja JDAM bombe dok padaju, da li postoje dimne kutije da se ometa lasersko navodjenje

U slucaju malih dronova, da li je bolje ometati dron , da se ne bi vatrom otkrivao polozaj?

AH-64 moze koristiti to i to...razumete. Nije odgovor samo uzvrati paljbu.

Sto se tice pretnje 15 OH-58...da li je normalno da se pokrece razvoj i lupa novac, ako su nabavljeni Mistrael i to 50 komada?

Drugo da li je moguce da se PVO sistem razvija da se nije uzelo u obzir nesto sto je jasno kao dan, a to je da van svoje teritorije moderno vazdusno sposobni trenutno i vode ratove Turska, SAD, Francuska i Rusija i da su bas oni najveca opasnost i njihovi sistemi po vojnu tehniku iz vazduha?

Da li ce koristiti SEAD...hoce. niko na zapadu ne salje tehniku u samoubilacku misiju. I ta bespelitna letelica kosta. A nisu dzabe pravili EA-18.

• 7Ovo se svidja korisnicima: babaroga, A.R.Chafee.Jr., goxin, pein, lacko, W123, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

goxin, razni 20/1 i 20/3 na kojima je JNA zasnivala trupnu PVO su imali (koliko toliko) efikasne nisanske sprave koje su im omogucavale (opet koliko-toliko) efikasno dejstvo protiv vazdusnih ciljeva.
Top na BVP-u M-80A, kao i na vecini drugih BVP-ova nema efikasne nisanske sprave za gadjanje ciljeva u VAP.
Delimicni izuzetci su holandski CV9035NL, danski CV9035DK i svedski Strf 90C koji imaku mogucnost (efikasnog) gadjanja ciljeva u VAP koji se krecu brzinom do 250km/s. Prva dva zbog tempirane AHEAD municije, poslednji zbog 3P municije sa blizinskim ipaljacem. Ali je u sva tri slucaja kljucan je SUV koji ima mogucnost gadjanja ciljeva u VAP i koji ta vozila cini toliko skupim.
Medjutim, uprkos toj mogucnosti Svedjani su zadrzali i posebnu varijantu (Lvkv 90) namenjenu PVO, sa radarom.

• 5Ovo se svidja korisnicima: bojank, darkangel, pein, amaterSRB, zillbg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

13892 ::
Ako je cilj maksimalna bezbednost posade koja stiti aerodrom bolje bilo bi da su na topove postavili kamere i opremu koja bi omogucili posadi da upravlja njima sa polozaja udaljenog od aerodroma ili iz podzemnog bunkera na aerodromu koji se nalazi dovoljno duboko da stite od sredstava koje koristi protivnik jer bi u njemu posada bila daleko bezbednija nego u nekom oklopnom kamionu.

Ne radi se o maksimalnoj bezbjednosti posada, radi se o taktickoj radnji pritiska vatrom na odbranu, na zapadu to zovu "suppressive fire". Cak i u zaklonu, pod takvom vatrom jedinica ne moze da dejstvuje ili dejstvuje smanjenim kapacitetom.

Ovo sto ti predlazes su fiksne otporne tacke PVO. Jos je drugi svjetski rat pokazao da su fiksne otporne tacke lak cilj i ne predstavljaju problem, bas zato sto su fiksne. Drugi problem, trupna PVO najcesce nema vremena da se kvalitetno ukopa i maskira, i mora da manevrise zajedno sa jedinicom koju prati. Tako da dejstvo sa otvorenog pod vatrom je na neki nacin TTZ za ovaj sistem.

Dejstvo pod protivnickom vatrom je takticki problem i rjesava se taktikom upotrebe jedinice. Najcesce izradom dobrih zaklona, rastresitim rasporedom jedinice na polozaju, koriscenjem nagiba i uvala na terenu ako ih ima, maskiranjem i laznim ciljevima. Ali oklopljavanje orudja definitivno smanjuje pretnju od ove vatre i omogucuje orudju da dejstvuje cak i pod vatrom. Dosta toga zavisi naravno i od borbenog iskustva posada kojeg tada nije bilo.

U ovom mom primjeru, to je bio prvi sukob sa avijacijom ovih na boforsu, tako da nisu imali iskustva.

Ali, poenta nije apsolutna zastita posade, poenta oklopljavanja je efikasna zastita posade od parcadnog dejstva povrsinske municije (municije koja je namjenjena da poklopi veliku povrsinu). Efikasna toliko da omoguci dejstvo pod vatrom ili odmah nakon primljene vatre protivnika. To znaci, da nema ranjenih u posadama, da nema kontuzovanih, da nema ostecenja kljucnih sistema na orudju, da radi veza i komanda, da moze odmah da se otvori vatra po cilju.

Direkjtan pogodak kumulativne kasetne bombice moze da osteti ili unisti vozilo i orudje, ali vjerovatnoca takvog pogotka nije velika. Ovo kod rastresitog rasporeda i "glupih" kasetnih.

• 1Ovo se svidja korisniku: zillbg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Jurisne letjelice napadaju BVP i tenkove. Direktno.
Ja govorim za odjeljenje. Jedan IFV. Mogao je da se odbrani ako na njega kidise napadac iz vazduha.
Nece on glumiti PVO, on ima svoje zadatke i odbranu iz vazduha.
Manja im je elevacija (kako kojem), ali pod 90 stepeni je samo stuka dolazila. Ako naleti stuka pomogne drugi BVP (vod).


Goxine to je vrlo situaciono rešenje, na koje niko ozbiljno ne računa. To je bukvalno ako se desi. Mehanizovano odeljenje se neće braniti samo od napada iz vazduha, osim ako nije baš stani pani. A to će da bude šenluk. I taj jedan BVP koji bi bio odvojen za PVO znači jedan top manje na zemlji. Gubi se foks (kao i ostalom na temi)


Citat:Osim toga kad spomenu BMP 2, on je imao mogucnost da gadja helikopte sa POVR - Konkursom
Da ne pricacmo sta radi kornet laserski vodjen sa ciljevima u vazduhu, (sporijim). Pogotovo sto ima traker cilja.

I to niko ne uzima za ozbiljno rešenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma top na BVP je jednostavan.
Racuna krene helikopter sa atgm da ga gadja, zastane ovaj ga sprasi topom, omete ga.
Tada je jeos bila klasicna jurisna avijacija , taktika 2SR.
Avion se spusta i pikira ili bombarduje.
I tu je glavna fora ometanje. Pa ako pogodi pogodi.
Pa i teski mitraljez na tenku je PAT, za tu namjenu.
Svjetleci meci, granate su glavni nisan bile.

Kad gazela zastane da ispali maljutku to je taj momenat kad se helikooter gadja iz ATGM - a.
Ima to u taktici POVR. (govorimo o 80-im)

Diverzanti bi gadjali prilikom spustanja helikoptera.

Kornet moze da prati cilj pa je on sposobniji nego konkurs koji je samo u nekoj kupi (geometrija). ispred sebe mogao da gadja ciljeve.

A dosta ljudi je povrijedjeno u helikopterina od streljacke vatre. 90-ih
Puske, puskomitraljezi...

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bila je scena u Iraku Britanska Gazela vs T55 kad su se nadmudrivali na kraju je WG 13 Lynx došao pošto je Gazela ostala bez POVR i uništili su tenk.
Što se PASARS-a tiče tu je da pokriva male i srednje visine do 5-6000m za veće imamo KUB i NEVU a koj će mu ga znati možda se nabavi i neki većeg dometa samo kesa da se odreši.
A naj naj naj haj tek armi već 19-20 god grca po gudurama Afganistana nema sa čime ih nisu gađali i na kraju su seli za sto da pregovaraju sa Talibanima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima snimaka pogodjenih helikoptera sa POVR ali u trenucima sporijeg letenja, spustanja.
Namjenjeni su tome POVR.
Ima i snimak kada Turski helikopter u zadnji tren izbjegava ATGM. Da je imala raketa blizinski upaljac, pogodjen bi helikopter bio.

Nego hajde, tema je PASARS...da se vratimo

• 10Ovo se svidja korisnicima: pein, kib0, AleksaRadojicic, babaroga, proka89, vladetije, Nebo_M, zlaya011, ShurikSST, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vexon ::Gospodine Midraze
Citat: Sto se tice onoga sto pise Vexon, opet imate sagledavanje sistema kao u bivsoj SFRJ, uz dodatke konkursa i ucesca privatnih firmi, verovatno po ugledu na SAD.
Onako kako sam naveo rade sve zemlje, ne samo SAD.
pa onda kazete ovo gde sami sebe demantujete.
Citat:
Ono sto bi bio mnogo bolji put, a i mnogo isplativiji za drzavu u celini, je ukljucenje akademske zajednice u projekte. Izlaz iz isklljucivo vojnih instituta i fabrika, i ukljucenje u razvoj svega univerziteta u Srbiji. Tu bi onda vojni instituti i fabrike bili nosioci razvoja, a vecina razvoja bi se obavljala na univerzitetima.


Ne demantujem sebe, i ne pricamo isto. Vi jednostavno ne razumete o cemu ja pricam.

Nema konkursa i konkurencije. VTI osim sto direktno neke stvari razvija ima ulogu da prati rad katedri na univerzitetu. On na osnovu njihovog rada odredjuje koji ce deo projekta dodeliti kom univerzitetu i kojoj katedri.

I to je vec ranije radjeno, tokom projekta razvoja PESA radara za NA je recimo Elektronski fakultet u Nisu, odnosno katedra za telekomunikacije, dobio razvoj digitalnih filtera, i to sa razlogom. To je bila oblast u kojoj su bili bolji od drugih. Posao se dodeljuje, nema konkursa. VTI, recimo, kao nosioc razvoja nekog sredstva, delegira odredjene delove razvoja odredjenim fakultetima na odredjenim univerzitetima.

Na VTI-ju ostaju najbolji strucnjaci u odredjenim oblastima, i njima se daju odlicne plate. Fakulteti na osnovu dodeljenih projekata dobijaju dodatno finansiranje, opremu, profesori i asistenti dobijaju povecanja plata na osnovu ucesca u projektima na isti nacin kako ih dobijaju za ucesca u stranim projektima. Drzava ne mora da u odredjenim institutima ili fabrikama zaposljava visak strucnjaka potrebnih za odredjene projekte i da ih skupo placa. Profesori i asistenti imaju vec svoje plate, na osnovu projekata na kojima ucestvuju dobijaju dodatna sredstva. Studentima se delegiraju delovi posla u skladu sa njihovim mogucnostima, na isti nacin kako im se delegira sada kada katedra ucestvuje na nekom inostranom projektu. Studentu je nagrada steceno znanje i praksa, profesori i asistenti su rastereceni svega sto nije direktni kreativni posao. Fakultet zanavlja opremu, automatski time i nastavna sredstva, oprema ostaje fakultetu nakon zavrsenog projekta. Ta oprema je kasnije svima raspoloziva po potrebi. Dobija se win win situacija za sve.

Sto se tice propalih projekata, sve da projekat i propadne, znanje na datom projektu se moze iskoristiti kasnije na nekom drugom projektu, cak i cela gotova resenja. To je poenta. A onda se postavlja pitanje da li je ista propalo?

Tu je, recimo, bila i poenta kada se govorilo o osavremenjavanju SUV-a za tenk M-84 kada se pricalo o broju jedinica, i isplativosti projekta. Ako istu termovizijsku kameru koristim za SUV M-80, ako isti softver i hardver, prilagodjen balistici orudja na M-80, iskoristim za M-80, ne pricamo vise o 212 jedinica, pricamo jos i o 500 BVP-a. Ako delove istog sistema iskoristim za razvoj SUV-a za dubs-ove na razlicitim oklopnim vozilima, vise ne govorimo o 700 i kusur, vec od vise od hiljadu vozila. Ako je taj SUV prvenstveno bio SUV razvijen za sredstvo PVO, mogu komponente i ceo SUV opet uz prilagodjenje softvera balistici sredstva iskoristiti za SUV za sredstva PVO. Sada vec govorimo o vise od 1500 vozila, ili raznih vucnih sredstava. Gle cuda, odjednom se projekat isplati.

I na kraju, ja ne moram da odgovaram na pitanja koja su besmislena, jer vi ne razumete prirodu sistema koji je postojao ranije, njegovo srozavanje zadnjih cetrdeset godina, njegovo trenutno stanje, kao i stvari potrebne da taj sistem ponovo stane na noge. I to u zemlji u kojoj je industrija bukvalno unistena, i u kojoj je jedina preostala industrijska baza upravo u namenskoj industriji.

Samim tim i ne razumete probleme sa kojima se trenutno ta ista namenska susrece tokom razvoja, pa automatski ne razumete ni koja su resenja za iste probleme.

Sto se tice razvoja projekata na Zapadu, uz cast izuzecima, kada bi znali kako se vecina projekata vodi, podigla bi vam se kosa na glavi. Pogotovu o pojedinim firmama koje se smatraju malim i srednjim preduzecima.

I ovim od mene dosta. Ko je razumeo, razumeo je, ko ne razume, dzaba trosimo reci.

Pozdrav!