|
Njateže je da sami senzori otkrivanja budu sigurni u to što su otkrili, zapravao je to kritično veliko vreme. Jedino UAV nema problema sa tim da li je ili nije, ali elektronsko izviđanje ima mnogo finesa u zavisnosti od svih činioca.
Osim toga vrlo je bitno da li je sitemu naređena borbena pripravnost navišeg stepena ranije. Jer da bi savršeno odradio on svakako ima period priprema reda veličine 15 minuta.
Sve sad zavisi sa kog nivoa je zatraženo dejstvo:
1. Dolazi od vrhovne komande podaci dobijeni:
- pa sad neke od onih tačaka, od NJIHOVIH elemenata izviđanja
2. Naređenje dolazi sa mesta komande fronta podaci dobijeni:
- pa sad neke od onih tačaka, od NJIHOVIH elemenata izviđanja
3. Od komande armije:
- opet isto ali malo drukčije
4. Niži komandi nivo samostalno uočava cilj i obaveštava komandu armije, e to bi možda bilo sporo, OSIM ako nije u pitanju akcija vazduhoplovstva !
Predpostavimo da je Iskandar u borbenoj zoni, sistemi veza su razvijeni, jedna baterija je dežurna.
Paket podataka o cilju je beskrajno mali i on se u obliku koordinata prenosi praktično trenutno i kroz spore siteme veze. Praktično najveće vreme bi otišlo na usmeni deo izdavanja komande i osnoven radnje za lansiranje.
U tom slučaju je moguće izvršiti lansiranje za 1 do 2 minuta. Satelit, UAV bi bili najreprezenetativniji u ostvarenju tako velike brzine.
Elketronsko izviđanje je mnogo sporije ali GLE, kada nanjuškaš aktivnost elektronskim izviđanjem ODMAH ŠALJEŠ UAV tamo gde si je napipao, akoih UAV vidi, sredio si ih, AKO OBORE UAV-a momentlano imaš SIGURNO ELEKTRONSKO ZASECANJE.
Dakle još kad pošalješ UAV u zonu sumnjive aktivnosti u elektronskom smislu, možeš da potpuno uzbuzniš Iskandera i probudiš linije veze ka njemu i u tom slučaju se takve brzine mogu ostvariti.
U praksi nije lako ostvariti primarnu lokaciju.
|
