Poslao: 03 Jan 2008 00:33
|
offline
- bolenbgd
- Građanin
- Pridružio: 02 Jan 2008
- Poruke: 162
- Gde živiš: blok pre , sad SWE
|
cezar 35 ::@bolenbgd.....
pa su se podmetale sibice izmedju releja i zatezaca releja
Da.... to je bio problem, ali ne zbog samih relea vec zbog podnozja koja su se habala usled cestog vadjenja relea prilikom otklanjanja razlicitih kvarova. Mora se reci da je vadjenje relea cesto bilo nepotrebno.
Problem se mogao jednostavno resiti laganim zakretanjem nozica relea oko uzduzne ose.
ni to nije pomagalo sibice su zavrsavale posao
da i stalno se kvario neki dc izvor od 30 v
verovatno su vodnici non stop otklanjali posledicu ne trazeci uzrok
da i jedna zanimljiva stvar
uglavnom kad je hteo vojnik sa furnusa da zezne onog sa visinca(gusteraciju uglavnom)
doveo bi kursor na sam centar pokazivaca i pritisnuo dugme ili sta vec za trazenje visine cilja
e onda bi antena pala ( ne bukvalno)
i jbg ovaj sa visinca bi morao da izadje napolje i da je dize, tako nesto
znam da su ovi sa visinca pizdeli zbog toga
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 03 Jan 2008 16:26
|
offline
- Pridružio: 26 Dec 2007
- Poruke: 2
|
Da.... to je bio problem, ali ne zbog samih relea vec zbog podnozja koja su se habala usled cestog vadjenja relea prilikom otklanjanja razlicitih kvarova. Mora se reci da je vadjenje relea cesto bilo nepotrebno.
Problem se mogao jednostavno resiti laganim zakretanjem nozica relea oko uzduzne ose.
Dodao bih da je blok A1, negdje su ga zvali SUZIK,komplikovano i konstruisan.Velike stampane ploce,mnostvo podnozja relea,kablaza koja je cesto zapinjala kad bi se blok vadio van i jako tezak za one tanke sine po kojima je klizio van ili nazad.A ako tome dodamo cinjenicu da biste zabravili taj blok,morate malo jace da lupite i eto kvarova.
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2008 17:34
|
offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11155
- Gde živiš: Banja Luka
|
@.....
Citat:doveo bi kursor na sam centar pokazivaca i pritisnuo dugme ili sta vec za trazenje visine cilja
e onda bi antena pala ( ne bukvalno)
Poznati su mi ti slucajevi.
Radi se o sledecem: ako je marker u centru pokazivaca, tada kola u ekstraktoru visine detektuju minimalnu daljinu do cilja, a antene, da bi nasla taj cilj, mora klatiti maximalnim uglom klacenja (-5 do +55 stepeni).
Kako je tada i brzina klacenja (velocity) maximalna, cesto se desi da antena, kad dolazi u dno klacenja, "protrci" zadatu naponsku velicinu koja definise dno klacenja. Cim je fizicki prosla dno klacenja, aktivirao se mikro-prekidac podesen na -5 stepeni, taj mikroprekidac je skinuo upravljacki napon sa motora elevacije i reflektor (sada bez upravljanja) svom tezinom i velikom brzinom pada krajnji donji polozaj. Da bi se izegli lomovi na reduktoru konstruktor je, izmedju pogonskog motora i reduktora, stavio kvacilo (mehanicku spojnicu). Pri ovakvim ekstremnim kretanijima antene, spojnica popusta (raskupluje se) i oslobadja se veza motor-reduktor. Sila, na kojoj ce spojnica popustiti, podesava se u radionicama ili zavodu prema tehnickom uputstvu. Ako se dobro secam, ta sila je 32Kp.
Ovo iskakanje antene iz kuplovanog rezima se moze izbeci ako se na servo-sistemu elevacije precizno (koristeci digitalni voltmetar) podesi dno klacenja i brzina antene, a taho-povratna sprega elevacije se podesi koristeci dvokanalni memorijski osciloskop. Ako je sve podeseno prema tehnickim normama, antena radi "mekano" i ni jedan zahtev za merenjem visine iznad samog polozaja je nece izbaciti iz ravnoteze
Sale sa mladim vojnicima su se zbijale i na ovaj nacin:
Stari, iskusni posluzioc bi imao na doobuci mladog vojnika pristiglog iz nastavnog centra. Kad ovaj odluta mislima, stari poslizioc bi, koristeci marker i tastaturu na radnom mestu izbacio pocetak vremenske baze iz centra pokazivaca. Tada bi "uspaniceno" trazio od mladjeg kolege da izdje van i da gura antenu sve dok se pocetak vremenske baze ne vrati u centar pokazivaca. Neki su cak gurali i kupolu
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2008 21:11
|
offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
Jel neko ima podatke za P-15 radar. Ako moze slika i neki tekstic. Moj profesor bio na tom radaru. Vojsku je sluzio u Leskovcu
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2008 21:50
|
offline
- bolenbgd
- Građanin
- Pridružio: 02 Jan 2008
- Poruke: 162
- Gde živiš: blok pre , sad SWE
|
bio sam ja za vreme zadnjeg rata na p-15
sta da ti kazem radar p -15 je cista fizika od dizalica za nivelisanje(za ginisa kako su ga rusi prosto napravili) do dizalice za dizanje antene
ali ima jedna dobra stvar za 11 minuta (po upustvu) ti si pobegao sa borbenog polozaja
jos ako imas dodatni kamion(u nasem slucaju dajca) da ti vuce agregat
ti si na konju(ili si sam konj)
na zalost za vreme rata na podrucju surcina jedan je pogodjen ali iz neke batajnicke jedinice
dva poginula zaća i dal rezervista ili ugovorac
pogodjeni laserski navodjenom bombom
inace tesko ih je pogoditi radarskim raketama( ima veze sa uglom antene koja gleda prema zemlji)
mi smo ima li dva ili tri puta takva ometanja da smo dobili komandu da bezimo posle toga je na mestu gde smo bili roknula bomba (jos se jezim od toga)
kad je pogodjen radarski polozaj na kopu prvi radar koji je izasao gore je p-15
i odozgo radio
takodje oni smaraci iz instituta za mikrotalasnu tehniku su na nasem radaru uveli modifikaciju da se izvuce pokazivac nsa 70 metara cini mi se
a kablovi su bili TAKO TESKI yebote .
prvo razvlacenje smo odradili za dva sata nas 7-ca
a posle 15-20 dana nas trojica smo ga dovodili u borbeni ili marsevski polzaj za 30-45 minuta
Dopuna: 03 Jan 2008 21:50
_________________________________________________________________
pitanje za cezara 35
kod selenja ili prevodjenja s -600 u marsevski polozaj da li znas sta se radi sa talasovodima i kako se pakuju i najvaznije da li si ih sam pakovao?
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2008 16:27
|
offline
- Djokkinen
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Jul 2007
- Poruke: 3956
- Gde živiš: Ruma
|
kod selenja ili prevodjenja s -600 u marsevski polozaj da li znas sta se radi sa talasovodima i kako se pakuju i najvaznije da li si ih sam pakovao???
Ja cu ti reci moje iskustvo iz VJ...
Talasovodi se rastavljajuu i pakuju u posebne kutije namenjene za njih. Pogledaj stranicu 7 ove teme, pretposlednji post, ja sam okacio slike iz Podgorice, ipsred kabine osmatrača se vidi 6 kutija (skroz levo na slici)
Radio sam to 4 puta..
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2008 18:16
|
offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11155
- Gde živiš: Banja Luka
|
@Djokkinen.....
Citat:skraćenice su PRT- pulse repetition time; PRF - pulse repetition frequnecy; PW- pulsewidth)
PRT_vreme ponavljanja predajnog impulsa
PRF_broj impulsa u sekundi (impulsna frekvencija)
PW_sirina predajnog impulsa ili vreme trajanja predajnog impusa
@bolenbgd.....
Citat:kod selenja ili prevodjenja s -600 u marsevski polozaj da li znas sta se radi sa talasovodima i kako se pakuju i najvaznije da li si ih sam pakovao?
Za razliku od @Djokkinen-a, nisam nikad preseljavao radar i pakovao talasovode. Odgovorio je tacno, s tim sto bih ja dodao da se netipicni talasovodi (ako ih je jedinica koristila) ne pakuju u sanduke, vec se prevoze izdvojeno na karoseriji vozila uz veliku paznju. Talasovod je vrlo osetljiv deo radara i svaka promena geometrije talasovodne supljine (udarci, ulupljenja, iskrivljenja) izazivaju tzv. stojeci talas u talasovodu, zagrevanje talasovoda (ponekad, zavisno od ostecenja i progorevanje), a samim tim i gubitak predajne energije.
Talasovodi koje je koristio S-600 su izradjeni tzv. metodom lepljenja sto jeste tehnoloski napredno, ali imaju nedostatke po pitanju cvrstine, otpornosti na udarce i razna mehanicka ostecenja.
Sve vraste talasovoda (tipicne i netipicne) za potrebe VOJIN-a i RJ u JNA je vrlo kvalitetno izradjivao VZ "Kosmos"
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2008 19:01
|
offline
- bolenbgd
- Građanin
- Pridružio: 02 Jan 2008
- Poruke: 162
- Gde živiš: blok pre , sad SWE
|
a sad sam ih tek video te kutije
elem poenta je da smo uvek imali visak talasovoda zato sto niko od oficira i podoficira i iz leskovca i sa golesa nije znao da ih spakuje pa su se vukli po dajcevima pri seljenju
sad kad sam video sliku uvecanu nesto se ne secam cirade kojom je pokrivena kabina od osmatraca
inace bi sam tamo doduse u leto avgust cini mi se 95
jedino sto je bilo pokriveno je agregat na dajcu
inace pg aerodrom mi je bio najlepsa prekomnda za vreme vojnog roka
mesec dana jeste da is spavao u onim kontejnerima ali si mogao da se kupas 5x dnevni minimum
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2008 21:05
|
offline
- Djokkinen
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Jul 2007
- Poruke: 3956
- Gde živiš: Ruma
|
@bolenbgd:
Ma, kontejneri su bili super... agregat u dajcu je bio pokriven, ali ako me pamćenje služi, znam da je pred kraj vojnog roka cirada na master i slave kabini bila skolnjena jer smo se penjali na nju i gledali smo ukrajinske Il-76 kako poleću...
@cezar 35:
Talasovodi su se transportovali u sanducima koji su iznutra bili obloženi sa nekim sunđerima a imali su i čini mi se neke kaiševe za vezivanje. Njih smo skidali među prvima, da bi posle mogli oboriti antenu, uvući podvoske za transport i ostale radnje za sklapanje/rasklapanje. Sanduci sa talasovodima su ubačeni u dajčeve. Ali nikako ne mogu da se setim kako su bili vezani talasovodi, tj. kakvi su im spojevi bili, ipak je to bilo pre 14 godina...
|
|
|
|