offline
- radarista_ns
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 10 Jul 2009
- Poruke: 5
|
Djokkinen ::A koliko su radili ti radari? 24h sva tri ili je jedan bio stalno u radu , a drugi povremeno...
Evo ovako, nadam se da necu napisati nesto sto ne smem... mada je mnogo vremena proslo a oni su druga drzava sada:
OROST (obalsta radarska osmatracka stanica) Obostnik pripada Vojnopomorskom sektoru VPS Kumbor (ili Boka, ne secam se tacno naziva a ni broja, neko je u nekom od postova ranije pobrojao sve sektore nekadasnje SFRJ). Mi smo na Obostniku bili jedan vod, jedan vod je bio na rtu Oštro na Prevlaci, jedan na brdu iznad Bara i jedan vod je bio u kasarni u Kumboru. Ako se gleda dalje ka Hrvatskoj, sledeci OROST je bio na Mljetu ali nije pripadao nama nego drugom VPS-u.
Nisu sva tri radara radila zajedno, cak nisu ni smela da rade, postojala je opasnost da izgori prijemnik susednog radara... najcesce smo radili na ruskom OAR radaru, montiranom na FAP-u. Radari su radili samo nocu, ali nikada se nije znalo unapred tacno vreme, mozda dan-dva zbog pravljenja rasporeda dežurstava. Pretpostavljam da su se vremena odnoso smene nastavljale - kada jedan OROST ugasi radar drugi preuzme osmatranje. Preko dana osmatranje je bilo vizuelno, kontrolisao se ulaz u Bokakotorski zaliv ali i prolazak brodova ispred zaliva. Svakih 10 minuta se vršilo očitavanje, na ogradi ispred osmatračnice je bio nekakav merni uređaj sa kojim smo očitavali ugao a udaljenost je bila "od oka". Preko dana se retko uključivao radar, uglavnom kada je neki strani vojni brod isplovljavao ili uplovljavao (brodogradilište u Tivtu je pružalo usluge popravke) ili je neka strana podmornica napuštala zaliv, nije smela da zaroni dok ne napusti terotorijalne vode, mislim 10 ili 12 milja od obale da je granica.
Znači, nisu sva tri radara radila istovremeno, najčešće smo radili na ruskom, a kada je bilo nešto jako važno onda smo uključivali 9KR409, ali samo po narađenju.
Na ruskom radaru se udaljenost objekta određivala pomoću krugova koje je elektronski snop iscrtavao na ekranu, razmak između svakog je bio 5 KM a mi smo pored imali tablicu za preračunavanje u milje. Očitavanje na svakih 10 minuta se javljalo u centar u Kumboru i tamo je planšetista na planšeti crtao flomasterom tačke i spajao linije. Interesantno je bilo da kada smo radili sa ruskim radarom, iscrtana putanja brodova je išla u cik-cak tako da su oni dole u Kumboru uvek znali na čemu radimo. Osim ogromne preciznosti, 9KR409 je imao još jednu prednost a to je memorisanje objekata na ekranu - na ruskom smo uvek morali da pamtimo tačkice. Jako su nas zezali albanski ribarski čamci, morali smo pratiti i obeležavati svaki a išli su u rojevima i vrteli su se u krug.
Pokušaću da pronađem još koju fotografiju a i napisaću još nešto ako se setim. Ovo pisanje mi je prijalo, malo sam se potsetio svega.
Dopuna: 12 Jul 2009 0:57
grbe ::Meni je skoro citava uza familija povezana sa radarima, ukljucujuci i mene. Otac mi je 80/81 sluzio na Prevlaci, a brat 96/97 sluzio na Obostniku, a ja naseto kasnije na P40.
Sada se detalja oko radara na kojima su moji sluzili ne sjecam, ali znam da je moj stari pricao da se na Prevlaci islo po kazni. Zanimljivost je da su u tom vremenu koristili mogucnosti da preko radara ili nekakvih antana koje su tokom noci premoscavali svaku vecer gledaju italijanske "filmove za odrasle".
Sto se tice Obostnika, to je takodje bila kasarna (ako se to za nju moze reci) koja je bila kaznena. Medjutim, u tom periodu nije bilo nikakve vojne discipline, pa su vojnicke duznosti davali u boroletama i sl. Iz toga proizilazi da se nisu mnogo petljali oko radara, jer mi buraz niti jedan dogodjaj iz vojske u tom smjeru nije prenio.
Sto se tice italijanskih filmova, gledali smo ih oko 20-tak kanala svako vece. Danas taj broj kanala nije veliki, ali u to vreme nasa drzava je imala I i II program i jos poneku TV u glavnim gradovima. Medjutim, nismo kanale hvatali sa radarskom antenom nego sa obicnom antenom okrenutom ka Italiji.
Radarske antene nisu smele biti okrenute ka Italiji zbog "otkrivanja naših položaja", naime postojala je opasnost da se otkrivaju usmerene antene tako sto na specifican nacin odbijaju radio talase... tako su nam objasnili. Antenu na ruskom radaru smo zaustavljali tako sto smo izašli iz kabine i u pogodnom trenutku pritisnuli sigurnosni prekidač koji je zaustavljao antenu i koristio se za sučaj da se neko penje na kamion a da se iz kabine ne može uključiti antena...
Naš vod na Luštici se nalazio na dve kote, sa samom vrhu (Obostnik) i negde na pola puta odnosno nešto bliže moru u maloj kasarni koja se zvala "Klinci", pošto su u blizini bila dva sela Gornji i Donji Klinci. Jedno tri kuće sve zajedno.
Jedan jedini put u životu sam bio pijan i to na sam dan skidanja. Nas dvojica smo se skidali i napravili malo slavlje. Naš kuvar je inače sa meštanima razmenjivao vekne starog hleba za rakiju. E sad, od čega se ta rakija pravljala to sam bog zna pošto na Luštici retko šta od rastinja je bilo višlje od jedan metar. Ne računajući rogač, tog drveća je bilo ali samo na jednom mestu. I bio je ukusan za grickanje.
Još jedna zanimljivost vezana za Obostnik jesu čagljevi. Pitaj svoga brata koji je bio tamo u vojsci - to su životinje nalik psu, recimo divljem psu, jako su plašljive, noću njihovo zavijanje liči na plač deteta. Nastali su ukrštanjem pasa i životinja sličhih mungosima koji su nekada davno dovedeni radi uništavanja nekih štetočina. Tako se pričalo.
Napisao si da se na Prevlaku slalo po kazni. Pričalo se da su starešine na Obostnik dolazile po kazni, odnosno da je njihova prekomanda tamo bila neka vrsta kazne. Kada se setim svojih starešina, mislim da nije bilo tako. Bili su jako fer, živeli smo tamo kao jedna porodica. Svakog dana neko je mogao da ide u Herceg Novi... Civilni čamac je pristajao u selu Rose i taksirao do hotela Plaža u Herceg Novom. Rose je poznato po tome što jedan naš poznati glumački par ima kuću tamo, imao je i tada kada je bilo ukupno 20-tak kuća u Rosama. Mirno i lepo mesto. Pored Rosa, i sa jedne i sa duge strane bila su ukupno tri ukopa za brodove ili podmornice. To su ukopi koji se vide iz Igala i Herceg Novog.
No, sve ovo nema veze sa radarima.
Sada kada pogledam Lušticu na Google Earth vidim puno toga vojnog, novog, i na samom Obostniku. Puno ukopa i u samom brdu. U moje vreme osim radarske stanice, TV predajnika i jednog heliodroma za helikoptere (poravnat deo nasut šljunkom) na samom vrhu nije bilo ničega.
|