Radari u SFRJ/SRJ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Dec 2012 19:35

Da li moze neko da napise nesto vise o radarima AN/TPS-63 u JNA, njihovoj nabavci, karakteristikama, polozajima, danasnjoj sudbini... ?

Dopuna: 03 Dec 2012 0:01

Niko nista...sve sama ruska skola, tako sam i mislio

• 1Ovo se svidja korisniku: gloyer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Dec 2012 21:01

[quote="aerodrom"]Napisano: 02 Dec 2012 19:35

Da li moze neko da napise nesto vise o radarima AN/TPS-63 u JNA, njihovoj nabavci, karakteristikama, polozajima, danasnjoj sudbini... ?

AN/TPS-63 je 2D radar, JNA ih je nabavila sredinom 80-ih zajedno sa AN/TPS-70, čini mi se 10 za VOJIN i 4 za SUKL-u ( civilna kontrola aviosaobraćaja). U VOJINU su bili namenjeni za vodove što znači rad bez visinomera a za popunu radarskih rupa. Ja znam jedino da je TPS-63 bio u Negotinu do zatvaranja (ukidanja) tog voda, a gde su još bili raspoređeni trenutno se ne sećam, jedan je bio u školskom centru Zadar da sad se setih i jedan je bio u Valandovu-Makedonija, i to ti je što se ja mogu setiti.

Dopuna: 03 Dec 2012 21:37

P-35M u naoružanju VOJIN-a RV i PVO SFRJ

Predajnici su smešteni u kabini 6 komada, predajnik je magnetronski oscilator velike snage impulsno modulisan.

Svaki predajnik je radio na fiksnoj ali međusobno različitoj frekfenciji, tako da je svaki magnetron označen slovima i to ovako: pred 1 "G", pred 2 "Ž", pred 3 "V", pred 4 "E", pred 5 "B", pred 6 "D".
Klasičan magnetronski oscilator impulsno modulisan evo jedne uprošćene šeme takvog oscilatora.

Magnetron koji se koristi je MI-29 :
Frekfencijski opseg 2695 - 3115 MHz
Impulsna snaga 875 kW
Anodni napon 30 kV
Trajanje impulsa 0,5 - 2,8 mikrosek.
Dimenzije 255 x 54 x 131 mm
Težina 2,6 Kg




Magnetron MI-29.

Čehoslovačk starešina vrši zamenu magnetrona u predajniku.

Slika pokazuje predajnik P-37M koji se u suštini ne razlikuje od P-35M jedina razlika je u korišćenju keramičkog Tiratrona pa se i sam blok tiratrona razlikuje. Na slici skroz sa leve strane se vidi Magnetron postavljen na svoj nosač odnosno deo talasovoda koji vrši prelaz sa koaksialnog izlaza magnetrona u talasovodni sistem. I ovo je otvoreni polužaj odnosno magnetron se ne nalazi između polova magnetrona. Za skidanje magnetrona se koristi specijalni ključ koji se pravi od nemagnetnog materjala da bi se moglo raditi blizu stalnog magneta koji je veoma jak.
Tiratronski blok ( impulsni modulator)

Na slici je prikazan tiratronski blok radara P-18 koji je skoro identičan kao i u P-35M. Tiratron je staklena gasna cev - trioda koja predstavlja visokonaponski brzi prekidač, a koristi se TGI2 - 400 - 16

Tiratron TGI2 - 400 - 16.

Šema predstavlja punjenje impulsne linije.

Šema predstavlja pražnjenje impulsne linije i finkciju tiratrona prilikom pražnjenja impulsne linije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan AN/TPS-63 je bio početkom 90-ih u NC Sombor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Djokkinen ::Jedan AN/TPS-63 je bio početkom 90-ih u NC Sombor

Tačno u Somboru je bio za obuku vojnika radarske specijalnost i sećam se da su povremeno uključivani u mrežu VOJIN-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala. Imam blagi utisak da se informacije o TPS-63 u JNA/VS ne objavljuju tako lako, kao da se skrivaju...kazu da je bilo odredjenih problema u odrzavanju ovih radara, prvenstveno zbog toga sto su Made in USA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Dec 2012 23:48

@S654....
Citat:JNA ih je nabavila sredinom 80-ih zajedno sa AN/TPS-70, čini mi se 10 za VOJIN i 4 za SUKL-u ( civilna kontrola aviosaobraćaja).
Ja imam podatak da je JNA raspolagala sa 10 AN/TPS-63 (svi u 1pVOJIN), a jedan je bio u SUKL Zagreb (preciznije, Kurilovac). Tu 63-ku iz Kurilovca VRS je koristila sve vreme rata i krajem marta '96 dovezena je na Banjicu zajedno sa AN/TPS-70 i jednim sistemom automatizacije AS-84 (nov, neraspakovan).
E sad....vrlo je moguce da je SUKL Beograd imao tri 63-ke (nemam taj podatak), jer je gotovo ceo uvezeni kontigent radara bio lociran u istocnom delu YU i trebao je da kompenzira tehnoloski zaostatak 1pVOJIN u odnosu na 5pVOJIN.
Tehnoloski zaostatka se uglavnom odnosio na automatizaciju sistema S-600 (1puk.....Anvil kabine, 5puk.... Furnus kabine).
Kad je raspodela AN/TPS-70 u pitanju, bila je ravnopravna (po pukovima). Dva u 5pVOJIN (Bihac...K-377 i Kozara) i dva u 1pVOJIN (Banovci i Majevica)

Dopuna: 03 Dec 2012 23:57

aerodrom ::Hvala. Imam blagi utisak da se informacije o TPS-63 u JNA/VS ne objavljuju tako lako, kao da se skrivaju...kazu da je bilo odredjenih problema u odrzavanju ovih radara, prvenstveno zbog toga sto su Made in USA.
U vreme JNA nije bilo problema u odrzavanju iako je bilo veoma skupo.
Kad su ekonomske sankcije stupile na snagu, odrzavanje je postalo problematicno jer Ameri nisu dozvoljavali uvoz predajnih cevi (CFA) za AN/TPS -63 i tvajstrona (TWT) za AN/TPS-70.
Pored vitalnih rez. delova, osporavan je uvoz i ostale elektronike, a skladista JNA su se polako praznila, tako da su neki radari ostali neiskorisceni iako su bili poslednja rec tehnike u tom vremenu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vreme JNA nije bilo problema u odrzavanju iako je bilo veoma skupo.
Kad su ekonomske sankcije stupile na snagu, odrzavanje je postalo problematicno jer Ameri nisu dozvoljavali uvoz predajnih cevi (CFA) za AN/TPS -63 i tvajstrona (TWT) za AN/TPS-70.
Pored vitalnih rez. delova, osporavan je uvoz i ostale elektronike, a skladista JNA su se polako praznila, tako da su neki radari ostali neiskorisceni iako su bili poslednja rec tehnike u tom vremenu. [/quote]

Sve je ovo tačno najveći problem su bile sankcije i novac. Pouzdano znam da je SUKL-a Beograd imala TPS-63 na Fruškoj gori i makar još jedan ako ne i dva u rezervi koje nije nigde postavila pa ih je kasnije predala vojsci zbog nemogućnosti nabavke vitalnih delova. Tako da predpostavljam, jer sada neznam, da ih i dan danas ima kojima nedostaju vitalni delovi i negde čuče i čekaju ko zna šta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@S654....

Hvala za info!
SUKL Beograd mi je oduvek bila nepoznanica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

P-35M u naoružanju VOJIN-a RV i PVO SFRJ.

Prijemnik
Prijemnik kod ovog radara je supreheterodinski što znači da posle VF (visokofrekfentni signal) pojačivača dolazi do mešanja VF signla sa signalom LO (lokakalnog oscilatora) i stvara se MF (međufrekventni ) signal koji je u ovom slučaju 30 MHz i kao takav se pojačava u višestepenom MF pojačivaču. Posle MF pojačivača vrši se detekcija odnosno dobija se Video signal koji se opet pojačava u Video pojačivaču i kao takav se preko koaksialnih vodova impedance 75 oma vodi u M-2 na pokazivače.
Za VF pojačivač se koristi elektronska cev sa putujućim talasom odnosno TWT . Ovu vrstu pojačivača karakteriše veliko pojačanje sa malo šuma ( makar u to vreme 60-70 god ) dok se nisu pojavili malošumni tranzistorski pojačivači. Od slika imam samo TWT cev koja se koristila a to je UV-1B

TWT cev UV-1B

Ovaj radar nije imao brisaš stalnih odraza ali je imao neka kola koja su veoma malo uticala na smanjenje stalnih odraza tako da se nisu ni koristila. Najbolja kombinacija je bila zajednički rad sa P-12 gde je P-12 imao veoma dobar brisaš stalnih odraza i kombinacijom video signala na samim pokazivačima gde se signali od P-35M zabrane od 0 - 100 km a tu se pusti signal od P-12. Ili se napravi kombinacija da se preklapaju video signali od oba radara a od P-35M se zabrane samo prva 3 kanala koji su uglavnom imali najviše stalnih odraza do oko 100 km u zavisnosti od položaja radara. Sva ta kombinatorika je mogla da se izvede pomoću kabine automatike kao što je 2B-U kabina koje su u principu imale čete VOJIN.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AN/TPS -63 je generalno još uvek aktuelan čak proizvođač za njega nudi apgrejd set koji ga pretvara u potpuni solid stejt uz još neka poboljšanja.
Sa PRF 300, 375, 500 i 750, procesiranjem lažnih dojava,u MTI modu je svojevremeno bio jedan od boljih radara za tu svrhu. Dosta otporan na REB bar u svoje vreme, sa frekventonm agilnošću, promenljivim PRF i kodiranjem impulsa...