offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
Napisano: 25 Okt 2011 9:30
Nastavljam, nego i meni malo nije toliko dosadilo koliko sam kopao i otkrio neke nove stvari. A moj prijatelj Dr. (matematike) S.A. i ja ovih dana testiramo (koji smo mi nedozreli klinci na pragu starosti) Panzer General Forever.
Dopuna: 26 Okt 2011 3:15
Skarvjatnik
Radar 64N6 poznat je pod nadimkom iz NATO koda kao Velika Ptica. Nisam nikada čuo kako ga Rusi nazivaju. Rusi često imaju običaj da uopšte ne imenuju svoja oruđa i to ide toliko daleko, da ponekad, kasnije, prihvate nadimak iz NATO koda. Zbog specifičnog izgleda, lično ga uvek zovem Skarvjatnik, što na ruskom znači lešinar. Realizovan je u takozvanoj janusovskoj formi, odnosno radar ima dve antenske rešetke koje leže jedna drugoj u leđa. U doba kada je projektovan, moderne konstrukcije su bile po pravilu FAR i to tzv. prohodnog tipa. Ovde su se projektanti odlučili za reflektorski tip FAR, koji se smatra zastarelijim. To je bilo uslovljeno unapred planiranim smeštajem na jednoj kabini, odnosno, janusovskim izgledom i velikim zahtevima naručioca u pogledu funkcija, a nivo računara u Rusiji je tada bio još uvek nizak. Međutim, takav elegantan smeštaj i janusovska konfiguracija, dali su ovom radaru osobine skoro revolucionarne za vreme svoje pojave, a održale su ga u upotrebi i proizvodnji do dana današnjeg. Zapravo, takva konfiguracija je praktično i danas nužna za janusovske radare ove veličine antene, a uz to tako potpunu pokretljivost. U nekoj budućnosti će AFAR sitemi sa 4 ili 6 rešetki, verovatno zameniti ovakvu konfiguraciju, ali taj dan nije tako blizu, jer takve rešetke još uvek igraju u nižim ligama i po veličini antene i po snazi, odnosno, za ove performanse, antene takvog tipa bi još uvek bile prevelike i glomazne. Ipak to je budućnost. No, vratimo se mi na ovaj elegatni primerak, koji usled nedostataka, već nabrojanih futurizama, skeniranje po azimutu mora da vrši mehaničkim okretanjem u horizontalnoj ravni, kako smo svi mi navikli, da ne kažem od detinjstva.
Šta je to suštinski dobro kod ovog radara, što ga uglavnom izdvaja od drugih? Pre svega, neverovatna pokretljivost, koja je za to vreme bila nezamisliva, a i danas je teško dostižna. Kako ovaj radar obavlja funkciju glavnog pukovskog radara, ta osobina je od krucijalnog značaja. Naravno, sama pokretljivost bi bio samo potreban, a nikako i dovoljan uslov. Dovoljan uslov je, veliki broj funkcija koje radar izvršava u svojoj osnovnoj nameni. Naime, dok se jedna strana antene ponaša, i obavlja funkcije, koje su manje više uobičajene za ovakve radare, odnosno vrši klasičnu primarnu obradu, druga strana obavlja sve one druge zadatke, koji su vrlo važni za borbena dejstva. Osmatranje u drugom režimu, praćenje u sektoru, zapravo, neka vrsta vrlo proširene i raznovrsnije sekundarne obrade. I sve to, u jednom okretu antene. Dakle, ovakav radar u jednom krugu, izvrši ne samo primarnu, već i više od sekundarne obrade, i čak i dan danas mu je pandan po kvalitetu osmatranja jedino AEGIS sitem američke mornarice. Zapravo prvu (delimičnu) sekundarnu obradu radi još prva antena, druga to ponavlja po potrebi ili vrši funkcije specijanih pretraga i praćenja u sektorima. Funkcije raznih praćenja u pojedinim sektorima (i po pravdu i po visini), na različitim režimima, mogu biti od presudnog značaja u procesu raspodele ciljeva na gađanje. Zato nije ni malo čudno što se pukovsko komandno mesto, koje je na drugom vozilu, zapravo nikad ne odvaja od ovog radara. Ovi radari, koji su izvezeni u strane zemlje, izgleda svi rade na samom početku centimetarskog područja, ali radari u korišćenju Ruske Armije su izgleda svi malo ispod 1,875 GHz. Kako je ovo već stara konstrukcija, moguće je tokom vremena primetiti četiri modernizacije na njemu. Nisu poznate njegove karakteristike pod ometanjima, ali je poznato da se na legendarnim vežbama Oborona-2000, na kojima je imitirano ometanje NATO pakta protiv SR Jugoslavije držao izvanredno dobro. Procena autora je da je uspevao da deluje u najmanje 75% slučajeva. Poslednji model je još otporniji. Naravno, osetljivost na dejstvo protivradarskim raketama nije isprobana, i može se eventualno proceniti da je na njih, on osrednje osetljiv. Ipak, taj problem danas je jako umanjen specijalizovanim sistemima odbrane radara od takvih projektila. Poslednji model ima i nešto povećan domet, ali svako ne na 600 km kako se netaktično navodi u pojedinoj literaturi. Istina je da radar uopšte nema neki posebno veliki domet, i on je objektivno negde oko 400 km kod poslednjeg modela a kod starijih čak i nešto manje. Veliko je pitanje da li se domet radara može ozbiljno povećati iznad granice od 450 km, ali je i veliko pitanje šta toliki domet uopšte znači u savremenoj PVO. U supersavremnoj PVO, prava borba se odvija na mnogo manjim daljinama, a samo neki ekstremni njeni oblici mogu doseći do 200 km, i za te daljine (čak do 250 km zapravo) su sve komponente sitema S-300 odavno sposobne, a svakako i ovaj radar. Radar se inače ne može podizati na stubove, kao ostale komponente nižeg ranga, u sistemu S-300, jer je ipak previše veliki, težak i osetljiv, za tako grubu operaciju. Naravno da je ovaj radar i relativno skup. Ruski ASURI sistem ne koristi ovaj radar, jer je previše specijalizovan, akvizicioni a ne osmatrački radar, ali zato je praktično zaštitni znak svih sistema S-300 a evo i S-400. Što je vrlo važno, vrlo lepo radi u zajednici sa 96L6 Lirom (Marsom). Međutim, biće diskutabilno da li će postati i deo sistema S-500. Ta odluka je već donesena ali je mi trenutno ne znamo. Ukoliko su Rusi odlučili da S-500 nosi više antibalističkih osobina nego S-300V od koga potiče, moguće je da Skarvjatnik ne uđe u njegov sastav, već da ulogu glavnog radara u S-500 preuzme ili nova konstrukcija (što je verovatnije) ili neki drugi radar. Na papiru gledano, radar tipa Protivnik bi bio za nijansu adekvatniji, mada bi za tu ulogu (možda) morala da bude razvijena potpuno samohodna verzija. Međutim, ukoliko se S-500 razvije kao direktan naslednik sistema S-300V Antej, odnosno sa balansiranim i protivavionskim i protivraketnim osobinama, možda ćemo da vidimo Skarvatnika i u tom sistemu, bar u početnim modelima, jer je on svakako više nego adekvatna zamena za radare tipa Obzor, u ovakvoj novoj, manje prohodnoj koncepciji, koja se tenutno kod Rusa forsira. U krajnjoj liniji, problem otkrivanja balističkih ciljeva će na kraju morati da rešavaju sektorski radari. Lično mišljenje autora je da se ovaj radar neće pojaviti u okviru S-500.
|
