offline
- zoran MKD
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Jan 2010
- Poruke: 3340
- Gde živiš: Makedonija
|
Одлична анализа
Текст Мајк Стоилкович
Citat:Da li Rusija testira mobilnu verziju A-235?
Nije se krilo iznenadjenje kada je raketa sistema S-400, 40N6, navodjena sa ruske AWACS platforme A-50/100, pogodila svoj cilj ali sa druge strane, slanje podataka raketi tokom leta za korekciju u midkursu sa neke druge platofrme i nije neka novost, vecina testova americkog SM-3 i GMD-a se upravo tako pokusava izvesti, uz manje ili vise uspeha. U bilo kom slucaju, to radi i funkcionise.
Medjutim, ako se malo zagrebe ispod povrsine, tu se potencijalno radi o jednom potpuno novom nacinu upotrebe AWACS platforme od strane rusa. AWACS platofrma je tradicionalno koriscena za pomoc avijaciji, nikada do sada se takav sistem nije koristio za slanje podataka sistemima tipa zemlja-vazduh, odnosno PVO sistemima dugog dometa, to je vec potpuno nova prica, koja se u ruskoj varijanti, vrlo verovatno nece zavrsiti samo na sprezi A-50/S-400 sistema.
40N6 raketa je dobro poznata, dometa do 380km, polu-aktivno vodjena ili aktivno samonavodjena, sa velikom bojevom glavom i radijusom unistenja cilja. U verziji sa aktivnim samonavodjenjem, raketa od sistema dobija korekcije sve dok ne dodje u zonu cilja, kada aktivira sopstveni radar i pocinje da se samonavodi na cilj.
Do zanimljivog dela dolazimo kada se pogleda za koje brzine ciljeva moze da se koristi 40N6 a to su ciljevi sa Mahovim brojevima od 11 do 14. To je vec teritorija hipersonicnih ciljeva. Gadjati hipersonicni cilj sa tackom presretanja izmedju 350-og i 400-og kilometra zahteva preciznost koju 40N6 ima, jer je jedna od njenih karakteristika u verziji sa aktivnom glavom, gadjanje niskoletecih ciljeva na maksimalnom dometu ispod radarskog horizonta.
Drugim recima, kombinacija S-400 sa korekcijama ka raketi sa A-50 platforme, omogucava gadjanje hipersonicnih ciljeva na maloj visini. Situacija postaje jos zanimljivija ako znamo da vec postoji sistem cija ce namena biti gadjanje hipersonike i ciljeva u niskoj orbiti, a to je S-500. Trenutni rekord sistema S-500 iznosi 485km, mada je bilo glasina da je na izvesnim testovima, raketa dostigla gotovo 550km kada je pogodila cilj.
Sve ovo postaje jos zanimlivije ako se zna da hipersonicne projektile zbog svojih karakteristika, let u plazmi itako dalje, radar moze imati problema oko otkrivanja ali se malo zna da to nije slucaj sa svim radarima, da i plazma ima svoja svojstva samo na odredjenim frekvencijama a tu je uvek pitanje i otkrivanja na sto vecem dometu.
U ruskom arsenalu vec postoji jedan radar, cije su prave performanse i dalje obavijene velom tajne a to je radar iz serije Voronjez, njegova pod varijanta u VHF opsegu, sa oznakom Voronjez-VP. VP stoji za Visoki Potencijal. Radar ima duplo veci broj T/R modula od standardnog VHF radara sa oznakom Voronjez-M. Pretpostavlja se da je zona detekcije veca od zone standardnog Voronjez-M radara.
Kada se svi ovi faktori stave u jednacinu, dobijamo nesto krajnje zanimljivo, dobijamo skoro pa mobilni A-235 sistem. Voronjez-VP obezbedjuje ranu detekciju hipersonicnih ciljeva, dok A-50 platforma, daje korekcije raketama koje bi potencijalno bile ispaljene na hipersonicne ciljeve. I ne samo hipersonicne ciljeve, vec bi i nosaci raketa bili maksimalno ugrozeni vec na 400km rastojanja.
Karakteristike najnovijeg A-50U su nepoznate, sem da ima novi radar AESA tipa, sa elektronskim skeniranjem po elevaciji i mehanickim po azimutu. Avion je nacickan antenama, skoro da nema povrsine na sebi a da se na njoj ne nalazi neka antena. Malo je poznato da i u toj seriji A-50 platformi, postoji jedan avion pod oznakom Izdeliye-1076, kako kazu - avion specijalne namene ali se ne radi o mobilnom komandnom centru i ne treba ga mesati sa 1176 koji je ELINT platforma.
Da je Rusija nesto testirala ovim gadjanjima - jeste. Da je uspela - uspela je. Da su rezultati tek pocetak - jesu. A sta ce se izroditi jos iz toga, videcemo ali je svakako simptomaticno i to da se cak tri Voronjez radara pripremaju za izgradnju i to pod oznakom SM, koji bi radili u L bandu, u Vorkuti, Olenogorsku i na Krimu.
Autorski tekst
Miloš Mike Stoilković
|
