offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4961
|
Napisano: 11 Nov 2011 18:16
Inšallah...
Nego Zoki moram da te razočaram nisam ti ja neki stručanjak po pitanju ni tog elektronskog topa, neki od nas ga zovu Teslini topovi a pogotovu nisam upućen u sisteme ometanja na tipa Ruža, zapravo ništa ne znam o njima. U krajnjoj meri tema je Ruski radari, osmatrački i akvizicioni.
Ovi topovi su i praktično i teorijski mogući ali ono što smo do sada videli od njih nije baš previše valjano za neki rat ĆAK I KADA BI BILI TAČNI NAVODI ZVANIČNI O NJIMA. Ako već nešto možeš da otkriješ i lociraš i skineš mu trasu pre 20 km rokni ga nečim zašto bi elektoronskim topom palio elektroniku.
Istina za vođene rakete to u krajnjj meri u budućosti može biti zanimljivo, ali tija ne znam o tome.
Svi ti elektronski topovi i laserski topovi imaju jednu ogromnu manu navode se na ciljeve po svim principima kao cevna artiljerija jedino što pogađaju trenutno. Ali faza osmatranja i akvizicje pa i praćenja je i kod njih prisutna.
I da znaš laseri će možda u svemiru eventulano i ustratosferi ili mezosferi biti ulitmativno oružje ali na planetama sa atmosferom ispod onoga što na Zemlji zovemo Tropopauza nikad.
Dopuna: 14 Nov 2011 12:54
Kupol, Obzor i Imbir
Polako stižemo blizu kraja našeg malog serijala o ruskim radarima, bar što se tiče tipova. Ostali su onam od klasičnih radara sva tri radara koji su još uvek osnovni radari Suhoputne PVO. Dakle reč je o radarima koji opslužuju sisteme Buk i Antej tj. S-300V. I dok su Kupol i Obzor kalsični akvizicioni radari raketnih sitema, Imbir je međutim specijalizovan radar za otkrivanje balističkih ciljeva.
Kada je projektovan sistem Antej, njegova prvenstvena namena je bilo gađanje balističkih projektila, kako nižih taktičkih tipa Lens, tako i nešto većih raketa. Naravno, morao je da pokrije i gađanje avionskih ciljeva u istoj niši u kojoj je delovao sistem Krug, dakle velike visine i daljine. Samo je igrom slučaja, jer je vrh državno-vojno-industrijskog sektora tražio što veću unifikaciju, je ovaj sitem dobio oznaku S-300, istu kao i Almazovi sistemi S-300P. Nije obratno, jer su nikad završeni projekti iz starijih vremena, sa oznakom S-300 pripadali PVO VVS, a ne Suhoputnoj PVO kojoj je pripadao S-300V Antej. Unifikacije praktično nije ni bilo, skoro nikakave. To što je dosta toga bilo zajedničko, na nišanskim radarima, je bilo skoro više paraleleno slično rešenje, nego unifikacija. Tako je i osnovni radar sistema S-300V Antej, zapravo radar unikatan baš za njega.
Radi se o radaru tipa Obzor. Nekoliko opštih stavki je uticalo na projektanta i konstruktore u formiranju njegovog opšteg izgleda i performansi. Pre svega, tražena je apsolutna pokretljivost, takva da radar stalno može da prati jednu celu oklopno mehanizovanu armiju u pokretu. Tako je radar morao da se smesti na veliko gusenično vozilo (na isto takvo su zapravo bile smeštene i rakete i komandno vozilo divizona) a to je ograničilo angažovanu električnu snagu, jer se morao primeniti manji generator struje. Napomena, divizion se u slučaju Anteja sastoji od 3 baterijska nišanska radara (svaki sa svojim lanserima raketa) koji su pod jednim komnadnim punktom diviziona. Svaki divizion je morao biti opremljen jednim radarom tipa Obzor. Kao drugo, tražena je petominutna sposobnost razvijanja, jer je ona odgovarala inače brzim raketnim lanserima i komandnim punktovima. Ta dva zahteva su jako ograničili veličinu antene. Ograničenje antene je onda povuklo projektnata da posegne za radom u centimetarskom opsegu, kao opsegu, koji daje najbolji domet u odnosu na ograničenu antenu i snagu same struje. Ima mnogo zlih komentara na ovaj radar, da je on zastareo u startu, odnosno da je ličio na primenu rešenja iz jedne decenije u sledećoj. Istina SSSR je tih godina stvarno kasnio sa uvođenjem treće generacije elektronike i to baš u doba kakd se ovaj radar pojavio. To je mnogo uticalo na smanjenje njegovih performansi. Antena je potpuno FAR i a po nekim elemetnima zaista bi na prvi pogled ceo asembli mogao izgledati malo zastarelo, u svetlu najmodernijih konstrukcija toga doba. Međutim, radar je u međuvremenu imao najmanje 3 a možda i sve 4 modernizacije, u kojima su uklonjene sve mane korišćenja satrije elektronike i sve je dovedeno na nivo 4 generacije, uključujući i obradu signala. U međuvremenu, ni jedan modernije projektovan radar na svetu, u ovom ili sličnom opsegu, sa ovim performansama, nije došao ni blizu ovakve pokretljivosti, osim jednog. U pitanju je Lira 96L6. To je jedini razlog, što se očekuje, da on u nekoj svojoj jačoj verziji, potisne Obzora iz budućeg sistema S-500. Lično mislim da neće to učiniti ta Lira, već jedan veći, jači radar vrlo sličan Liri, a koji se u fotošopovima može videti u tripletu (kvadripletu) pod nazivom Nebo-M i taj radar će biti AESA a ne PESA kao Lira. No otom potom, ali svakako da je junaku naše priče Obzoru, odzvonilo što se tiče neke bolje budućnosti.
Moždak ako ipak dođe do prodaje sistema Antej-2500 nekom stranom kupcu, što je mlo verovatno, ipak doživi još malo proizvodnje. Model stariji od ovog koji se sada koristi, nije se baš dobro pokazao prilikom vežbi Oborona-2000. Iako opremljen za razne načine protivdejstva u borbi sa postavljačima smetnji, nije uspeo da se iskaže, naprotiv pokazao se prilično ranjivim. Bez aktivnih smetnji ili kroz pasivne smetnje, radi odlično. Istina, to je radar za veće i srednje dajine i za srednje i veće visine, a nikad nije mogao dobro da pokrije i male visine. Međutim i u hvatanju visokih ciljeva, nije bio idealan pri smetnjama. Neke od mana istina nisu bile samo do njega već i do neadekvatnog KIS-a, odnosno Poljane-D4. Čak i pod starim Bajkalom-1 je davao mnogo bolje rezultate. No frekvencisko područje i već nabrojana ograničenja su ga učinili nedovoljno dobrim. Kombinacija PVO VVS sa S-300PM, sastavljena od radara Skarvajtnik, ST-68UM i Krokodil uz upotrebu KIS-a Bajkal-1, se pokazala daleko snažnija. Područje rada Obzora je osetljivo i na protivradarske projektile, ali posebno na aktivne smetnje. Međutim pokretljivost je i dan danas jedna od najboljih, ako ne i najbolja u celoj klasi i realnom sukobu, radar bi se pokazao možda i mnogo bolji, ali pri čestim promenama pozicija. Na Oboroni-2000 su zapravo suviše statički, primenili i možda preterano veliko ometanje, ne dajući šansu da sistem pokaže svoju izvanrednu pokretljivost. Neke od tih mana su pouzdano otklonjene kod najnovije verzije, koja se nudi na prodaju uz Anej-2500 ali i ostali radari ovih brigada idu u istu modernizaciju. Čak je i domet nešto povećan a napokon je i povećana otornost na smetnje, mada je diskutabilno koliko je ta otpornost stvarno upotrebljiva obzirom da USAF u tom području najuspešnije deluje. Međutim, još jednom ponavljam, pokretljivost mu je neverovatna i ta sposobnost brzog i uspešnog menjanja položaja, koja je domaći zadatak za sve ostale svetske radare (osim nekih ruskih) će ga zasigurno, ako već ne u novu proizvodnju, sigurno odvesti u još koliko toliko dug život.
Jedna od mana Obzora je bila da slabo skanira balističke ciljeve, pogotovu ako radi u sporijem pretraživanju, koje njemu inače više leži za borbu protiv aviona. Zapravo, balistički ciljevi su takvi, da ih teško može dobro zaseći ijedan klasičan radar. Upavo zbog toga, je samo za sistem Antej, razvijen sketorski radar Imbir. Cela konstrukcija ima mnogo sličnosti sa nišanskim radarom sa istog sitema, mada bi se moglo reći možda i više sa nišanskim radarima sa S-300PS. Radar je sektorskog tipa i brzo skenira samo ograničenu zonu po uglu i po horizontali i po vertikali, ali zaista brzo i precizno. Kada on zaseče cilj, sitem Anetj obara balistički projektil bez većeg problema, bolje od Almazovih S-300PS(PM). Problem je što se jednako pokazao osetljiv na smetnje a očekivati je i veliku osetljivost na protivradarske rakete.
I za njega međutim važi da bolje deluje pod KIS Bajkal-1. Zapravo, mnogi problemi vezani za to gađanje i slabu efikasnost ovog sitema, su bili velikim delom vezani i za nišanske radare, zapravo u jednakoj meri su oni bili uzrok koliko i Obzor i Imbir. Zato sada najnovija verzija S-300VMD(VM-4) ima te nove nišanske radare, koji su daleko bolji. Kako se u okviru modernizacije kao KIS-evi pojavljuje Bajkali-1ME u zajednici sa ASURI Fundament, koji su posebna priča, i kako ove jedinice po pravilu sada isključivo deluju mešovito sa Bukovima ali Torovima, koji su i jedni drugi daleko moderniji nego pre, može se reći da su ovi radari više nego upotrebljivi, čak i na savremenom bojištu, naravno pod uslovom da ASURI Fundament operiše sa drugim vrstama radara a KIS Bajkal takođe ima taj manir, odnosno druge tipove radara kao sopstvene radare. Tako bi Obzor i Kupol (sa Buka), savršeno popunili centimetarski opseg, i delovali samo brzo u direktnoj borbi sistemom pucaj i beži, dok bi dakle bili samo deo sistema, koji bi imao i decimetarske pa i metarske radare u svojoj borbenoj niši. Imbir bi tako mogao uspešno da obavlja ulogu sektorskog radara. Najinteresantnije što bi u ovoj varijanti (koju Rusi uveliko isprobavaju) on bio sektoraš za balističke cilejve, a Krokodil za krstreće rakete.
Napomena: Poljane-D4M1 koje su razvijane u poslednje vreme, još uvek privremeno opslužuju sitem S-300V ali ga polako prepuštaju Bajkalima, a one odlaze na mesta KP samostalnih ELINT brigada. Stare Poljane-D4 i D4M se rashoduju. Rekao bih NAPOKON. Beloruska Poljana-S je jako modernizvana u odonsu na stare Poljane u gabaritnom smislu i po opštoj pokretljivosti, ali to je jedan u suštini zastareo sistem kao i sama Poljana. Za Bukove bi međutim možda bila i dovoljno dobra, ali to ne bih nikad pristao bez provere ili EVENTUALNO KAD NEMATE ništa bolje. Osim toga, takvi sitemi su sa dobrim odnosom cena kvalitet, ali samo kao KP ELINT združenih sastava, sa sekundarnom ulogom rezevnih komandnih mesta, što je interesnatna i posebna tema u okviru teorije PVO hijerarhija.
Treći ali najaktivniji i najčešći među centimetaskim radarima Suhopunte PVO je svakako Kupol. Opšte je poznat kao akvizicioni radar u sitemu BUK. Manje je poznato ali on je zapravo i pratioc brigadne (ranije divizijske) PVO. Može se naći i kao ojačanje za raketne divizione (brigadne) Osa ili Tor ali i kao deo ASURI sistema PORI koji opslužuje kako brigade PVO tako i bataljone i brigade ELINT. Naravno kod ovih drugih se po pravilu ne nalazi u velikom broju jer je tendencija da ELINT sitemi rapolažu drugim radarskim parkom u odnosu na same raketne postrojbe. Konstrukcija je FAR sa većinom vrlina ali i mana koje važe i kod opisivanja radara Obzor. Pazite, govorimo o radaru kategorije do 150 km i on kada se uporedi sa francuskim konstukcijama u toj klasi pa i nekim drugim, izraelskim, poljskim čak i kineskim, zaista može u nekim elementma izgledati zastarelo. Ali kao prvo on je stariji od svih njih, a kao drugo, bez obzira na sve te, ponekad i suvisle primedbe, on ima tu karakterističnu trenutnu 5 minutnu pokretljivost, koja je još uvek domaći zadatak za većinu ostalih proizvođača, čak i u ovoj kategoriji. Naravno radar je doživeo takođe tri ako ne i četiri modernizacije i mnogo se rzalikuje od početnih modela. Jedan od tih starijh modela se nije baš dobro pokazao na vežbama Oborona-2000, gde ili on nije uspevao da otkrije niskoleteće ciljeve ili same stanice navođenja nisu uspele da izvše zahvat i gađanje. I opet ista priča kao kod Obzora, kada se kao nadređeni KIS javljao Bajkal-1, rezultati su se popravljali. Najveća mana radara je zapravo nejgov frekvenciski dijapazon. On je verovatno najrizičniji dijapazon, kako od aktivnih smetnji, tako i od protivradarskih raketa. Naravno, sadašnji model je značajno poboljšan, ali to nije na nekom nivou da bi se suprostavilo teškom napadu USAF-a. Međutim, u okviru centimetraskog opsega u ovoj klasi dometa, zaista nema potrebe iz temelja ga menjati (u sadašnjosti) i raditi sasvim nov model, jer najvažnija osobina ovih radara je velika pokretljivost. Istina bilo bi bolje kada bi svi mogli da pređu na potpune AESA sisteme. Međutim, u čemu je tada stvarni dobitak. Kod ovako samohodnih radara, koliko u korisnoj snazi emitovanja, toliko u nešto nižim bočnim lepezama. Međutim, bočne lepeze kod AESA radara jesu manje ali samo ponekad mnogo manje, pa i dalje neprijatelj može delovati preko njih. Sasvim je drugo pitanje kolko bi razvoj i proizvodnja takvog radara koštali, a koliko bi doneli u stvarnoj borbenoj efikasnosti. ZTendencija je dodati sustavu drruge radare iz drugih područja. Iz tog razloga ćemo radar Kupol još dugo viđati, ne samo u naoružanju, već verovatno i u nekim novim, manjim seijama, ali svakako u opsežnim modernizacijama.
|
