offline
- Toni
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jun 2008
- Poruke: 31147
|
Davno je uradjena, ista je kabina(STVR), vidis da sede jedni do drugih. Ajd opet...To sto se seta po sajmovima je KUB.
Citat:Mодернизација РС НЕВА
РС С-125М –Нева-М је у наоружање наше војске уведен почетком седамдесетих година прошлог века. Припада другој генерацији ракетних система земља-ваздух.
Прва значајнија модернизација Неве је извршена средином 80-их година прошлог века према совјетском програму модификације, а вршена је, након усвајања технологије, у ремонтном заводу „Космос“ из Бања Луке. Промене и побољшања су се огледала у следећем:
-Побољшање борбених могућности система при гађању брзих маневришућих циљева у одласку кроз:
- увођење команде К-6 којом се обезбеђује кашњење активирања упаљача бојеве главе ракете када се гађа циљ у одласку који врши изненадни противракетни маневар, непосредно пре сусрета са ракетом.
-увођење режима „ШП“ (рус: Широкаја Паласа) – широки пропусни опсег кола за вођење, у систему стварања команди вођења, чиме се обезбеђује већа агилност одраде команди вођења непосредно пре сусрета ракете и циља.
-Побољшање борбених могућности система при гађању нисколетећих циљева кроз:
-увођење режима МВ-2 (мале висине 2) којим се обезбеђује праћење и гађање циљева када се РС налази на пример на неком брду, а гађа циљ који лети на малој висини пратећи конфигурацију терена. Антене нишанског радара су тада на месном углу од -30 угловних минута.
-увођење режима РП-МВ (ручно праћење у малим висинама) Антене нишанског радара су фиксиране на 1° или на -30" по месном углу, а оператори ручног праћења врше покретање антена по азимуту, чиме је обезбеђено да се циљ прати у малим висинама а да се избегне појава „зрцалних“ одраза од земље.
Уведена су и друга побољшања везана за лакшу контролу функционисања система и повећање могућности тренажне апаратуре за обуку оператора.
1984. године из СССР-а су увезене 2 СтВР С-125М1А. То је био „последњи крик“ што се тиче Неве. За разлику од старијих станица М1, ове су серијски већ имале уграђена побољшања која сам набројао, а поред тога и нову ТВ камеру, а у пријемном систему уграђен логаритамски појачавач који служи за борбу против шумних синхроимпулсних сметњи.
Половином осамдесетих година прошлог века је урађено идејно решење даље модернизације која би се извршила уградњом термовизијског система и ласерског даљиномера. 1987. године је у ВЗ „Космос“ на једној СтВР (станица за вођење ракета) уместо телевизијског система уграђен термовизијски систем. Испитивања су показала да је термо камера која је коришћена веома корисна и да обезбеђује праћење циља до даљине од 40 км, што је сасвим довољно, с обзиром да је максимални коси домет система 25 км. То је касније и понуђено Либији и Египту. Иначе коришћене су камере фирми Маркони и Филипс.
Нажалост, та модификација није извршена на свим РС, већ само на једној СтВР. Интеграција и испитивање ласерског даљиномера су вршени 2000. године, али сада на полигону Никинци у Србији.
За време рата 1999. године захваљујући ентузијазму припадника 250. рбр ПВО, припадника ремонтног завода „М. Станојловић“, као и појединих пензионисаних ракеташа и техничара, поред оправке погођених СтВР, вршена је и уградња CCD камера. Те камерице су обезбедиле могућност осматрања у време сумрака и свитања. Ни то није била серијска модификација и после рата су те камере поскидане. У 450. рп ПВО из Краљева у једном од дивизиона је уграђена ТВ камера која се иначе користи за обезбеђење објеката. Искоришћене су постојеће резервне везе и каблажа, а у кабини је био и класичан ТВ пријемник. Поред боље видљивости, то је борбеним послугама омогућило и праћење ТВ програма током дууугих борбених дежурстава.
Након завршетка рата 1999. године почели су да се стичу услови за наставак модернизације РС Нева.
Као што сам већ рекао 2000. су вршена испитивања ласерског даљиномера. 2004. године је извршена комплетна модернизација једне СтВР према пројекту ВТИ а обухватала је следеће:
-замена телевизијског система термовизијским,
-уградња ласерског даљиномера,
-уградња логаритамског појачавача
-уградња система за спрегу СтВР и осматрачко-аквизицијског радара П-18.
Термовизијски систем омогућава осматрање, праћење и гађање циљева дању и ноћу чак и у условима када постоји танка облачност. Раније је ТВ систем могао да буде употребљаван само дању у условима добре видљивости.
Ласерски даљиномер обезбеђује одређивање даљине до циља без употребе радарског канала, што је значајно у случају да непријатељ користи ПРСР (противрадарске самонавођене ракете), или електронско ометање. Податак о даљини до циља је потребан када се врши гађање циља у режиму „ПП“ (полу-претицање) који обезбеђује ефикасније вођење ракете при гађању циљева високих маневарских могућности.
Логаритамски појачавач у пријемном систему служи за борбу против шумних синхроимпулсних сметњи. Омогуђава гађање авиона постављача сметње, чак и његово аутоматско праћење по угловним координатама.
Помоћу уређаја за спрегу са локалним ОАР (осматрачко-аквизицијским радаром) П-18 врши се усмеравање антена СтВР на одабрани циљ који се види на панорамском показивачу радара. Тиме је олакшано и убрзано тражење и откривање циљева, а самим тим и време реакције система, што је веома важно у противваздушној борби где понекад одлучују и секунде.
Сва четири уређаја које сам навео су већ уграђени на све СтВР, а на једној је извршена и додатна модификација која обухвата следеће:
-Уградња уређаја за аутоматско праћење циља термовизијом по угловним координатама. С обзиром да је помоћу ласерског даљиномера могуће аутоматско праћење циља по даљини, уз употребу поменутог уређаја могуће је потпуно аутоматско праћење по све 3 координате без употребе радарског канала и гађање у режиму „ПП“.
На ОАР П-18 и П-12 уграђен је универзални екстрактор радарских података који на свом излазу даје дигиталне податке о циљевима. Подаци се могу модемском везом слати оперативном центру сектора ПВО, или неком другом кориснику. На тај начин радари П-12 и П18 се могу увезати у систем ВОЈИН.
Уређај АППВС-М3 омогућава аутоматски пријем и приказивање ваздушне ситуације. Може се користити за потребе ракетних система, командних места авијацијских јединица, јединица ВОЈИН и свих осталих корисника у Војсци. У кабини СтВР налазе се 3 TFT монитора. На једном централном се приказују подаци са радара П-12 који су претходно обрађени универзалним екстрактором, на остала 2 могу да се прате подаци са оперативног центра сектора ПВО (збирна слика ваздушне ситуације изнад читаве државе и њене ближе околине) или са неког од радара у систему ВОЈИН. Захваљујући томе сада се радар може издвојити из борбеног распореда ракетног дивизиона чиме је смањена могућност прецизног дејства непријатеља по целом систему после откривања радарског зрачења. Поред тога тиме престаје потреба да се у кабини СтВР, која уједно представља командно место дивизиона, налази ВСП (планшета) и планшетиста који ручно црта трагове циљева.
Ознака ракетног система је након модернизације промењена у С-125М1Т
Читав пројекат модернизације је дело домаћих стручњака. Термовизијска камера и ласерски даљиномер су израелске производње. Логаритамски појачавач је пројектовао „ИНФИЗ“. Систем за спрегу са радаром П-18, универзални екстрактор радарских података су домаће производње. АППВС-М3 се базира на комерцијалним компонентама PC рачунара, иначе је такође домаће производње. Модем су пројектовали стручњаци техничког факултета из Новог Сада. Уређај за аутоматско праћење термовизијом су пројектовали наши стручњаци, а једним делом се базира на компонентама PC рачунара.
Наведеним модификацијама је подигнут технолошки ниво ракетног система чиме је смањена генерацијска разлика у односу на савремене системе и повећан је квалитет управљања ватром. Време откривања циља је смањено, а захваљујући модерним технологијама повећана је и брзина протока информација између јединица.
http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2690.0;wap2
|
