S-125M1T "NEVA"

• 5Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, Lucije Kvint, Braca75, lacko, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče putanje rakete ovisno o metodi vođenja, to su igre bez granica i može se napraviti x na n-tu varijanti. Sve su varijable, a najviše diktira sam cilj, koja je njegova putanja i brzina. Kad se pogleda prostorni prikaz zone uništavanja za S-125 onda se može i zaključivati gdje i kolika su ograničenja. Naravno najviše su problemi na plafonu, na punim parametrima i preticanje iz bočnih položaja.

Bez uplitanja stvarne zone, jedan od prikaza koji se najlakše može nacrtati, avion koji je po azimutu u čeonoj poziciji, sa parametrom nula, horizontalni let, konstantna brzina. Prije toga se ''pukne'' raketa da se dobiju njene dinamičke karakteristike na takav nekakav cilj.





Da se pojednostavi i skrati vrijeme, izvukao sam podatke sa vremenskim intervalom 2 sekunde za drugi stupanj i ovo su krivulje daljina-visina i prostorna daljina (duljina trajektorije)-vrijeme.

Onda se sa tim podacima može u grubo, ali i dovoljno točno nacrtati putanja upravljivog leta na odabrani cilj, i igrom slučaja u ovom za raketu laganom cilju sve je uredno i cilj bi se trebao mlatniti bez ikakvih problema i polupreticanjem i trotočkom.



Naravno u slučajevima većih brzina cilja, nepovoljnijih putanja, određenih manevara aviona i slično, raketi može biti i poteško jer bude kidanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast za grafikone! Da bi smo bolje razumeli grafike, treba nekih pojašnjenja:"avion koji je po azimutu u čeonoj poziciji, sa parametrom nula". Da li ovo znači da avion preleće vertikalno iznad lasera? U PVO se parametrom putanje obično označava najkraće rastojanje od položaja do prave po kojom se kreće cilj. Očigledno pod parametrom putanje podrazumevate nešto drugo?
Šta označava linija "balistika"? Pravac koji spaja lanser sa ciljem u momentu lansiranja grubo sledi pravac definisan sa prve dve tačke linije za 3T.
Poslenja tačka na putanja označava pololaž rakete u 26-toj sekundi, na različitim putanjama, predposlednja tačka na putanja položaj rakete u 24-toj sekundi? Hvala unapred!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Točno tako, avion, raketa i lanser su u istoj ravnini, 2D slučaj, apscisa neka je daljina projekcije, ordinata visina. Parametar je treća koordinata i tada imamo 3D slučaj koji je jebada za crtanje, pa sam zato uzeo da je parametar nula.
Krivulja balistika je pomoćna, balistička putanja rakete, neupravljivi let samo da iz nje dobijem šta se sa njom dešava u 26 sekundi leta odnosno kako se brzina i pređeni put integrira da bi te podatke mogao koristiti u približnom omjeru pri upravljivom letu. Nema u ovom slučaju puno gubitaka od preopterećenja pa je mala razlika brzina odnosno pređenog puta u intervalima dvije sekunde (svaka točka označava periodu 2 sekunde).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumem, parametar je projekcija na tlo najkraćeg rastojanja izmedju putanje i lansera: za prelet, to je 0.
Nejasno mi je zašto 3T (duža trajektorija) ostvaruje pogodak ranije (približno u 22 sekundi) dok polupreticanje pogodak ostvaruje nešto kasnije i ako je putanja kraća? Kao da raketa brže leti po 3T?
Izvinjavam se ako sam nešto prevideo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz slike, meni je parametar otklon bočno od ravnine XZ. Znači maksimalna daljina po parametru 13,5 km.
Dobro si zapazio za točke, nemoj ih hvatati zdravo za gotovo, nisam se patio sa preciziranjem već više za grubi prikaz lomljenja trajektorije. Ali da, 3T metoda bi trebala uvesti raketu u visinu i putanju cilja nešto kasnije. Iako za ovakav slučaj govorimo o razlici manje od jedne sekunde.

Kada bi brzina cilja bila poduplana, 600m/s, slika bi bila znatno drugačija, krivulja polupreticanja nešto grbavija, ali podnošljivo, a 3T bi trebala biti salto mortale.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovnik

Odlicni grafikoni. Mislim ipak da se na parametru 0 ne koristi metod 3 tacke osim ako se mora (ometanje glavnog radara nisanca). Polupreticanje se tu primenjuje.
Mozes li skicirati na parametru 0, nekakvo "puno preticanje", ali sa vecom brzinom cilja i da cilj izvrsi neki manevar u stranu u poslednjoj trecini leta?
Cisto da probamo sa tom metodom, o kojoj diskutujemo, iako ona ne postoji kao opcija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jedno pitanje, koliki ugao ste uzeli za polupreticanje u svakoj tački korigovanja kursa? 1/4 ugaone širine snopa nišanskog radara Neve?
Za polupreticanje i 3t, i ne znam kako bi se egzaktno računalo. Mislim da bi to moralo da se simulira, u koordinatnom sistemu, pa vremenski interval: gde je sad raketa, gde je cilj, usmeri se na cilj, pa da vidimo gde smo kad prodje sledeći interval, sve do približnog preseka... I uz put da se sabiraju predjeni putevi za svaki vremenski interval, da bi se na kraju dobila dužina putanje. A kako se brzina rakete menja sa elevacijim i tokom vremena, i to je rebus koji mora da se uračuna.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sada si sve rekao, rebus koji traži da se sve računa korak po korak. Zato nikakav parametar osim nula ne dolazi u obzir jer time i ovako prezahtjevan posao postaje bez alatki nemoguć. I naravno da nisam računao nikakve širine snopova...ma jednostavna metoda, točka 0 i točka 26 aviona, polovi putanju i spoji sa nulom rakete. Digni točku broj 2 od rakete i položi je na spojnicu. Pa onda opet točka 2 i točka 26 aviona, polovi i spoji sa nulom. Odmjeri raketin put od 2 do 4 i položi točku na spojnicu i tako u krug.

Ne kažem da se ne može, sve se može, ali simulirati promjenu brzine aviona, bijeg po parametru, sve to crtati u 2D i pri tome voditi računa o točnoj integraciji brzine rakete je bolno i mukotrpno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala vama na trudu, grafici su vrlo instruktivni. Naravno da ne dolazi u obzir promena parametara leta cilja... Uzimanje brzine rakete konstantnom u vremenu, nezavisnom od azimuta leta čini računanje mogućim, a rezultat ne gubi na ilustrativnosti: lepo se vidi razlika u dužinama trajektorija za različite načine vodjenja.
A za ugao polupreticanja sam pitao jer sam naslutio da imamo terminološki problem: mislim da se kod Neve pod polupreticanjem i punim preticanjem podrazumeva držanje cilja na D/4 (D širina "radarskog ekrana"), pri čemu su i cilj i sredina radarskog snopa na prividnom kursu cilja. Puno preticanje, mislim da nevaši pod tim podrazumevaju kada je cilj na samoj ivici snopa, tj. na samoj ivici "radarskog ekrana".
Metod polupreticanja po kome ste vi računali podrazumeva usmeravanje raketa na trenutnu sredinu izmedju trenutnog položaja cilja i predpostavljene tačke susreta... Dobijeni rezultat je i dalje ilustativan jer je postavljeni cilj daleko tako da bi ovako opisana preticanja verovatno upadala u konus radarskog snopa, pa bi to ugrubo odgovaralo realnom stanju. Mouće je da NEVA računa u svakom trenutku tekuću tačku preticanja i da ugao preticanja nikad nije veći od polovine ugla konusa... onda bi sve bilo isto, tj. po vašem modelu preticanja. Ja komplikujem priču predpostavkom da u nekim okolnostima ugao preticanja može biti višestruko veći od ugaonog otvora radatskog snopa... Možda se tada cilj u opšte ni ne gadja, zbog velikih ugaonih brzina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije

Nema "punog preticanja" kod Neve. Ja i ne znam za raketni sistem PVO koji koristi takav metod vodjenja.
Ovde smo to onako, kako neko rece, akademski razglabali.