S-125M1T "NEVA"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::

Dalje se odvaja konstrukcija bustera, raketa mase 420kg nastavlja svoj put gdje sljedećih 18 sekundi puše marševski motor. Opet kao da stalno zadržava elevaciju 30 stupnjeva, i tako račun kaže da će dostići max brzinu 952 m/s i total kosu daljinu uključujući ostvareno u buster fazi od 15800 metara.



Reprodukovao sam tvoj račun približno, imam neko neslaganje pre svega u ubrzanju 5-10%, a brzine i putanje se mnogo bolje slažu. Moguće da nam prvi korak nije isti... Proveriću kad stignem, da se sravnimo. Ovde u tvojoj tabeli je T=20000N, a u ranijim postovima 18000N, da nije tu neki problem? Ili je problem što ja držim ugao epsilon konstantnim?

Dalje, mi se od starta nismo dobro razumeli, ja sam imao na umu pravolinijsku putanju, sa konstantnim uglom penjanja rakete, dok ima energije za to: zato sam i pominjao da raketa deo potiska motora mora da usmeri tako da kompenzuje komponentu sile teže normalnu na putanju, tj. mora da ima otklon alfa definisan sa
T sin alfa = G cos epsilon

Razumeli smo se da prvo razmatramo parametre leta rakete lansirane pod uglom 30 stepeni, bez upravljanja, kao kosi hitac ali sa ubrzanjem koje se menja sa vremenom, usled rada motora. U tom slučaju se ugao epsilon menja iz tačke u tačku. Da li si ti menjao epsilon?

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Idemo prvo od lakšeg, 18kN ili 20kN je iz razloga mog šaranja. Prvo sam uzeo 20 sekundi rada marševskog motora 150*2400/20=18000, pa onda 18 sekundi 150*2400/18=20000. Idemo ukovati da startni motor radi 3 sekunde, onda marševski 18 sekundi, total aktivno vrijeme 21 sekunda.
Zašto nam se razlikuje akceleracija ne znam, posebno ako nam se brzine i daljine slažu. Jedno s drugim je u tvrdoj vezi pa ne bi trebalo biti odstupanja jednog, a drugog ne.

Dobro si primjetio feler sa gustoćom zraka, ja sam ga uzeo konstantnim i to neku srednju vrijednost, morat će se uvesti u ručni račun da se gustoća integrira sa visinom jer vrlo mnogo utječe.

E sad ono ključno gdje se baš izgleda nerazumjevamo najbolje. Ja sam samo pratio ono što su konstruktori još tamo početkom šezdesetih napisali, a vezano uz kreiranje brzine u funkciji vremena koja im je trebala za TT metodu.
dv/dt=T*cos alfa - X - G*sin epsilon. X označava čeoni, frontalni otpor i samim time što nema ničega dodatno u ovoj diferencijalnoj jednadžbi ja smatram tu putanju ne kao pravac već krivulju.

Primjer će bolje pojasniti na šta točno mislim.



Lijevo je raketa koja je ''digla nos'' za kut alfa, a vektor brzine je horizontala. Da bi ona tako letila vertikalne sile se moraju izjednačavati, mora biti sile uzgona Y koja će se suprotstavljati sili teže G. Po vezanom koordinatnom sistemu sile potiska T i uzgona Y se razlažu na dvije komponente.

Desno imamo isto to samo gdje je let odnosno vektor brzine pod kutem u odnosu na horizontalu, to je famozni kut epsilon. Opet ako želimo da raketa zadržava takav let po pravcu, raketa mora imati napadi kut alfa da bi se tako šta upravičilo. Iste sile potisak T, težina G, uzgon Y i čeoni otpor X. Sada se tri sile razlažu na komponente u odnosu na vezani koordinatni sistem, T po kutu alfa, G po kutu epsilon, Y po kutu alfa.

To ručno računati je patnja za nezamisliti, sve osim potiska T kojeg možemo uzeti kao konstanta je varijabla. Sve ostalo (Cx, Cy, S1, S2, Ro, v, mg, mr...posljedično G, X i Y) u svakoj stotinki vremena se mjenja i to bez alatljika ja ne znam računati. Ono što mogu je bocati alatljikom i hvatati takvu putanju koja bi težila pravcu u ovom našem slučaju kojeg smo počeli pod kutem 30.

Ovo su izvučeni podaci po svakih 0,5 sekundi leta



Vrijeme, daljina, visina, brzina i kut. Raketa je šuknuta pod 37 stupnjeva i kada je otpao buster bila je pod 30 i dalje je bocanjem koeficijenata Cx i Cy sa referentnim površinama održavana po pravcu, znači cijelo vrijeme je raketa letila sa otporom. Kao da voziš bicikl nonstop na zadnjem. Ja raketu u upravljivom letu ne doživljavam tako već kao isprekidani rad u ovom slučaju kanara. Mrdni, pusti, mrdni, pusti, mrdni jače, ne diraj, mrdni … i tako sve do kraja.
Ovo bi bio taj pravac i profil brzine u takvom napaćenom letu.





I docrtano u jednom od rijetkih dijagrama za tematsku raketu koji pokazuje D-H putanju. Obično daju kosa daljina-vrijeme što govori dosta, ali ne sve.



Ne trebam ni reći da ovo ne vrijedi više ako je kut 20, 40 ili neki drugi i da treba sve iz početka.
Po meni tebi će trebati T*cos 0 - X - G*sin E i pri tome integrirati G i epsilon, Cx te gustoću. Time se dobiju dovoljno precizni podaci brzina da bi imao kako metoda i navodi podatak o duljini između točaka u trajektoriji rakete, a iz podataka o letu cilja dodatno što treba, a to je zajednička za raketu i cilj kutna brzina.

• 1Ovo se svidja korisniku: Rumba King
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koordinate lokacija sovjetskih diviziona Neve uz avio baze na teritoriju DDR



Pored ovih pobrojao sam i 10 čisto teritorijalnih, uglavnom primorski kraj i oko Berlina plus jedan pored S-300V kod Magdeburga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik :: Opet kao da stalno zadržava elevaciju 30 stupnjeva, i tako račun kaže da će dostići max brzinu 952 m/s i total kosu daljinu uključujući ostvareno u buster fazi od 15800 metara.



A ovo je preciznije sa integracijom koeficijenata i kuteva epsilon.



Reprodukovao sam tvoj račun za raketu koja leti balistički, ali pod konstantnim uglom epsilon, što fizički ne odgovara realnoj situaciji jer ugao brzine opada sa protokom vremena. U kasnijim verzijama računa ti si to uteo u obzir, i putanju doveo blizu realne balističke, kao i parametrima leta. Ali da se vratim na ovu fazu (tabela gore), da sravnimo moj i tvoj račun, pa ću onda dalje. Kada sam koeficijent otpora vazduha korigovao za 1.192, dobio sam približno tvoje vrednosti (dole), samo da razjasnimo od čega potiče ta razlika od 19.2%.



Kad ovo izčivijamo, u program ću da unesem kontinualnu korekciju vektora brzine zbog zemljine teže, što će postepeno obarati ugao elevacije rakete. Onda ćemo da uvedemo i promenu gustine vazduha sa visinom. Pa ćemo da dodamo i deo leta rakete kada se isključi motor... I onda ćemo imati "balistički" let rakete za razne uglove.

A onda idemo na vodjenje rakete po pravoj liniji... pa na simulaciju različitih metoda vodjenja...

• 1Ovo se svidja korisniku: Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo proračuna za raketu lansiranu pod uglom od 30 stepeni, za uslove koje je Pukovnik već opisao. Ovde sam uzeo u obzir promenu gustine vazduha sa visinom kao i uticaj normalne komponente zemljine teže (normalne u svakoj tački trajektorije) na brzinu, odnosno ugao i trajektoriju.
Ostaje da se račun proveri, ispada da se u 18 sec rada marševskog motora ugao trajektorije smanjio tek na 28.7 stepeni, tj. samo za 2.3 stepena? Doduše, maksimalna granica srednje brzine koju zemljina teža dodaje normalno na tekuću brzinu je maksimalno 0.5*18*10 grubo, znači 90. Ako je srednja brzina rakete 800m/s, onda je promena ugla približno 6 stepeni. Kada se uzme u obzir polazna elevacija, i prointegrali, 2.3 stepena deluje prihvatljivo.
U 18 sekundi visina rakete je ~7.7 km a horizontalna daljina 8.1 km.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E ovo je već na dobrom tragu, odlično !
Nešto tu još ne štima, i zaboravimo sve prethodne tablice koje sam škrabao. Ovo neka bude baza. Svaka čast za uvođenje integracije gustoće, to je vrlo bitno.
Graf brzine nešto ne štima, krivulja ti vuče na kontra stranu. Brzina bi sa vremenom, olakšanjem rakete i povećanjem visine trebala imati uvećanje prirasta. Nekvalitetno će zvučati, ali trebala bi vući na eksponencijalnu krivulju, a ne na logaritamsku.

Što se tiče daljine i pada kuta, nekako je utekla previše gore, a premalo u daljinu. I premalo je klonula nosom, treba više. Fali još jedan dio, moramo ga uvesti, koeficijent čeonog otpora. To bi trebao biti zadnji input u program i ako dobiješ na kraju vrijednosti cca 12km po horizontalnoj daljini, 6km po visini, 850m/s i 23-24 stupnja i ako ti se krivulja brzine uljudi po meni program šljaka korektno.

Probaj si iz ovih grafova izvući vrijednosti Cx koeficijenata, ako znaš napraviti funkcijski program to bi bilo svemirski.



To je graf ovisnosti Cx u odnosu na trenutnu brzinu i napadni kut. Cx prvog stupnja i Cx drugog stupnja u aktivnom i u pasivnom dijelu leta. Nama treba Cx II stupnja, aktivni dio pri alfa=0. Ovaj graf je arhaičan i s njim odnosno ovim Cx koeficijentima moraš promjeniti i površinu. Za nju unesi vrijednost 0,96 m2, to je površina dvije konzole krila plus dio trupa u zoni krila.

Sretno sa novim puskom i da poleti kako treba

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Graf brzine nešto ne štima, krivulja ti vuče na kontra stranu. Brzina bi sa vremenom, olakšanjem rakete i povećanjem visine trebala imati uvećanje prirasta. Nekvalitetno će zvučati, ali trebala bi vući na eksponencijalnu krivulju, a ne na logaritamsku.


Brzina raste sve vreme i na mom grafiku, sve vreme rada motora je tangencijalno ubrzanje pozitivno, dodaću i njega na sliku. Ti govoriš o konveksnosti krive rasta brzine, kod mene je konkavna na gore, ali kao što vidiš iz grafika koga si ranije postovao, dve niže krive su konkavne, srednja je skoro linearna a samo je četvrta, najviša, konveksna kako ti očekuješ. Evo i ubrzanja, dole. U čemu se razlikuju ove 4 krive, na ruskom grafiku koga si postovao ranije. Dodao sam i let nakon isključenja motora, i nakon 30s brzina je skoro 2 maha.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Brzina ti raste, to nije upitno. Ali za pucanj pod 30 i kada se odradi splet svih faktora, krivulja brzine treba biti progresivnija, konveksna. Konkavnost i linearnost je pri manjim kutevima, let kroz guste slojeve atmosfere. Siguran sam da kada uvedeš Cx u račun da će se slika promjeniti.

Za orjentaciju krivulje za 5, 10, 15, 20, 30, 40, 50 i 60.



Podsjećam, ovaj ruski graf sa 5 krivulja je za samonavođenu Nevu, drugo gorivo, nešto teža raketa, novi prednji konus zbog antene i nešto drugačiji zakon otpora zbog toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@DrugPukovnik

Cisto kao informacija....raketa 5V27D, vreme samolikvidacije 49 +/- 4 sekunde....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još se nismo dokoturali do 18. sekunde pa ćemo onda do 30. što je granica upravljivog leta, a dalje ako nije zviznula u nešto zviznut će prisilno kako kažeš u 49. sekundi, plus minus.