|
Citat:Uspeh raketaša u Bugarskoj
Pogođeni svi ciljevi uprkos neočekivanoj promeni plana – umesto padobranske mete gađana je raketa „volhov”
Srpski raketaši, iako dve decenije nisu izvodili bojevo gađanje u mirnodopskim uslovima, ispunili su očekivanja pogodivši ciljeve iznad Crnog mora, na poligonu Šabla u Bugarskoj. Njihov uspeh je utoliko veći jer zbog loših vremenskih uslova nije bilo moguće iz aviona lansirati padobransku metu, što su raketaši minulih meseci uvežbavali, već je gađana moćna raketa PVO tipa „volhov”. Tačnije – njeni ostaci, nakon što bi se ona samoaktivirala na daljini od 17 i visini 14 kilometara.
– Bugari su prethodno samo jednom, još 2001. godine, probali da gađaju „volhov”, ali im to nije uspelo. Bio je to izazov i za nas i za njih. Prvo su gađale njihova posluga i pogodili su ostatke rakete, a zatim su to uspeli i naši. Bugarski premijer Bojko Borisov nam je čestitao na ostvarenim rezultatima – kaže brigadni general dr Miodrag Gordić, komandant 250. raketne brigade PVO.
U Bugarsku je otputovalo 45 pripadnika ove jedinice, pri čemu oko 90 odsto njih nije imalo iskustva u bojevom gađanju u miru niti su učestvovali u ratnim dejstvima jedinice tokom NATO bombardovanja 1999. godine kada su oboreni „nevidljivi” F-117A, F-16... General Gordić je bio najiskusniji među njima, kao mladi starešina tri puta je učestvovao na gađanjima na poligonu kod Pule u periodu između 1981. i 1989. godine, a tokom rata 1999. godine bio je načelnik štaba 230. samohodnog raketnog puka iz Niša naoružanog sistemom „kub”, jedinice koja je danas u sastavu 250. raketne brigade.
Nad Crnim morem ovih dana ispaljeno je devet raketa - pet „neva” i četiri „kuba”. Sve su pogodile ciljeve što znači da su, uprkos svim problemima s kojima je vojska suočavana tokom poslednjih dvadeset godina, kvalitetno čuvane i održavane. Rakete su bile srpske, lanseri i ostala tehnika – bugarski. U kabini za navođenje raketa uz svakog starešinu Vojske Srbije bio je bugarski oficir ili podoficir, i obrnuto – naši raketaši su pratili gađanje bugarskih kolega.
– Mi raketaši imamo i neformalnu tradiciju vezanu za lansiranje raketa. Na svaku od njih iscrtamo državnu zastavu, grb brigade i damo joj ime. To se prepušta najmlađem oficiru i podoficiru u timu koji obavlja gađanje. Imena su ženska, jedni su davali imena devojaka, tajnih ili neostvarenih ljubavi, a drugi imena ćerki. Ako neko raketi da ime deteta, to dovoljno govori o posvećenosti poslu – ističe general Gordić.
Dok u komandi jedinice na beogradskoj Banjici pokazuje bugarsku uniformu, zastavu ove države sa potpisima kolega i druge poklone, on ističe prijateljski odnos domaćina. Planirana je formalna saradnja na engleskom jeziku, ali nije bila potrebna – Bugari i Srbi se dobro razumeju govoreći svako svoj jezik. Naravno, ni pripadnici 250. raketne brigade nisu otišli praznih ruku, postarali su se da svaki bugarski vojnik koji je radio sa njima dobije bar simboličan poklon.
– Dok sam bio na školovanju i u početku moje karijere stalno su proigravane „ratne igre”, a jedna od redovnih taktičkih pretpostavki bio je sukob sa Bugarskom. Naše države su ratovale, ali bili smo i saveznici. Moj stric je rame uz rame sa bugarskim vojnicima probijao Sremski front 1945. godine, ovih dana sam ja dobio priznanje od bugarskog komandanta vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Danas blisko sarađujemo, doprinosimo međunarodnoj bezbednosti – kaže general Gordić izražavajući nadu da će se gađanje obaviti i sledeće godine jer osećaj i iskustvo prilikom lansiranja rakete ne može da zameni nikakva simulacija.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Uspeh-raketasa-u-Bugarskoj.lt.html
|
