S-25 Berkut / SA-1 Guild; S-50; S-100; V-400 Dalj

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovu tvoju bateriju oznake P-IM nisam nigdje uspio naći u dokumentaciji. Ali vrlo sam siguran da je princip sa ovim implodirujaćim ampulama od samog početka.
Raketa 205 je imala bateriju oznake HSA-60 i za nju nemamo ništa, a slijedeća 207A bateriju HSA-45 ili kako je još nazivaju 20A-2. Nalaze se na istoj lokaciji, a 45 bi moglo označavati amperažu koliko je baterija i davala. A opis funkcioniranja je baš kao kod mlađeg brace, zrak pod tlakom istiskuje elektrolit iz elastičnih ampula u prostor sa elektrodama.
Podsjećam raketa tip 207A datira tamo još iz ‘55 i mislim da su u pitanju samo nijanse, a da je princip isti kod svih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja sam tog mišljenja. Oznaka P-IM stoji na bateriji i ko zna od kada je. Očigledno je nekom momentu po uvođenju u naoružanje uveden red u označavanje, pa imamo oznake koje si naveo.



Na šemi motora koju si ranije postavio postoji pozicija 39 - отсечной клапан ампульной батареи kao deo razvoda vazduha.



Tako da mi čini da je deo oko struje rešen.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Žestoki otrov ?
Valjda sam dobro preveo, кремнефтористоводородная кислота, H2(SiF6).
Jeste dobar prevod.
Nije toliko sama strasna (jeste strasna, ali na nivou konc. HCl/HNO3, ne na nivou "ne okreci se sine") , problem je sto ispusta HF koja je jeziva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad smo već kod baterije zna li se ciklus kad se ona pali i kako iz nje dobiju potreban trofazni izmjenični napon za žiroskope i visoki napon za rad lampi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: raketaš, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neću ja to znati kvalitetno opisati, ali poanta je da pored baterije koja daje istosmjernu struju napona 26V imamo i pretvarač koji je sklop dva elektrouređaja, elektromotora na tih 26V i četveropolnog trofaznog sinhronog generatora koji daje izmjeničnu struju napona 200V i trofaznu napona 115V sa frekvencijom 400Hz.





Baterija sa svojim plus polom nije spojena u sistem u stanju “mirovanja”, napon za kontrolu i predfazu lansiranja dolazi od zemaljskog izvora. Tek kad zemaljska aparatura pokrene ciklus aktiviranja pneumatskog sistema u raketi (to je već “pusk” faza) i kada baterija oživi i izađu u puni režim, plus faza baterije preko konektora se spaja u sistem uključujući i pretvarač koji raketi dalje daje izmjenični i visoki napon. Istovremeno se odpaja zemaljski izvor i raketa je sada svoja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da tako sam i zamišljao to , elektromašinski pretvarać, dosta komplicirano, prvo baterija sa onom pogani od kiseline pa onda taj istosmjerni napon u elektromotor , a on vrti generator . Izgleda da je jedino grijanje lampi išlo iz baterije direktno , a visoki napon potreban za rad lampi je išao iz tog pretvarača .

Vidjeli smo do sada zračnu turbinu na Nevi , vidjeli smo i gasnu turbinu na Angari , očito je svaka ekipa konstruktora glavinjala oko toga , jedina konstanta je dušićna kiselina .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A imamo i Buk...naravno par desetaka godina kasnije i naravno bez kiselina.
Gasgenerator na kruto gorivo. Strašna je to nauka i to šaranje i traženje optimuma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prije buka je bio kruti gas generator na Streli 2, a prije nje bih morao dobro zakopati u arhivu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dana ima, ako ničeg drugog nema, pa ćemo i tu mehaniku rastaberit
Literature ime i za jednu i za drugu raketlu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da sad ne skrečemo puno sa teme , problem krutog generatora plina se vuče od samog početka raketne tehnike , prve rezultata je imala britanska kompanija ICI sa Gunaidin nitratom ( ne treba ga brkati sa nitrogunaidinom).

Moj prvi susret sa raketnim gorivima i motorima je bio upravo Guanidin nitrat https://web.archive.org/web/20071002111043/http://.....lants.html

Plinovi koji nastaju pri izgaranju guanidina su čisti bez gareži i dima CO2 i vodena para , izgara relativno sporo što je dobro za gasgeneratore i plinovi su podnošljivio vrući .. ISP je oko 177 s što i nije tako loše.

Ali ipak od prvih jgrački tipa Jetex pa do gasgeneratora na Streli 2 je trebalo 20 godina razvoja i eksperimenata


A kad su jednom savladali to gradivo onda se ruje to počeli trpati gdje stignu za pogon mrdalica , turbina ili direktnih upravljanja graničnim slojem kao kod Smerča .