S-25 Berkut / SA-1 Guild; S-50; S-100; V-400 Dalj

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, nećemo puno jer bi zaista otišli u jedno vrlo široko područje.
Ali ipak samo još jedno pitanje, vidim da pored svega što smo nabrojali postoje sistemi (TOR recimo) i sa baterijom gdje je neaktivni elektrolit u krutom stanju koji se sa grijanjem rastače čime se baterija aktivira.
Kakav bi bio stručni naziv takvih baterija? Isto nekakve termalne baterije?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima više tipova tih termalnih baterija , odnosno reakcija .

Jedna od najjednostavnijih je sa elektrolitom na bazi 60 % kalijevog klorida koji se tali na temperatod 771 C i 40 % litijevog klorida koji se tali na temperaturi od 610 C , ta dva klorida imaju eutektimum na temperaturi od 355 C. Znaći kad se jednom zagriju na 800 C i pomješaju oni su tečni do temperature od 355 C , a ispod toga su krutina ( kristali soli ) . Ponovnim zagrijavanjem tale se na 355 C.

Za bateriju se pravi sendvič, jedan lim od nikla a drugi lim od magnezija između ta dva lima je mrežica od azbestnih ili staklenih vlakana koja je prethodno impregnirana sa rastaljenim kloridima.

napon jednog takvog članka je cca 1,25 V i sa dvadeset takvih sendviča se dobije napon od 25 V.

Zagrijavanjem cijele baterije na temperaturu od 355 ili veću elekrolit , kloridi , se tale i baterija daje napon .

Kako je sve to jedna kompaktna masa metala on se može vrlo lako zagrijati nekom pirotehnikom , to su najčešće neki termitni satavi koji ne razvijaju plinove ili ih razvijaju jako malo tako da se takve baterije ugrađuju u hermetizirana kućišta . Termit se pali kapislom i cijela baterija se za par sekundi zagrije i daje struju dok se ne ohladi.

Ima konstrukcija gdi se elektrolit pirotehnikom rastali u posebnoj komori i kad temperatura elektrolita i te komore pređe temperaturu taljenja cinka jedna tanka membrana pukne i elektrolit se razlije u praznu bateriju , prethodno treba pirotehnikom zagrijati i same elektrode da se elektrolit ne zaledi .

Treba pogledati opise termalnih baterija na Strelama , i većini sovjetskih protuoklopnih raketa.

U područje termalnih baterija spadaju i baterije na bazi termoparova , Seebeck effect , dva različita metala su na jednom kraju zavareni i taj se zavereni dio nalazi u nekoj pirotehničkoj smjesi , zagrijavanjem tog dijela i hlađenjem krajeva te dvije metalne šipke dobije se napon i neka mala struja, paralelno serijskim vezivanjem takvih elemenata može se dobiti baterija koja se zagrijava petrolejkom , a daje dovoljno struje za napajanje radiostanice.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Tako je, jako puno POVR-a ima tu vrstu baterije. Ovdje se dobro vidi u Konkursu.



Kažu, jedino ima nedostatak što je voltaža mala i znaju biti gabaritne i oteške.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ilustrovani prikaz mogućnosti sistema u periodu 1955-1964:

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče....

Da li je moguće da je raketa za S-25 Berkut "jahač snopa!?

Pazi....imamo nekakav metod "tri tačke" u početnoj fazi gde se ona samo lansira ka tački susreta sa ciljem i onda se metodom "tri tačke" malo popravi po elevaciji i po azimutu na osnovu radara - rakete - tačke susreta sa ciljem....

E sada...ona završna metoda...sada mi to ipak liči na "jahanje snopa"!

Sećam se kako smo baš ja i ti tumačili one "puskove" ako se sećaš?
Evo da parafraziram upravo ono što smo zajedno zaključivali, ali ovaj tvoj tekst mi je najupečatljiviji:

Citat:
"Znači taj strob kako ja sad vidim je jedan pojas signala koji ima svoju širinu (u ovom slučaju +/-200 m pređenog puta rakete po apscisi) i raketa se u tom ''tunelu'' mora ugurati i držati neke zadane sredine. Ako ode negdje u stranu (signal kaže 75 metara si lijevo, vraćaj se nazad), a s obzirom da metar ništa ne znači vjerovatno je vrijeme i napon to koje daje komandu upravljačkim površinama...."

Znači ispada početak: metod "tri tačke"
Završnica: "jahač snopa" sa radio-blizinskim upaljačem??

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hehehe...pojma nemam, zaboravio sam, moram ponovno pročitati šta smo napisali

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče,

Evo link na stranicu sa "puskovima"!

Puskovi

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako bi 5 raketa jahali neki snop sa jedne emisione antene?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Kako bi 5 raketa jahali neki snop sa jedne emisione antene?

Pozdrav Oluj!

Još si ovde?

Ovo je jedna moja zamisao, možda je potpuno pogrešna. Nikada nisam posebno razmišljao o "beam riding guidance" metodama...samo sam u kratkoj definiciji znao šta to otprilike znači. Ipak sada smo se na drugim temama dotakli i toga i malo sam pročitao više podataka.....

Znaš kako sam to zamislio, ali moram se još podsetiti šta smo sve pisali ranije....

Ovako: kod lansiranja rakete, ona se prvo metodom "tri tačke" usmerava prema tački susreta sa ciljem koju je izračunao trigonomoetrijski kalkulator u Ormaru određivanja koordinata za taj kanal.
Usmerava se prvo po vertikali, a zatim i po horizontali....
Nakon toga antena stroba (zahvata) zahvata taj cilj i raketa bi trebalo da se nalazi blizu tog centralnog dela snopa zahvata. I onda imamo tamo opise koliko let rakete odstupa od centralne linije po uglovima....
Taj zahvat traje kratko...možda 5-7 sekundi i kraj....
Antena stroba odmah ide na drugi cilj i sve se ponavlja...
Ranije smo govorili da se rakete lansiraju sa nekim intervalima...Dakle ne istovremeno...

I ne vidim problem da se 5 raketa lansiranih u određenim vremenskim intervalima metodom tri tačke okvirno dovedu u liniju radar - raketa - projektovana tačka susreta.
Onda se po redu antena stroba uključuje na zahvat jednog po jednog cilja sa po cca 5-7 ili tako nešto sekundi i s obzirom da raketa ima antenu na repu, one hvataju signal stroba i od slabijeg ka jačem se navode i tako "kruže" oko sredine snopa. Na kraju se čeka da radio upaljač odradi svoje na određenoj blizini od cilja....

Kako ti se ovi čini Oluj? Ima li nekog smisla?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Kako bi 5 raketa jahali neki snop sa jedne emisione antene?

Sovjetske/ruske rakete vodjene po laserskom snopu imaju mogucnost (uglavnom teorijsku jer nije propraceno do kraja) vodjenja vise raketa na istu metu sa jednom nisanskom spravom.
Bio je i video lansiranja 2 x Kornet sa vozila i pogodak nekog vozila.
E sada, da li to isto tako radi i po radarskom snopu stvarno ne znam.