|
Poslao: 08 Nov 2018 17:48
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5523
|
Ovo ne pije vode, po svim dijagramima, osim u par slučajno ubocanih gdje je vstreč po x i y odprilike isti, kut elevacije se mjenja sve do pogotka. Raketa podbada cilj odozdo. Samo kut azimuta može biti konstantan ako cilj leti direktno u stanicu (pusk 108).
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2018 19:20
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5853
|
Drug pukovnik ::Ovo ne pije vode, po svim dijagramima, osim u par slučajno ubocanih gdje je vstreč po x i y odprilike isti, kut elevacije se mjenja sve do pogotka. Raketa podbada cilj odozdo. Samo kut azimuta može biti konstantan ako cilj leti direktno u stanicu (pusk 108).
Moguće, a moguće i da nisam ja precizno napisao šta sam hteo....U glavi mi je to nekako složeno, ali kad bacim na papir, očigledno ne ispadne baš tako...
Poenta mi je bila koja korekcija (po kom uglu) ima prvenstvo ako se mora korigovati u obe ravni i u kojoj situaciji. Ako cilj promeni visinu; ako cilj promeni azimut; ako promeni jednovremeno i cilj i azimut....Ili ipak može istovremeno ili "kvazi-istovremeno" 
Ipak, možda to i nije toliko važno pa se mučim bez razloga...
Pokušavam da bar načelno složimo kako bi to išlo od puska do kraja...
Dakle...raketa se lansira. Nakon cca 5 sekundi, antena stroba šalje upite, odgovarač na raketi odgovara. Signali ("sondirajući") se primaju na dodatnim antenama po azimutu i elevaciji i raketa se "smešta" na ekrane i u koordinatni sistem.
Ormar određivanja koordinata br. 1, određuje na osnovu koordinata raketa i cilja, tačku vstreči.
Antene predajnika šalju signale u tačku vstreči i ozračuju i raketu. Prvo ide uvođenje na trajektoriju prema tački vstreči po visini. Kada raketa dostigne komandovanu visinu, počinje izvršenje korekcije i po azimutu. Momentom prelaska na izvršavanje korekcija i po azimutu, prešlo sa na "paralelno zbližavanje".
U daljem letu rakete, izvršavaju se korekcije po azimutu i elevaciji do susreta rakete sa ciljem...
Evo šta smo onda saznali kad si pronašao onaj "famozni" trigonometrijski kalkulator:
Citat @Drug Pukovnik:
"Sad je još malo bistrije, mogli su kada se cilj uhvati, uz jednu vremensku programsku jedinicu, zovu je K i rekao bih da je to nešto kao omjer brzine rakete i cilja, u grubo odrediti u onih prvih par sekundi gdje bi se cilj i raketa trebali sastati. Navode da vođenje po toj gruboj procjeni ide samo po jednoj ravnini, po vertikalnoj ravnini. Raketa se samo po elevaciji uvodi prema toj grubo procijenjenoj točki, a onda kada nastupa uvođenje i po azimutu tada izgleda kreće navođenje metodom paralelnog zbližavanja.
I tada iz x,y,z odnosno razlika jer x=x cilja - x rakete, precizno određuju komande za raketu po jednoj drugačijoj računici." Kraj citata
Da li bi ovo moglo ovako ići kao jedno načelno objašnjenje?
Ona teza gore, "pojačana" ovim objašnjenjima oko funkcija trigomometrijskog kalkulatora, bi možda mogla da bude barem načelno tačna: sistem vođenja po radarskom snopu, metodom sa 2 tačke "paralelno zbližavanje" ?....
Da li je potrebno drugačije nazvati početno uvođenje rakete po visini, pre početka uvođenja po azimutu, kada nastupa "paralelno zbližavanje"... ?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2018 20:05
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
bude barem načelno tačna: sistem vođenja po radarskom snopu, metodom sa 2 tačke "paralelno zbližavanje" ?....
nema radara koji pravi snop
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2018 20:22
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5523
|
Prosto se ne sjećam ovog citata  Sa koje strane si to povukao ? U magli se sjećam tog K koeficijenta, a poslije C koeficijent.
Mislim da bi morali izbaciti iz komunikacije bilo kakvo poznato navođenje, 2T, 3T, paralelno, proporcionalno, a posebno snop kao pojam.
Berkut je nešto skroz drugačije, da nije tako što bi se kasnije jebavali pa uvodili nišanske radare, pa onda antene u nosu rakete.
Ovo je sve neka geometrija i špranciranje po funkciji vremena koju ne razumijemo, nije sramota to reći.
I dalje držim da to nije vođenje kao u današnjem smislu, tanjuri zahvate cilj, računalo napravi krivulju cilja, isto tako reverzibilno pravi krivulju rakete. I pusk u “sredinu”.
To bi bilo automatsko gađanje 20 ciljeva. Više bi se pouzdao u raketu, autopilota, žiroskope, mjerače ubrzanja nego u bilo kakve korekcije od radara.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2018 21:54
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5853
|
@Oluj
Tako je drugar....pisao si ti to više puta, ali ja jednostavno pređem preko toga....
Nemamo nišanac, nemamo radar koji prati cilj, nema snopa....
Imamo osmatrač-daljinomer i visinac-daljinomer i antene predaje korekcija...
I imamo taj sistem pitač-odgovarač radi određivanja pozicije raketa....Mislim da to moram još malo analizirati....
Moram(o) ovaj deo ispočetka!
@Drug Pukovnik
Trigonometrijski kalkulator
E sada Pukovniče, ako nam nešto razjasniš, bilo bi dobro....!
Ja ću malo ponoviti "gradivo" oko Bomarca....nešto mi se javlja da bi tu mogao naći neku analogiju, u delu leta do završne faze (ARGS u raketi). Nema nišanca takođe.....da probam da pročitam...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2018 22:56
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Nemoj bajo Bomakrka, on je ispred i ovog vremena sada, on je zapravo nekakav dron.
Pukovniče ako kontinualno sekvencu po sekvencu pravimo putanju rakete i putanju cillja, ne moraju biti sinhrone, ali moraju korelacione, zar ne bismo mogli iz njih izvući matematički ugaonu brzinu koja nam nedostaje zbog nedostatka radara u glavi. O.K. možda nije tako priznajem da ni ja ne znam.
Ali sasvim sam siguran da je oblik gađanja koji si poslednji naveo pogodan samo za PA topove 130 mm a nikako za raketu koja treba da nešto pogodi na nekoliko desetina kilometara kose daljine često na velikim visinama.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2018 23:06
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5853
|
Može li molim vas neko od vas "Rusa" da baci pogled samo na ove Antene upravljanja R-3I? Barem "bacite pogled na stranicu-dve, pa ako ima smisla.....
Daj da još jednom proverimo njihovu funkciju!
Pružili smo objašnjenja kako se raketa može videti...Ciljevi takođe...
Ako je tako, možda su Antene upravljanja R-3I nešto drugo, a ne samo klasične antene radio korekcija?
Ćoradam, ne znam ruski, a ne može se ovaj tekst makar u google translate, pa bi mi i taj "indijanski" prevod možda nešto rekao....
Antene upravljanja R-3I
Moram jednu korekciju za Oluja....nisam lepo preračunao brzinu rotacije ventilatora A-11 i A-12, to je 50 okreta/minut, što znači da 5 puta u jednoj sekundi skeniraju zonu skeniranja....mislim, nije to sad od nekog presudnog značaja, ali nisam ti tačno rekao pre o skeniranju/sekundi.....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2018 02:43
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
U tekstu o R-3I nema baš ništa što bi nam pomoglo u dilemama.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2018 08:50
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5853
|
Evo o ovaj tekst koji smo imali u letnje vreme, ali ja ne znam ruski, Pukovnik je bio u nekoj gužvi i samo je ovo postavio i mislim da možda ovo nismo dovoljno dobro pogledali....možda ovde nešto ima...
Dakle, pre nego počnemo "kreativno", da "obnovimo gradivo" u ovih par važnih sistema...pa ćemo videti možemo li dalje...
Osnovne osobine radiolokacione stanica navođenja
Taktičko-tehničke karakteristike stanice
Ima ovde dosta i treba vremena....probaću i ja nešto "indijanskim" google prevodom....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2018 10:19
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 09 Nov 2018 9:28
- Radar prati 20 ciljava meri sve tri koordinate i prati 20 raketa (videćemo kako)
- ukupno ima 40 kanala za ciljeve i rakete, tj. 40 kanala obrade barem da ne prenaglimo
Dopuna: 09 Nov 2018 9:30
- automatsko praćenje pod daljini i uglovnim koordinatama
Dopuna: 09 Nov 2018 9:33
- brzina skeniranja sektora 10 Hz
Dopuna: 09 Nov 2018 9:34
- Cilj je tipski procenjen sa sigma 30 m2
Dopuna: 09 Nov 2018 9:37
- Vaserfal i FAU-2 ispitivnai po sigma na lambda 10 cm i ocenjena sigma na 0,3 do 0,5 m2
Carevi ovo mi postaje sumnjivo ko da smo u prototipskoj dokumentaciji
Dopuna: 09 Nov 2018 9:40
- kad radar zaseče po raketi odgovarač na raketi emitijusignal nazad ka njemu itakos emere koordinate rakete jer u pasivnom uobičajenom metodu do 45 km je procenjenjo zbog male sigme da ne može (raketaš je ovo već provalio)
Dopuna: 09 Nov 2018 9:46
- ispada da emiterske antene radara istovremeno i primaju signal sa rakete i da signal zbog velike usemrenosti antena (kojih jbt.) zbog toga ne mora da bude kodiran;
Dopuna: 09 Nov 2018 9:50
-0,5 micsec je dužina povratnog signalai raketai ciljeva i ponavlja se svakih 400 micsec, ponavljajus e krou 0,1 sec koliko traje skeniranje zone
Dopuna: 09 Nov 2018 9:51
motam cigar
Dopuna: 09 Nov 2018 10:00
- uglovi epsilon 1i epsilon 2 (očito uglovne koordinate)
- daljina se meri fazometričkim postupkom
Dopuna: 09 Nov 2018 10:06
- atomatsko praćenje po daljini se ostvaruje preko signala greške koji se formira pri prolasku selektovanog impulsa kroz dva polustroba dužine 0,35 micsec (šta god ovo značilo...)
Dopuna: 09 Nov 2018 10:10
- signal greške jednak je nuli pri *jednakosti površina*(slab prevod) svakog signalakoji je prošao kroz svaki od polustrobova
tako se odredi srednja linija polustrobova i ose fazobrtača u odnosu na vrh iliti centar *težine* signala
(za ovo pogledati osnove radarske tehnike različiti načini obrade povratnog impulsa prim.prev.)
Dopuna: 09 Nov 2018 10:19
-str. 18 nastavak večeras ili prekosutra .... pozzz.
|
|
|
|
|
|
