|
Poslao: 12 Nov 2018 20:16
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 12 Nov 2018 20:07
Bar sam ovo proverio, tačno je gore je već izneseno, kada krene nagore i zaokrene grubo pa odbaci UVP ide od 5 sec navođenje po naklonoj ravni (n), kosoj koja sadrži emiter i željeni pravac, a od 9 sekunde i po vertikalnoj ravni (в) koja sadrži emiter i željeni pravac.
Dopuna: 12 Nov 2018 20:16
Sve su linearizovali do boga miloga, neko je moga Fidls zaraditi na ovome.
U toj fazi uvođenja u željni pravac koeficijenti preticanja mogu biti i pozitivni i negativni jer neke rakete bacaju leveo neke desno a i hteli su da *kradu* rakete sadrugih stolova pa je po toj naklonoj ravni moguć promenljiv znak ai samo u toj fazi kako kažu na poletanju. Po vertikali je ipak konstantan što znači da su imali predproračun za taj pravac i onda im je kritična grška bila moguća samo u naklonoj ravni ne i u vertikalnoj, u njoj bi metoda ili kasnij deo metode,druga metoda, sigurno popravio stvar.
E sad dali je sve ovo samo faza K ???
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2018 20:40
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5853
|
Oluj2.1 ::Napisano: 12 Nov 2018 20:07
U toj fazi uvođenja u željni pravac koeficijenti preticanja mogu biti i pozitivni i negativni jer neke rakete bacaju leveo neke desno a i hteli su da *kradu* rakete sadrugih stolova pa je po toj naklonoj ravni moguć promenljiv znak. Po vertiklai je ipak konstantan što znači da su imali predproračun za taj pravac i onda im je kritična grška bila moguća samo u naklonoj ravni ne i u vertikalnoj, u njoj bi metoda ili kasnij deo metode sigurno popravio stvar.
E sad dali je sve ovo samo faza K ???
Meni liči da jeste....nakon autonomnog leta od 5 sekundi, raketa dalje nastavlja let "kosim hicem" u neku zonu gde treba da počne uvođenje po vertikalnoj ravnini (od 9. sekunde) Metoda K, a po azimutu od 14. sekunde (naravno, nastavlja se uvođenje i po vertikalnoj ravnini ako raketa nije još ušla u tunel), Metoda C.....Ili nisam nešto dobro razumeo...?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2018 09:02
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Na strani 10, treći post post druga pukovnika, list 42, jednačine oznake /12/.
Za to je trebala hala analognih lampaških računala ovo ostalo je daleko lakše.
Jeste paraleno i takoje linearizovano ... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2018 09:16
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5853
|
@Oluj2.1
Ovo je pravi tekst i ono što tražimo kao objašnjenje rada trigonometrijskih kalkulatora i metoda navođenja.
S-25M Navođenje raketa
Prešao malo teksta "na prvi pogled i na prvi prevod"...
Dakle, ipak se radi o početku, kada su analizirali koja bi metoda vođenja bila najprikladnija:
Analizirali su 3 metode za navođenje:
- metod goneće putanje
- metod 3 tačke
- metod paralelnog zbližavanja
Metod goneće putanje je zahtevao da raketa izdrži opterećenje 10-15 g, metod 3 tačke da izdrži opterećenje od 2 -2,5 g, dok je raketa mogla da izdrži najviše 1,6 g i zato su se opredelili za metod paralelnog zbližavanja. Dakle raketa je bila problem i kada je to kasnije rešeno (mogla je čak do 14 g) onda je u modernizacijama S-125M i M1 uveden metod 3 tačke.....
Takođe, kod metode 3 tačke, bilo je potrebno obezbediti da raketa leti na većim daljinama i tako je i konstruisati (biće teža zbog više goriva), ali i radari moraju imati veći domet po daljini. U tom smislu trebalo je obezbediti i veću snagu magnetrona, ali radarski sistem je već imao 2 magnetrona koja su radila na gotovo maksimalnoj snazi da se obezbedi trenutna daljina navođenja od 35 km pri brzini skeniranja od 10 puta/po sekundi.
I onda su se odlučili za metodu paralelnog zbližavanja koja zahteva najmanje preopterećenje rakete, iako ne obezbeđuje najveću efikasnost, ali sa druge strane kod metoda paralelnog zbližavanja je energetski gubitak raketa najmanji jer leti prema cilj "kraćim putem" pa je tako i mogući krajnji domet nešto veći.
Dakle išlo se na neki kompromis: preopterećenje raketa - efikasnosti - energetski gubitak i domet.
Naravno, uzeli su u obzir i da su magnetroni na radarskom sistemu već na gotovo maksimalnoj snazi za trenutni domet navođenja (praćenja) i brzini skeniranja.....
I u nastavku malo bliže objašnjavaju metodu paralelnog zbližavanja, problematiku određivanja brzine (pominje se metod najmanjih kvadrata) i opisuju matematički ovaj metod kao "metod razlika" u koordinatama pri čemu se teži da, tokom navođenja, razlike u koordinatama teže 0....
Prednosti usvojenog metoda paralelnog zbližavanja, sa određenim prilagođavanjima za sistem, bio je u sledećem:
- obezbeđivao je najtačnije određivanje signala greške
- računarski uređaji (trig. kalkulatori, prim. prev) su mnogo jednostavniji uređaji za računske radnje i izradu (formiranje) komandi upravljanja, nego za druge proučavane metode vođenja
- nije potrebno neko posebno podešavanje centralnog radara u odnosu na zemlju (nivelacija, prim. prev), jer su samo razlike koordinata uključene u formiranje signala greške
- zahvaljujući određivanju razlike u koordinatama cilja i rakete i sistematičnim greškama u određivanju koordinata cilja i rakete, sistem za praćenje i koordinate računskih blokova dopunjuju jedni druge, što daje definiciju razlika u koordinatama, a te greške se rešavaju zakonom kvadrata.
Za sad ovoliko, zadnjica mi utrnula, oči zabolele...idem malo da gledam "prirodu"......  
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2018 12:05
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5523
|
Kubovac, to je sa početka svih početaka. Tada su se još tražili pa zato spominju sve metode i traže optimum koji bi zadovoljio.
Što Oluj kaže, ta linearizacija je fascinantna. Mene stalno taj C koeficijent pati, nikako da ga prokljuvim. Znam formulu i šta je šta u formuli, ali mjera km/deg mi je ludilo.
Razlika kuteva cilj raketa = Razlika daljine cilj raketa / C
(Epsilon ili beta cilja-Epsilon ili beta rakete) = (Daljina cilja-Daljina rakete) / C
C za ravninu elevacije = 3 km/deg
C za ravninu kurs = 6 km/deg
Uzeo sam jedan pusk gdje su dali x,y,z koordinate rakete za svaku sekundu, gađali su padobransku metu ali sam pojednostavio tako da se točka cilja ne miče, cilj je točka vstreč, let 42,5 sekundi. Sa sekundama se ne treba zamarati, to je jedno od prvih lansiranja gdje su rakete uslijed onog prvog slabašnog motora drugačije balvanirale, 2 stupnja po sekundi, ali princip tog C vođenja bi trebao biti isti. To me zanimalo, da li je stvarno C tih 3 odnosno 6.
I stvarno tako bude, C u ravnini x-y (po elevaciji) se vrti oko 3, u početku divlja i bezveze je što hoće reći da ta C metoda i nije primjenjiva sve dok se raketa ne uvede u ''tunel''.
Uvođenje po kursu je dosta duže trajalo, C dosta oscilira, ali ipak gravitira prema 6.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
