SA-75 Dvina / S-75 Desna / S-75M Volhov

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ako je pod pritiskom od preko 200 bara naravno da je tečan,za azot važi isto.
Nikako se ne sme puštati u atmosferu,u mašinskoh hali se uvek nađe neka varnica,ili barem električno pražnjenje.
U bocama je preko 200 bara kao što rekoh,kada je gas pod visokim pritiskom onda prelazi u tečno stanje,u rotoru generatora je u gasovitom stanju,pritisak je 3 bara.
Tako da ne vidim razlog što ne naprave na vodonik i kiseonik.
Ustvari ima jedan logičan razlog.
Boca od 200 bara zahteva debele čelične zidove,a to bi raketi dalo mnogo veliku masu,a ako hlade vodonik u spejs šatlu to znači da su zidovi tanji,ujedno je i manji pritisak,onda se mora smanjiti temperatura kako bi vodonik bio tečan

• 1Ovo se svidja korisniku: Dragan M. LOJPUR
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Зашто би правили на водоник+кисеоник кад и овако ради одлично?
А и сада су првенац за ПВО ракете преузела чврста горива...због практичности складиштења

Има једна ствар...течни азот је течан и на атмосферском притиску, исто то важи и за кисеоник и водоник ако је сама температура материје испод критичне, чим пређе критичну темп почне да испарава
Те боце са притиском од 200 бара, у њима се налази гасовити водоник
Јер постоји критична температура и критичан притисак. Што значи да ни под којим притиском (може бити и неколико милијарди тона) нећеш успети водоник претворити у течност ако је изнад критичне температуре тј све изнад -240 и нећеш успети претворити водоник у течност.

Ја лично убацивао бубе и лишће у течни азот који је био у пластичној посудици

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kriogenici su pogonitelji koji se nalaze na vrlo niskim temperaturama dok su u rezoervoarima rakete a i pre punjenja. Rad sa tečnim kiseonikom je jako težak i zahteva obimne mere obezbeđenja koje je u vojnim uslovma potpuno nemoguće ispuniti. Ako je rad sa tečnim kisenonikom težak, rad sa tečnim vodonikom je paklen i za vojne pojmove zabranjen.
Pogledajte moje postove PODELA RAKETNIH GORIVA imate tamo šta je kriogenik , hipergolik itd.... i koje su kombinacije. Inače nijedna kombinacija hipergolika nije bolja po specifičnom impulsu od kriogene kombinacije tečan vodonik tečan kiseonik...tako da oneo gore ne stoji da jeikada postojal hipergolička kombinacija koja je bolja od kriogeničke.
Pogldajte opet temu PROTON među kosmičkim raketama. Tamo su ti Gluškovi jakimotori na hipergolike sa vručim komorama pometnuti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Georgius ::
Те боце са притиском од 200 бара, у њима се налази гасовити водоник
Grešiš.
U njima je tečni vodonik,tako sam učio,tako sam i slušao od mašinskih inžinjera.
Evo ti prost primer da je gas pod pritiskom tečnost - plinski upaljač.
Kao što vidiš u njemu je tečnost,dokaz da je pritisak unutar upaljača veći od atmosferskog je taj da kada ga odvrćeš počinje da izlazi
I na otvorenom on može biti tečan,tj na atmosferskom pritisku,ali temperatura treba da bude ispod nule i to dosta u minusu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да али опет се враћамо на критични притисак и температуру
За бутан (плински упаљач) +152С је критична температура (за разлику од водоника где је -240) што значи да изнад те температуре не можеш да га претвориш у течност а то опет значи да на собној температури ти треба јако мали притисак да би бутан постао течност.

Ако ти није проблем, провери опет да ли је течни водоник тамо...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da trebamo smesta da zaustavimo priču oko ovoga i raspravu nastavimo u PP,ako se slažeš,predaleko idemo u off
Naravno da ne bi trebao da bude na pritisku od 200 i nešto bara ako je tečan,ali i ako je u dalekom minusu,ili ako hoćeš plusu blizu nule kelvina
A pošto je tamo temperatura leti i do 60 stepeni onda mora biti na 200 bara,ma provereno.

• 1Ovo se svidja korisniku: Dragan M. LOJPUR
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Из књиге "Ваздушни рат над Србијом 1999. године", аутора Б. Димитријевића и Ј. Драганића.

Citat:О употреби система Двина пуковник Станковић сведочи следеће:

„Додатно узнемиравање становника у једном периоду изазивао је лет Миража на великим висинама и великом брзином. Пробијајући звучни зид изнад Београда или Новог Сада стварао је утисак надмоћности, а код становништва осећај беспомоћности. Тада сам затражио од команде Ко ПВО да нам дозволи да сопственим снагама припремимо и уведемо у употребу један ракетни дивизион система Двина. Основни задатак овог дивизиона би било дејство по циљевима великих брзина и на великим висинама. Ово није био нимало једноставан задатак па је постојала извесна резерва код претпостављених, али су ми ипак одобрили активност. Ангажовањем тежишно старешина из 6. ракетног дивизиона успели смо да оспосибимо средства која дуго нису била у употреби, да припремимо одређени број ракета, формирамо послугу од обучених старешина и поседнемо положај у рејону Шимановаца. Морам признати да нећу никад прежалити што та јединица нје успешно извршила намењени задатак, јер је у једном тренутку смена на командном месту бригаде показала неодлучност, што је противник искористио да изврши дејство по дивизиону и уништи средства“.

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sasans23 ::Из књиге "Ваздушни рат над Србијом 1999. године", аутора Б. Димитријевића и Ј. Драганића.

Citat:О употреби система Двина пуковник Станковић сведочи следеће:

„Додатно узнемиравање становника у једном периоду изазивао је лет Миража на великим висинама и великом брзином. Пробијајући звучни зид изнад Београда или Новог Сада стварао је утисак надмоћности, а код становништва осећај беспомоћности. Тада сам затражио од команде Ко ПВО да нам дозволи да сопственим снагама припремимо и уведемо у употребу један ракетни дивизион система Двина. Основни задатак овог дивизиона би било дејство по циљевима великих брзина и на великим висинама. Ово није био нимало једноставан задатак па је постојала извесна резерва код претпостављених, али су ми ипак одобрили активност. Ангажовањем тежишно старешина из 6. ракетног дивизиона успели смо да оспосибимо средства која дуго нису била у употреби, да припремимо одређени број ракета, формирамо послугу од обучених старешина и поседнемо положај у рејону Шимановаца. Морам признати да нећу никад прежалити што та јединица нје успешно извршила намењени задатак, јер је у једном тренутку смена на командном месту бригаде показала неодлучност, што је противник искористио да изврши дејство по дивизиону и уништи средства“.

Поздрав свима!

Напад НАТО снаге на СА-75МК Двина во ВП Шимановци је био на 13.05.1999. Овде у овој фотографији видите места где су бомбе пале (слику створио НАТО о 05.15.1999). Јасно видет резултат: једна бомба пала у кабину ПАА (у средини слике) и још једна је у радара П-12 (доле).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blagodarim Neva07 na fotki.
Imaš li još neki detalj, ovde su izgleda upotrebljene vođene bombe ili rakete?
Ako su one onda je došlo ili do optičkog ili do elektronskog demaskiranja diviziona.
Obzirom na preciznost i izbor tačaka gađanja dejstvo je izgleda pripremljeno.
Da li se zna koji avioni su delovali?
Jel neko od naših poginuo na položaju?
Fotografija je jako poučna. Mnoga pitanja o maskiranju i demaskiranju mogu da se postave na
osnovu ove fotografije.