SA-75 Dvina / S-75 Desna / S-75M Volhov

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema dostupnim informacijama, Rumunija trenutno raspolaže sa 8 diviziona (baterija po rumunskoj nomenklaturi) sistema С-75М3 "Волхов", koji ulaze u sastav dva od četiri bataljona 1. raketne brigade PVO (Brigada 1 Rachete Sol-Aer "General Nicolae Dăscălescu"), koji su raspoređeni u okolini Bukurešta. U naoružanju brigade se nalazi i četiri baterije sistema С-125М1А "Нева" i šest baterija sistema HAWK XXI (PIP IIIR).

Prema ruskim podacima, Rumunija je od SSSR-a kupila ukupno 10 baterija sistema СА-75М "Двина" (zajedno sa 631 raketom В-750) u periodu 1959-1962, zatim 15 baterija С-75М "Волхов" (zajedno sa 708 raketa В-755) u periodu 1964-1982 i 16 baterija sistema С-75М3 "Волхов" (zajedno sa 674 rakete В-759 i četiri školske rakete) u periodu 1983-1988.
https://www.facebook.com/Sveovojsci/?ref=hovercard
Ovog puta je neko brži i od Đoxa---

• 5Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, MB120mm, voja64, amaterSRB, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Prema dostupnim informacijama, Rumunija trenutno raspolaže sa 8 diviziona (baterija po rumunskoj nomenklaturi) sistema С-75М3 "Волхов", koji ulaze u sastav dva od četiri bataljona 1. raketne brigade PVO (Brigada 1 Rachete Sol-Aer "General Nicolae Dăscălescu"), koji su raspoređeni u okolini Bukurešta. U naoružanju brigade se nalazi i četiri baterije sistema С-125М1А "Нева" i šest baterija sistema HAWK XXI (PIP IIIR).

Prema ruskim podacima, Rumunija je od SSSR-a kupila ukupno 10 baterija sistema СА-75М "Двина" (zajedno sa 631 raketom В-750) u periodu 1959-1962, zatim 15 baterija С-75М "Волхов" (zajedno sa 708 raketa В-755) u periodu 1964-1982 i 16 baterija sistema С-75М3 "Волхов" (zajedno sa 674 rakete В-759 i četiri školske rakete) u periodu 1983-1988.
https://www.facebook.com/Sveovojsci/?ref=hovercard
Ovog puta je neko brži i od Đoxa---

Sistem S-75M Volhov je dobar sistem. Rumunska verzija M3 jer proizvedena početkom 80-tih godina i u tom smislu je iste starosti kao i naša Neva, čak možda i mlađa. Sistem ima domet po kosoj daljini čak do 63 km i po visini do 31 km. Raketa je ubitačna u zoni uništenja oko cilja čak i do 30-40 metara. Slabije manevriše, ali je idealna protiv strateških bombardera, visoko letačkih izviđača, dronova i slabije manevrišućih jurišnika i napadača.
Problem kod sistema su bočne lepeze nišanskog radara Fan-Song koji se danas kod najsavremenijih aviona lako uočavaju i relativno brzo pronalaze, ali i to se može rešiti određenim modifikacijama.
Kinezi danas koriste i Dvinu i Volhov, a za navođenje koriste 3D radare koje su sami proizveli.
Bugari imaju S-300, pa i dalje imaju Volhov-M u svom sastavu.
Samo nama to nije trebalo pa smo sistem prepustili VRS, a nakon Dejtona ga nismo povukli ovamo. U VRS su ostala čak 4 raketna diviziona koja su u teškim trenucima 1999, ipak mogla dati još malo vazduha snagama PVO dok.......

Eto...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aj sad jedno laicko pitanje. Da li bi kod dvine ili volhova mogao da se "nabudzi" nisanski radar sa neve recimo?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poblem je i priprama polozaja, jer moras da punis tecno raketno gorivo...

• 2Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Poblem je i priprama polozaja, jer moras da punis tecno raketno gorivo...

Sistemi Dvina i Volhov su veoma glomazni sistemi, to stoji. Potrebna je čitava kolona vozila da se divizion prebaci s položaja na položaj. Ali, šta da se radi. Čak i tako u uslovima prevlasti neprijatelja u VaP-u moguće je polako, sredstvo po sredstvo bezbedno napustiti položaj, transportovati se do drugog položaja i urediti ga i izvršiti posedanje.
Takođe, ne mora se, niti ima potrebe, položaj posedati sa svih 6 formacijskih lansirnih rampi, može i sa dve ili tri, što bi svakako doprinelo lakšem, bržem i manje uočljivom transportu (maršu).
Raketno gorivo se toči na licu mesta u rakete i ono je toksično. Posluga nosi specijalna zaštitna odela prilikom pretakanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam sve o gorivu, koristi se u nekoj preparativnoj organskoj hemiji, uzas boziji. Radije bih radio sa cijanidom.
Ni oksidans nije bas za zezanje (azotna kiselina...).
Ono sto nikada nisam uspeo da provalim, sta se radi sa napunjenim raketama ako se naredi napustanje polozaja? Pretpostavljam da se prazne jer je malo preopasno voziti ih napunjene?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amaterSRB, Georgius, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oksidator je najveći problem u svemu. Raketa se priređuje i kompletira u tehničkoj bazi, sve komponente se sastavljaju u cjelinu, i kruto i tekuće gorivo su u raketi, balon je napunjen sa zrakom, bojeva glava kompletirana. Procedura i slijed operacija je vrlo strogo definirana. Jedino oksidator ide u spremnik koji se nalazi na transportnom vozilu.
Tako polu kompletirana raketa se transportnim vozilom prevozi na vatreni položaj i tu se oksidator iz spremnika sa vozila sklopom ventila prebacuje u raketu.

Sistem je reverzibilan, kada se raketa skine sa lansirne rampe na transportno vozilo, oksidator se istim sklopom ventila prebacuje u spremnik na vozilu.
Sve ostalo, pražnjenje goriva iz rakete, pražnjenje oksidatora iz spremnika vozila, pranje, ispiranje itd se radi u tehničkoj bazi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve sam to mnogo puta gledao uživo doduše sa distance i u radu sa bojevim a i sa školskim raketama.
Jedino sam se pitao zašto recimo lanseri nisu mogli na samohodna sredstva pa bi se i to skidanje i stavljanje raketa na stacionarne lansere izbacilo a ostalo bi da se pokretni lanseri dopunjuju sa tegljača kao i do tada.Nešto poput Pečore za Nevu na šasiji tenkova koji su imali topove za otpis a motori i transmisija da su mogli dalje a i Kuba beše ima ta rešenja.
O otrovnosti oksidatora kao i samog goriva mi je takođe sve poznato mada sam nazive istih malo i bio zaboravio a za podsećanje da je prvi U2 strušen beše DVINOM ako ne grešim za prvi maj 1960e i Garija Pauersa malko prizemljilo..
Po meni je taj sistem uz minimalne modifikacije mogao da se umreži u PVO teritorije uz ostale Neve i Volkove a i mlađeg bracu Kuba sa dodavanjem novijih pa tek onda da se išlo na gašenje po utrošku raketa na gađanjima makar i kao mete uz naravno modifikovanje za istu namenu..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neko je ovde napisao da su nasi imali plan zamene tog goriva i oksidatora nekim netoksicnim... Mozda po ugledu na Krug gde je gorivo cini mi se kerozin. Kinezi su napravili ove rakete sa cvrstim gorivom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste EDePro. Oksidator IRFNA i gorivo JP-4.