SA-75 Dvina / S-75 Desna / S-75M Volhov

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ironija, U-2 na velikoj visini oboren sistemom i raketom razvijenim za male visine.

• 4Ovo se svidja korisnicima: nradukic, aleksmajstor, amaterSRB, Zandar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aleksmajstor ::Ironija, U-2 na velikoj visini oboren sistemom i raketom razvijenim za male visine.

Oko tog obaranja ima dosta pisanja i priča i verzija. Toga dana čak 3 diviziona su otvarala vatru u želji da se pogodi taj U-2. Od toga, 2 diviziona su bila naoružana sa SA-75M "Dvina", a 1 divizion sa S-75 "Desna". Ta 3 diviziona su lansirala ukupno 8 raketa, od kojih 5 po U-2, a najmanje 1 raketu po svom presretaču SU-9. Tu je navodno čak i jedan MiG-19 bio gađan u tom metežu. I sada tu postoje verzije da je U-2 u stvari oboren sa "Dvinom", a SU-9 sa "Desnom", ali da ne bi ispalo kako sovjetski raketaši nisu dovoljno stručni ili da sistem PVO u SSSR ne funkcioniše dovoljno dobro kada gađaju i obaraju i svoje letelice, da je obaranje pripisano divizionu sistema "Desna"...
Dakle, iako sam napisao da je oboren raketom iz sistema "Desna", jer tako kaže u izvoru koji trenutno koristim, ne treba se čuditi ako postoje i drugi izvori (uključujući i sovjetske) koji govore u prilog tome da je oboren "Dvinom"....
Pored tog, "Dvina" je i u kubanskim rukama oborila U-2 i to 27.10.1962. godine, a i Kinezi su još od 1959. godine uspešno obarali Tajvanske izviđače, američke proizvodnje, "Martin RB-57D", a prvo takvo obaranje i "vatreno krštenje" sistema SA-75 "Dvina" se desilo 07.10.1959. godine.

U muzeju protivvazdušnih sistema "Zvezda" u Rusiji, nalazi se i lanser SM-63 sa koga je ispaljena raketa 13D (što bi bila oznaka rakete iz sistema "Desna") kojom je oboren U-2 Gary Powersa:

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa i SU-9 i Mig-19 su bili na velikoj visini, pokušavali da presretnu U-2. Ne sećam se baš tačno, valjda su SU-9 bili eksperimentalna verzija bez naoružanja pa su ih poslali na taran. A pilot Mig-19 je slučajno video trag rakete koja ide ka njemu i "preventivno" izveo protivraketni manevar, što mu je spaslo život.

Ima negde po forumu detaljnije o tome, ja sam pre dosta godina čitao tekst u Aeromagazinu.

Mada znajući kako su Sovjeti tretirali vojne stvari u to vreme, a naročito one gde su nešto zabrljali, sve te verzije su sklopljene od delića istine koji su do sada isplivali i sećanja aktera. Verovatno će se jednog dana, kad se otvore arhive, saznati šta se dešavalo tog 1. maja iznad Sverdlovska

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, miodrag, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aleksmajstor ::Pa i SU-9 i Mig-19 su bili na velikoj visini, pokušavali da presretnu U-2. Ne sećam se baš tačno, valjda su SU-9 bili eksperimentalna verzija bez naoružanja pa su ih poslali na taran. A pilot Mig-19 je slučajno video trag rakete koja ide ka njemu i "preventivno" izveo protivraketni manevar, što mu je spaslo život.

Ima negde po forumu detaljnije o tome, ja sam pre dosta godina čitao tekst u Aeromagazinu.

Mada znajući kako su Sovjeti tretirali vojne stvari u to vreme, a naročito one gde su nešto zabrljali, sve te verzije su sklopljene od delića istine koji su do sada isplivali i sećanja aktera. Verovatno će se jednog dana, kad se otvore arhive, saznati šta se dešavalo tog 1. maja iznad Sverdlovska

Све је то била (и остала) једна велика шаховска партија (из које су Руси, као сјајни тактичари, стратези али и блефери) профитирали много више од Запада. Колико ли је само шпијуна размењено у Берлину, а колико ли је амаричких конгресних комитета, комисија и поткомисија добијало паничне задатке да унапреде овај-или-онај систем јер им је неко дојавио да су ту Руси надмоћнији.
Додуше, оне библијске батине какве су добили у Вијетнаму свакоме би било разлог да буде опрезан и да се прибојава...и троши паре својих кивних порезника.

• 9Ovo se svidja korisnicima: Viceroy, Sirius, Apok, miodrag, voja64, nradukic, aleksmajstor, Zandar, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::

Све је то била (и остала) једна велика шаховска партија (из које су Руси, као сјајни тактичари, стратези али и блефери) профитирали много више од Запада. Колико ли је само шпијуна размењено у Берлину, а колико ли је амаричких конгресних комитета, комисија и поткомисија добијало паничне задатке да унапреде овај-или-онај систем јер им је неко дојавио да су ту Руси надмоћнији.
Додуше, оне библијске батине какве су добили у Вијетнаму свакоме би било разлог да буде опрезан и да се прибојава...и троши паре својих кивних порезника.

Drago mi je da se više članova foruma uključilo u ovu raspravu, koju sam inicirao sa podacima o obaranju Gary Powersa, jer mi je naredna tema bila upoređenje kvaliteta sistema "Dvina", "Desna" i "Volhov", kroz ratna iskustva, pre svega ona u Vijetnamu.
Želja mi je da kroz jedan broj primera pokažem tu "šahovsku" partiju kako ju je Sirius označio koja se tokom čitavog rata u Vijetnamu vodila između američkih vazduhoplovnih stratega i sovjetskih/vijetnamskih inženjera-raketaša.

Uvođenjem sistema SA-75 "Dvina" u Vijetnam sredinom 1965. godine, poremetio se odnos snaga u VaP-u. Do tada su Amerikanci znatno slobodnije dejstvovali sa srednjih i velikih visina, izazivani tek povremeno od strane lovaca Vijetnamske vojske MiG-17 i MiG-19.
Uvođenjem sistema PVO idealnog za gađanje ciljeva na srednjim i velikim visinama SA-75 "Dvina" i lovaca MiG-21, ravnoteža moći se polako prebacuje na stranu Severnog Vijetnama....

U početku su sistemi SA-75 "Dvina" prilično "komotno" radili i dejstvovali, sa učinkom od nekih 5-6 lansiranja po oborenom avionu, uz utrošak raketa od 7-9 za oboreni avion. To ne uključuje oštećene avione, a kada bi se i ti uključilo verovatno je svako 2-3 gađanje završilo pogotkom američkog aviona.
Amerikanci su morali nešto preduzeti.
Navešću neke od najznačajnijih mera Amerikanaca i kontra mera Sovjeta/Vijetnamaca...

1. Ometanje kanala vođenja raketa, gušenjem signala transpondera sa rakete ka zemlji

Više puta sam pisao da ometanje kanala vođenja nije moguće ili je veoma teško izvodljivo. I ovde se to potvrdilo jer Amerikanci nisu mogli efikasno ometati kanal predaje komandi upravljanja sa antena P-16. Međutim, transponder na samoj raketi, koji je omogućavao svojom predajom ka zemlji, da se raketa uoči na nišanskom radaru, je na prvim verzijama "Dvine" bio veoma slabašan i lako se ometao.
Ometanje je vršeno uređajem QRC-160-8 koji su najčešće nosili avioni F-105, F-4, ali čak i B-52 bombarderi u kasnijim fazama iako tada više nije imao efekta. Sa ometanjem se počelo krajem 1967. godine.
Kada su Sovjeti, nakon obaranja jednog F-105 sa neoštećenim ometačem QRC-160-8, februara 1968. godine, analizirali uređaj, način rada i radne frekvencije, jednostavno su udvostručili broj kanala na transponderu rakete V-750VK i samim tim mu udvostručili snagu predaje.
Nova raketa sa takvom modifikacijom, ponela je oznaku V-750VM/VMK.
Od tog trenutka, negde od sredine 1968. godine, ometanje kanala od rakete ka radaru više nije moglo biti "ugušeno" i do kraja rata u Vijetnamu, Amerikanci nisu uspeli ponovo da vrše ometanje raketnog kanala.

2. Elektronsko ometanje i gađanje ciljeva koji ometaju

Sledeći korak Amerikanaca je bio snažno elektronsko ometanje samo nišanskog radara SNR-75 "Fan Song B". I u tome je bilo prilično uspeha. Ipak, rađene su i protivmere.
Jedna od protivmera je bila režim gađanja ciljeva koji ometaju.
To se radilo tako što se uključivao samo prijemnik, dok predajnik nije radio. S obzirom da nemamo daljinu do cilja, ne može se tačno odrediti slanje komande za aktiviranje blizinskog upaljača. Stoga je uvedena komanda koja se na raketu u 11. sekundi leta i koja aktivira blizinski radio upaljač.
Što se tiče cilja, radar meri uglovne koordinate poput azimuta i elevacije. Ipak, nemamo daljinu do cilja.
Daljina se uvodi po tabeli koja je za ovu priliku urađena.
Koristi se pokazivač elevacije cilja, indikator ugla elevacije i indikator izmerene visine cilja, a po njima možemo na osnovu izmerene visine cilja i ugla elevacije odrediti približnu daljinu po tablici.

Na primer: cilj koji leti na visini 12 km i pod uglom elevacije od 10 stepeni se nalazi na daljini od 70 km.
Podatak se unosi u radni opseg daljinara i uvođenjem metoda vođenja "sa tri tačke" dalje gađanje cilja se odvija kao da je u pitanju "običan cilj"...

Slika 1: Tabela za određivanje daljine ciljeva koji ometaju, indikator ugla elevacije i pozicija tabele



Nastaviću kasnije .....

• 2Ovo se svidja korisnicima: nradukic, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da neko ne pomisli da je ono obaranje aviona U-2 bilo slucajnost dodao bi da je bilo jos uspesnih obaranja tog tipa aviona koja nisu bila toliko mediski ispracena. Iznad Kine je oboreno cak pet aviona U-2 a jedan avion je srušen iznad Kube za vreme Kubanske krize.

• 3Ovo se svidja korisnicima: miodrag, Apok, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Mere Amerikanaca protiv SA-75 "Dvina" u S. Vijetnamu i protivmere Sovjeta/S. Vijetnamaca

.....nastavak........

3. Rad raketnog diviziona SA-75 "Dvina" u okruženju letelica sa protivradarskim raketa AGM-45 "Shrike"

Protivradarske rakete tipa AGM-45 "Shrike" i početak njihove upotrebe zakomplikovao je "život" raketašima u S. Vijetnamu. Raketa se pasivno navodila na izvor zračenja - nišanski radar SNR-75 "Fan Song B" . Raketa je imala krajnji domet od 45 km po daljini, ali i nešto slabiju brzinu leta o raketa sistema "Dvina".
Ipak, kako su ovo bili prvi modeli protivradarskih raketa, postojale su više ili manje efikasne metode obmane i zaštite nišanskog radara.

3.1 Rad raketnog diviziona s povremenim isključivanjem zračenja nišanskog radara

Raketni sistem SA-75 "Dvina" i njegov nišanski radar SNR-75 "Fan Song B" imao je mogućnost neke vrste "memorijskog praćenja cilja". To bi približno izgledalo tako da, ukoliko je radar stabilno pratio cilj na svojim uglovnim pokazivačima, može na jedno vreme isključiti zračenje nišanskih antena po azimutu i elevaciji jer će SNR nastaviti praćenje cilja po "zapamćenoj dinamici" pomeranja radara do tog trenutka, jer su zapamćene uglovne brzine cilja i radijalne brzine cilja do trenutka isključenja zračenja.

Ovde bi samo napravio poređenje da sistem S-75M " Volhov" i njegov radar SNR-75 "Fan Song E" ima mogućnost ne samo "memorijskog praćenja" nego i nastavka praćenja cilja do tačke susreta sa ciljem kao da se cilj i dalje kreće istom brzinom i bez naglih manevara.

Elem...To je u praksi najčešće izgledalo ovako, kod sistema SA-75 "Dvina":
- zahvat i praćenje cilja antenama širokog snopa P-11 i P-12, po uglovima i po daljini
- lansiranje raketa
- isključenje zračenja antena širokog snopa praćenja cilja uz nastavak rada antene slanja radio komandi upravljanja na raketu
- kada se upali lampica "25 s." uključuje se zračenje antena širokog snopa praćenja cilja i nastavlja rad do pogotka cilja

Dakle, postoji lampica "25 s" i kada ona zasvetli, potrebno je uključiti predajnik za zračenje antena širokog snopa za praćenje cilja po uglovima i daljini, dok je antena predaje radio-komandi radila svo vreme.
Ovde treba naglasiti da je praćenje ciljeva tipa bombardera, subsoničnih klipnih aviona i drugih sličnih sporijih i slabije manevrišućih ciljeva bilo veoma verovatno, dok je nastavak praćenja bržih, manjih i okretnijih lovaca bio pod znakom pitanja.
Ipak, ovaj metod se koristio i davao određene rezultate.

3.1.2 Rad raketnog diviziona s povremenim isključivanjem zračenja nišanskog radara, unapređena taktika

Ovde treba naglasiti da rakete AGM-45 Shrike imaju znatno skromnije mogućnosti od recimo AGN-88 HARM i da je gore navedena taktika češće bila uspešna, nego ne, ali je ipak pristupljeno njenim modifikacija, između ostalog i zbog većeg broja raketa sa više aviona koje su bile lansirane u kratkim vremenskim razmacima i koje prva taktika jednostavno nije mogla sve da "pobedi".
Raketa "Shrike" je nakon isključenja radara praćenja cilja antenama širokog snopa, uglavnom gubila cilj i promašivala. Treba napomenuti da ova taktika znatno ređe uspeva kod savremenijih PRR AGM-88 Harm koje imaju mogućnost memorisanja pozicije radara i nakon isključenja zračenja.
Znači unapređena taktika je pre svega uvedena zbog "masovnosti" upotrebe PRR AGM-45 "Shrike".

Taktika je bila slična kao i u gornjem primeru, a izgledala je ovako:
1. Praćenje cilja antenama širokog snopa P-11 i P-12, po uglovima i po daljini, do maksimalne daljine 40-45 km (max. daljine dejstva PRR "Shrike") ili OAR-om P-12.
Isključenje zračenja antena širokog snopa praćenja cilja.
2. Uključenje antene predaje radio-komandi upravljanja - tzv. "shema lažnog lansiranja" - rakete nisu lansirane. Trajanje 15-20 sekundi.
3. Isključenje antene predaje radio komandi upravljanja na 25-30 sekundi jer je to procenjeno vreme lansiranja i leta raketa PRR "Shrike" koje će promašiti cilj (jer nišanske antene više ne zrače).
4. Uključenja zračenja antena širokog snopa praćenja cilja na daljinama cilja od 28-34 km, u trajanju od 5-7 sekundi, ostvarenje zahvata i automatskog praćenja
5. Lansiranje raketa, isključenje zračenja antena širokog snopa praćenja cilja, uključenje antene predaje komandi upravljanja na raketu, tokom 15-20 sekundi leta rakete
6. Sledećih 15-28 sekundi, kada bi se cilj trebao nalaziti na 22-26 km od radara, ponovno uključenje nišanskog radara praćenja cilja antenama širokog snopa, nastavak rada antene slanja radio-komandi upravljanja.
7. Vođenje rakete do pogotka cilja.

Da ne bude ovo puno suvoparno, evo jedne jako dobre sheme:

Slika 3: Borba raketnog diviziona SA-75 "Dvina" protiv PRR AGM-45 "Shrike"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aleksmajstor ::Ironija, U-2 na velikoj visini oboren sistemom i raketom razvijenim za male visine.

Tog dana U-2 nije leto na 27.000 metara zbog manjeg kvara. Išao je na 22.000. Tako su mogli ga trofniti sa Dvinom. Dvina nije bila loš sistem, bila več napomenuto, da su tekom rata 99. srbi pokušali da aktiviraju več razdužene Dvine, i jedna raketa koju su uspjlei izpaliti napravila kaos u Nato štabu, jer letela više nego ostale rakete. Starudije nikad ne treba baciti. Nikad se nezna.

Sada vidimo, kako Nato države blokiraju vojne donacije Srbiji, sa strane Rusije. Pa se onda sjetimo, uništvanja tehnike, mislim na uništavanje mislim da je bilo od toga bilo i oko 2000 igla. Lako možeš uništi, težko dovučeš jer si u okruženju.

• 6Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Mercury, vathra, voja64, bojank, Viceroy
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

renoje2 ::

Tog dana U-2 nije leto na 27.000 metara zbog manjeg kvara. Išao je na 22.000. Tako su mogli ga trofniti sa Dvinom. Dvina nije bila loš sistem, bila več napomenuto, da su tekom rata 99. srbi pokušali da aktiviraju več razdužene Dvine, i jedna raketa koju su uspjlei izpaliti napravila kaos u Nato štabu, jer letela više nego ostale rakete. Starudije nikad ne treba baciti. Nikad se nezna.



Iako je pisano više puta, ajde još jedared.
Početkom maja, aktiviran je 1 raketni divizion SA-75Mk "Dvina" iz sastava 250. rbr PVO. Težišno su ga činile starešine i vojnici iz 6. rd PVO uz rezerviste koji su služili na tom sistemu.
Pripremljena su sredstva i jedan broj raketa i divizion je razmešten na VP u reonu sela Šimanovci dana 06.05.1999. godine. Cilj je bio pokušaj dejstva na visoleteće avione.
Ipak, dana 13.05.1999. godine, divizion je uočen i bombardovan vođenim avio bombama i pritom je uništena radarska kabina i radar SNR-75 "Fan Song B". Divizion nije uspeo da lansira niti jednu raketu iz sistema SA-75Mk "Dvina".
Treba reći, pored zastarelosti ovog sistema, da je položaj na kome su bili, već ranije bio posedan od strane 3. rd PVO sa sistemom S-125M Neva sa koga su čak i dejstvovali. Dakle, položaj je sigurno bio "markiran".
Zašto je posednut baš taj položaj je pitanje na koje sada nemamo (dobar) odgovor.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, bojank, Zandar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Један трофеј из Војног музеја у Пекингу.