SA-75 Dvina / S-75 Desna / S-75M Volhov

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, stegonosa, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::Taj sistem muči mobilnost i što mu je šema rasporeda praktično u udžbenicima za prve razrede SEAD polaznika. Tako beše nagrabusio i onaj naš 99. Prepoznali ga pre nego li je uopšte aktiviran.

I opet...možda nije toliko bitno, ali kod nas je nagrabusila "Dvina". A recimo tokom ratova u BiH, 2 od 4 diviziona "Volhov" su stalno bila "aktivna". Niti jedan nije uništen tokom NATO akcija tamo.
A recimo jedan jedini divizion "Dvina" koji je raspoređen u RSK je pogođen u prvom ozbiljnijem udaru NATO na Udbinu. Opravljen kasnije uz pomoć SRJ.

PS. Razlog uništenja naše "Dvine" 99-te je malo "kompleksnije" pitanje...

• 11Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, ladro, FOX, dac, stegonosa, GenZee, pein, pein, pein, amaterSRB, mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako je već pisano o tome na ovoj temi i to između ostalog i sa moje strane, dozvoliću sebi da ponovim samo deo razlika između Dvine i Volhova, pre svega onih razlika koje utiču na otkrivanje položaja sredstvima iz vazduha i dejstvo na divizion protivradarskim raketama, jer mi se čini da treba ponoviti.

Razlike u mogućnostima ova 2 sistema u borbi protiv SEAD grupa, otkrivanja položaja radara i dejstva protivradarskim raketama

Naime, kod otkrivanja ciljeva, nišanski radar sistema SA-75Mk „Dvina“ isijava snop širine 1,1° x 10° kroz polje širine 20°. To je svakako u velikoj meri demaskirajući faktor.
Snop ovakve forme zračenja formira značajnu širinu dijagrama u prostoru na daljinama otkrivanja i praćenja koju radarski može otkriti ne samo cilj koji se prati i kasnije gađa, nego i veći broj aviona u napadačkoj formaciji i bilo koji od njih (ili više njih) može lansirati protivradarske rakete na divizion.



Kod sistema S-75M „Volhov“ ipak imamo značajna poboljšanja.

Cilj se otkriva antenama širokog snopa, ali je taj snop nešto uži nego kod sistema SA-75Mk „Dvina“, pa radar isijava snop širine 1° x 7° kroz polje širine 20°.

Nakon što se cilj otkrije, radar prelazi u režim praćenja cilja antenama uskog snopa, pa radar počinje isijavanje snopa širine 1,7° kroz polje širine 7,5°. Odmah se vidi da je ova forma isijavanja formira uži dijagram zračenja na daljinama otkrivanja i praćenja cilja od 25-35 km (ili malo više kod Volhova), ali i dalje postoji opasnost od SEAD avijacije, iako je taj opasnost znatno niža nego kod širokog snopa.

Ipak, postoji i treći režim rada, a to je režim rada u koji radar prelazi nakon određenog vremenskog praćenja cilja u uskom snopu, nakon lansiranja rakete i odrade njenog startnog motora, a to je režim LORO (skeniranje samo na prijemu).

Ovaj režim omogućava antenama uskog snopa da prestanu sa skeniranjem i samo isijavaju uski snop širine 1,7° koji stalno drže na cilju, znači rade SAMO NA PREDAJI. Reflektovani signali se primaju na antenama širokog snopa po azimutu, elevaciji (i daljini) koje skeniraju VaP, ali SAMO NA PRIJEMU i koriguju pravac tj. ose antena uskog snopa.

Na ovaj način se snop drži samo na cilju koji se prati i gađa i veoma se smanjuje verovatnoća da ostali avioni iz napadačke grupe mogu radarski locirati položaj i lansirati protivradarsku raketu, to samo može upravo taj avion koji se gađa, ako je opremljen sa PRR.

Upoređivanje širine snopa kod otkrivanja i zahvata cilja antenama širokog snopa i zatim antenama uskog snopa, kod sistema "S-75M Volhov":



Upoređenja širine snopa kod praćenja cilja uskim snopom i u režimu LORO, kod sistema Volhov:

• 1Ovo se svidja korisniku: Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Georgius ::Trudim se da razumem odakle potreba da se imaju Dvine...pa čoveče moraju da rade sa pušljivom azotnom (koja je zlo) i smešom ksilidina koji su još gore zlo po zdravlje ljudi i to sve zbog rakete iz 50-ih koja pitanje kakvu upotrebnu vrednost ima danas.
Meni nije jasno zasto nisu usvojili princip sa gorivom koje su imali Ameri sa AGM-12 Bullpup (i jos neka Z-Z raketa, zaboravih tacno koja)- punjenje se svodi na to da se ubace dva fabricki zatvorena rezervoara, jedan sa gorivom, drugi sa oksidansom u raketu u sklopu priprema iste. Isti se otvaraju tek prilikom lansiranja rakete.
Tako se izbegava bilo kakvo pretakanje goriva i oksidansa, pranje rezervoara ako se odustane od lansiranja itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::
Upoređivanje širine snopa kod otkrivanja i zahvata cilja antenama širokog snopa i zatim antenama uskog snopa, kod sistema "S-75M Volhov":



Upoređenja širine snopa kod praćenja cilja uskim snopom i u režimu LORO, kod sistema Volhov:



Da li može jedno poduže pitanje koje je OFF ...
Šta inače mislite o igri "SAM simulator" iz kojeg su ove fotografije ?

Pitam, jer upravo u ovoj igri, "Uski Luč" i "LORO" ("Podsvet" ili tako nešto) režimi rada baš i nemaju neki efekat da me spasu od neprijateljskih SEAD elemenata sa PRR (barem kad igram scenario iz 1999te). Često mi se dešavalo da dok držim u zahvatu cilj A (koji nije naoružan nikakvim PRR oruđima), neki sasvim drugi neprijatelj "B" sa totalno drugog azimuta uputi jedan paketić u vidu AGM-88 ka mojoj lokaciji. Shvatam da u scenarijima 1999te NATO ima dobru razmenu podataka u nivou veze, i da svi koji su u toj vezi znaju da ja trenutno mojim SNR-75 zračim po tom već pomenutom cilju A, ali moje pitanje je da li je ta razmena dovoljno precizna da na osnovu RWR podataka iz ozračenog cilja A tačno triangulira položaj moje SNR-75 antene i tačno uputi AGM-88 ka tim koordinatama ? I to sve u vremenskom rasponu od 15-18 sekundi ?

Meni je u ovom SAM simulator kad igram sa sistemom "S-75 Volhov" taj režim Uski luč najbolji za "progorevanje" kroz signal centimeraškog ometanja šumom jer fokusira ekvivalentnu radarsku energiju u dosta uzan snop. (Jako dobro u scenariju bombardovanja Hanoja za obaranje B-52).

Još jednom, izvinjavam se za OFF.

• 4Ovo se svidja korisnicima: GenZee, ILGromovnik, pein, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@GenZee

Ja sam probao kod mene na računaru da igram taj simulator, pre neke recimo 4 godine i to sam hteo da probam na sistemu PVO Krug. Ali očito mi grafička karta tada nije podržavala zahteve i odmah mi je blokirao računar, da sam morao čak više puta da restartujem da se reši problem.
Od tada nisam probao ponovo, mada sam u međuvremeno nabavio novi lap top.
Aktivan sam inače bio na tom forumu SAM Simulator, donedavno, i disktuvao sam pomalo sa igračima i kažu da je igra tj. simulacija sasvim dobra. Ima stvari koje treba doraditi, ali su principijelno svi zadovoljni.
Obzirom da je glavni autor simulatora odjednom "otišao" sa tog foruma, neke greške i bagovi koji su primećeni kod pojedinih sistema i pojedinih simuliranih situacija, nisu nikada otklonjene.

Mene je kod ove simulacije više zanimao tutorijal za svaki od sistema, a posebno zato što postoji i "napredni" nivo tutorijala i to baš za sisteme Volhov i Dvina i to sam prilično proučavao jer me zanimala razlika sistema (u praktičnom radu) i zanimala su me iskustva Dvine iz Vijetnama koja su u tom "naprednom" delu tutorijala prilično dobro i slikovito prikazana.

Kao odgovor na tvoje pitanje, nije mi poznata takva mogućnost (a da podaci budu dovoljno precizni). Znam za mogućnost navođenja koristeći avione Rivet Joint, ali ne znam ni za to koliko je u praksi 99-te korišćeno i sa kakvim uspehom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bugari su vratili Volhova u upotrebu da koriste rakete kao jeftine mete na Šabli. Nisu ni oni toliko duhovno propali da računaju na ikakav borbeni potencijal istih.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, GenZee
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::Bugari su vratili Volhova u upotrebu da koriste rakete kao jeftine mete na Šabli. Nisu ni oni toliko duhovno propali da računaju na ikakav borbeni potencijal istih.

To ipak nije tačno. Naime, već od 2011. godine se na poligonu Šabla gađa aerobalistička meta MAB V-755 izvedena iz projektila V-755 sistema PVO S-75M Volhov. Raketa je posebno označena i ofarbana da se razlikuje od bojevih raketa, a pritom tokom leta radi samo startni motor (buster).
Od tada se ta gađanja vrše svake godine kada se gađanje organizuje u Šabli.

Godine 2020. godine donešena je odluka o vraćanju u funkciju jednog raketnog diviziona Volhov (koji je povučen iz upotrebe krajem prve decenije ovog veka) i skupljen je tim specijalista da izvedu ovaj poduhvat.

Prvo "probno" gađanje izveli su 2021. godine sa jednom borbenom posadom (smenom) da padobransku metu i na daljinski radio upravljanu metu.

U međuvremenu, jedinica je raspoređena u sastav 1. protivvazduhoplovne raketne baze, a ove godine gađanje na padobransku metu i radio upravljanu metu vršile se dve borbene posade (smene) od kojih su jednu činile pripadnice nežnijeg pola i to "novoškolovane" u kojoj je rukovanje vatrom povereno poručnici Radostini Aleksandrovoj.

Napisao sam ja to u odgovarajućoj temi, ali vredi ponoviti.

PS. ove godine se na poligonu Šabla nije gađala aerobalistička meta MAB V-755.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se zaista operativno uzdaju u njega, to je baš tugica

• 1Ovo se svidja korisniku: mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::Ako se zaista operativno uzdaju u njega, to je baš tugica

S-200V i S-300PS su u veoma upitnom stanju tehničke ispravnosti, bilo je tekstova o tome i o planovima za produženje veka upotrebe S-300 do 2025, ali to je bilo pre rata u Ukrajini, dakle oslanjajući se na Rusiju. S-300PS nije gađao ove godine u Šabli.
Imaju trenutno na raspolaganju nekoliko diviziona Neva i jedan puk Kubova. Ostalo su Ose i sistemi kratkog dometa.
I na osnovu toga je neko doneo odluku da se barem privremeno vrati u operativno stanje (barem) jedna vatrena jedinica Volhov dometa 43-56 km....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac, jel ovo sigurno da ta meta iz Bugarske bude samo izbačena busterom? Pa to onda pada ko kamen, i to karikirano, pod noge timu koji ju je lansirao.
Ruske raketne mete na bazi ovih povučenih raketa lete onako kako treba, buster pa marševski i zavisno jel verzija niskovisinca ili visokovisinca idu do 40 odnosno 100km