SA-75 Dvina / S-75 Desna / S-75M Volhov

• 6Ovo se svidja korisnicima: Vlad000, Gargantua, Vlada1389, Viceroy, Bobrock1, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@gargantua

"Drž`te gaće Izraelci!"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koje je kamionce tegljac? Lici na TAM 110/150 ali nesto mi se ne cini da jeste?

• 1Ovo se svidja korisniku: ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lokacije PVO položaja u Egiptu 1970. S-75 su kružići.



@Bojan, ličilo je i meni ali nije TAM. Moguće je svašta. Nisam siguran.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa V-760 u svoje dve verzije sa različitim SBČ.

SBČ RA6:



V-760V, SBČ RA52

• 9Ovo se svidja korisnicima: VJ, Gargantua, Sirius, RJ, bojank, amstel, zixmix, Vl veliki, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Više o raketama V-760 raketnog sistema PVO S–75M „Volhov“ - protivvazduhoplovne rakete sa nuklearnim bojevim glavama RA-6 i RA-52

U skladu sa Odlukom CK KPSS i Saveta ministara SSSR br. 1234-528 od 30. decembra 1960. godine u SSSR-u su počeli radovi na protivvazduhoplovnoj raketi sa nuklearnom bojevom glavom RA-6 za raketni sistem PVO S-75M Volhov. To je bila raketa V-760 (15D) dizajnirana da uništi grupne vazduhoplovne ciljeve.

Raketa je imala dvostruke sisteme radio-navođenja i autopilota. Nije imala radio osigurač, nuklearno punjenje (15 kT) je aktivirano radio komandom poslatom iz Stanice za vođenje raketa. Težina rakete je iznosila 2443 kg, a dužina 11,8 m.

Dalja zona granice uništenja za raketu V-760, u njenom aktivnom letnom delu, pri gađanju cilja koji leti na visini:

- H => 20 km pri brzinama V = 640 m/s, iznosila je 39.5 km;
- H => 21 km pri brzinama V = 1030 m/s, iznosila je 35.3 km.

Raketa je usvojena u naoružanje 15. maja 1964. U samostalnim raketnim pukovima, tri rakete su bile smeštene na transportno-utovarnim vozilima PR-11DA (predviđene za rakete V-760) u skladištima br. 7A, svaka u posebnoj, izolovanoj kutiji. U skladištu broj 7A održavani su propisani parametri temperature i vlažnosti. Prilikom transportovanja transportnim i utovarnim vozilima PR-11DA, odgovarajući parametri bojeve glave obezbeđivani su sistemom grejanja na akumulatore vozila.

Lansiranje rakete V-760 sa nuklearnom bojevom glavom, januar 1965. godine:



Aktiviranje nuklearne bojeve glave rakete V-760, januar 1965. godine:



Godine 1975. SSSR je usvojio S-75M3 Volhov sa modifikovanom verzijom rakete V-759 pod oznakom V-760V sa nuklearnom bojevom glavom RA-52. Istovremeno sa uvođenjem raketa V-760V u upotrebu, radarska stanica za merenje daljine RD-75 „Amazonka“ je puštena u rad u pukovima naoružanim ovim projektilima za precizno merenje udaljenosti grupnih ciljeva.

Nuklearne bojeve glave raketa V-760 bile su smeštene u specijalnim kabinama (PRTBA) na šasiji automobila. Dve bojeve glave RA-6 bile su smeštene u jednoj kabini.

Tokom procesa ponovnog punjenja raketa, bojeve glave su pretovarane iz kabine u montažna kolica pomoću ručnog vitla:



Prilikom naoružavanja rakete na transportno-montažna kolica sa raketom je postavljen okvir na koji je montirano ručno vitlo za nuklearnu bojevu glavu. Naoružavanje same rakete podrazumevalo je odvrtanje prvog odeljka rakete (konusa na vrhu rakete) i njegovo naginjanje za 90 stepeni u odnosu na osu rakete i demontažu transportnog konektora. Nuklearna bojeva glava se podizala pomoću ručnog vitla do visine ose rakete i povezivala sa odeljkom broj 3 rakete, kao i odeljkom broj 2.

Naoružavanje rakete V-760 nuklearnom bojevom glavom RA-6:



Zbog različitog dizajna nuklearne bojeve glave RA-52, proces naoružavanja rakete V-760V i kontrola opreme na projektilu bila je drugačija.

Nuklearne bojeve glave RA-52 su takođe bile smeštene u specijalnim kabinama PTRBA na šasiji automobila, ali smeštene u kontejnere RT92 na kolicima 5T41.

RA-52 u kontejneru RT92, na kolicima 5T41:



Naoružavanje rakete V-760V počinje podizanjem nuklearne bojeve glave RA-52 iz kontejnera RT92 pomoću podizača i odgovarajuće ručke 5P88.

RA-52, podizanje sa kolica:



Nakon toga se vrši ubacivanje nuklearne bojeve glave RA-52 u odeljak br. 1 rakete V-760V.

RA-52, ubacivanje nuklearne bojeve glave u odeljak br. 1 rakete V-760V:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, amstel, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo! Karika koja je nedostajala u mom znanju (i ne samo mom) o ovoj raketi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, aleksmajstor, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

K8-60: „Magično oko“ vijetnamske PVO u ratu protiv B-52

Prvobitno, K8-60 (SON-9/9A) je bio radar koji se koristio za protivavionske topove kalibra 57 mm. Razlog zašto je ovaj radar korišćen za otkrivanje i praćenje B-52 je taj što je od 1968. do 1970. godine, proučavajući trikove ometanja B-52, vijetnamska vojska otkrila da bi se K8-60 mogao pokazati korisnim za otkrivanje bombardera i davanje oznake cilja. Stoga je Odeljenje za tehnička istraživanja Službe protivvazdušne odbrane predložilo projekat tehničkog poboljšanja kako bi se pomoglo raketnom radaru sistema SA-75Mk Dvina da se odupre smetnjama B-52.

Elementi kompleta za modernizaciju su ugrađeni na 3 mesta: u vozilo radara K8-60, u kabinu Stanice za vođenje raketa sistema SA-75Mk Dvina i na krovu primopredajnog antenskog sistema SNR-75. Prenos elemenata je automatski, preko sistema selsin predajnika, selsin prijemnika i selsin transformatora.

Dizajn i proizvodnju prvog poboljšanog kompleta u potpunosti je izveo projektni tim Odeljenja za tehnička istraživanja. Komplet opreme odabran za probnu ugradnju je komplet opreme 76. raketnog diviziona, 257. puka. Nakon uspešne ugradnje i testiranja u 76. divizionu, vojna služba Vijetnamske vojske dozvolila je da se ugradi u 89. divizion 274. puka i da se priprema za borbe u Kvang Binu.

Da bi elementi radara K8-60 i Stanice za vođenje raketa SA-75Mk Dvina bili konzistentni, prilikom pripreme za borbu potrebno je zauzeti zajednički standardni pravac između radarske antene K8-60 i antene raketnog radarskog primopredajnika (odrediti paralax - razliku u stajnim tačkama). Dobijanje zajedničkog referentnog pravca se vrši objedinjavanjem optičkog vizira kabine PA-00 i vidnog polja radarske antene K8-60.

Dana 30. februara 1972. 89. divizion se preselio na ratište Ko Kieng da bi proučavao borbe sa B-52. Naoružanje 89. diviziona u to vreme je poboljšano da bi se sklopio prijemnik oznake cilja sa radara K8-60. Za skoro 2 meseca, radar K8-60 je uhvatio cilj 18 puta, uključujući 2 puta B-52. Udaljenost do zahvata najudaljenije mete je 65 km, a prosek je 35 km do 45 km.

Pre bitke kod „Dien Bien Phu u vazduhu“, poboljšani set je jednom testiran 19. novembra 1972. godine. Jedinica za testiranje je 79. divizion, koji se nalazi u blizini mosta Mai Lin (Ha Dong). Avioni koji su bili testirani uključivali su 1 Il-18 i 1 Mig-21. Dva aviona su letela odvojeno u dva različita trenutka.

Prvo, radar za navođenje raketa sistema Dvina se još nije otkrivao sopstvenim zračenjem, samo radar K8-60 emituje signale za otkrivanje i zahvat cilja, prati cilj automatski sa 35 km i prenosi oznaku cilja do Stanice za vođenje raketa 79. diviziona radi merenja ugla elevacije i azimuta u odnosu na Stanicu za vođenje raketa. Na udaljenosti od 28 km, komandant 79. diviziona naredio je Stanici za vođenje raketa da emituje zračenje u eter i video je da se signal odraza cilja pojavljuje tačno između nišanskih linija indikatora po azimutu i po elevaciji.

Ispitni timovi nastavljaju da mere razlike kako bi svi mogli da vide da li se signal refleksije cilja razlikuje od linije vida? Rezultati su bili iznenađujući, za avion IL-18 sa istom brzinom leta kao i B-52, poklapanje radara K8-60 i raketnog radara bilo je veoma blisko. Što se tiče MiG-21, zato što leti manevarski, on malo koleba kada se avion približi na manje od 10 km.

Posle ovog testa, Vijetnamska vojska je zaključila da radar K8-60 ima mnogo prednosti u odnosu na B-52. Pošto američka vojska nije ometala ovaj radar, on normalno zahvata mete i ne gađaju ga protivradarske rakete Šrajk. S druge strane, zbog svojih uskih bočnih lepeza, ima veoma visoku otpornost na klatere od okolnog terena i može da uhvati ciljeve koji lete iznad planinskih područja ili lete nisko.

Zbog ovakvih zaključaka, tokom 12 dana i noći američkih vazdušnih udara radar K8-60 je bio opremljen za 57. divizion i 79. divizion. U 57. divizionu su 18 puta zahvatili B-52 dok su u 79. divizionu zahvatili B-52 12 puta. Podrška ovog radara pomogla je gore navedenim divizionima SA-75Mk Dvina da ostvare izuzetne pobede nad B-52.

U knjizi "Istorija raketnih snaga protivvazdušne odbrane (1965-2005)" piše: „79. divizion, kojim je komandovao komandant Ngujen Van Fiet, koristio je elemente radara K8-60 za emitovanje i zahvat B-52, a zatim je prešao na napad metodom pick-and-roll, obarajući 2 B-52 sukcesivno.

Radar K8-60 (SON-9/9A):







Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa SNR-75, sistema PVO SA-75Mk Dvina:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Ovo je ono što su amerikanci prozvali "Dog House" modifikacija radarske stanice Dvina sistema sa tom kućicom iznad antene horizontalca. Čini mi se da je u toj kućici neko sedeo...samo ne znam šta mu je tu bio zadatak ? Ne dao Bog da odatle moraš da se izvlačiš/iskačeš u slučaju nailaska AGM-45. Tačno se videlo da se sa SNR-75 još uvek nije mislilo o preživljavanju posada ovih PVO sistema...Neva sistem i njegov SNR-125 je već druga priča, lepo izdvojena kabina sa posadom od samog radara.

P.S - Nađoh...taj u toj kućici je radio manuelno tj. optičko praćenje cilja.
S-75 Volhov je dobio Karat TV, a ova S-75M/MK Dvina umesto Karat kamere ima jednog Vijetnamca gore... ala radosti. Mada ovu modifikaciju i da hoćeš ne bi mogao da izvedeš na Volhovu...smetaju antene uskog snopa.

Evo ova verzija ima Karat kameru...ali ima i ovu veliku četvrtastu antenu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: GenZee, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@GenZee

Smena koja dežura na Dvini, dežura u kabini Stanice za vođenje raketa koja je odvojena nekih cca 10-tak metara od nišanskog radara. Dakle, postoji neki vid zaštite, sličan kao na Nevi. Ali ono što na Dvini nije bilo konstruisano je optički kanal. I onda je urađeno "ovo", dakle optički kanal namešten na antenu azimuta sa dva operatora unutra. Nije ovo urađeno samo radi skraćenja vremena zračenja radara, već i za smanjenje minimalne visine dejstva raketnog sistema, jer radarski sistem SNR-75 "Fan Song B" nije imao mogućnost automatskog otkrivanja ciljeva na visinama ispod 3000 metara.

Sovjeti su rešenje za ovaj problem našli u sistemu S-75 "Desna" koji je bio u mogućnosti da otkriva, prati i dejstvuje po ciljevima na visinama od 500 metara, ali taj sistem nije izvožen u S. Vijetnam, kao ni S-75M "Volhov".
Umesto toga, primenjen je metod optičkog otkrivanja i praćenja ciljeva, ugradnjom optičkom teleskopa pod nazivom "pseća kućica" na radar "Fan Song B" koji je od tada dobio oznaku "Fan Song F". Službeni naziv te kabine "pseća kućica" je bio "Kabina PAA-00".

Ugradnjom tog teleskopa, koji je predstavljao, kao što rekoh, malu kabinu na nosaču antene azimuta, omogućeno je dvojici operatora da odgovarajućim "volanima" ručno okreću antene radara i po pravcu i po visini, pritom gledajući kroz optičke teleskope. Cilj bi se tako pratio "ručno" iz te male kabine uz kontrolno praćenje u kabini Stanice za vođenje, a na osnovu ručnog okretanja antene, formirale bi se komande upravljanja koje bi antenom predaje normalno bile emitovane na rakete.
Na ovaj način modifikovani sistem SA-75Mk "Dvina" sa radarom "Fan Song F" mogao je otkriti, pratiti i dejstvovati po cilju na visinama od samo 300 metara.

Ovakva modernizacija je kasnije sprovedena u većini armija sveta kojima je ovaj sistem prodat, pa i u tadašnjoj JNA.