Sistem S-200 Angara (SA-5 Gammon)

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Georgius, voja64, Gargantua, bojank, Mercury, Hektor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac potpuno se slažem s tobom , sve što si napisao, sve je to točno za neke jednostavnije sustave koji lete manjim brzinama i na manjim dometima .

Sinoć sam na brzinu preletio knjigu o autopilotu , žiroskopima i servo uređaju za upravljanje sa krilima i eleronima. Blagi užas .. ono što za sada znam sigurno , a to sam već kao indicije i napisao , autopilot potpuno samostalno vodi raketu u zadanu točku u prostoru. Znači uopće nije upitno da je on u stanju da nakon 45 sekundi raketu dovede u zadanu kordinatu i da u tom trenutku glava rakete bude orjentirana točno u prostoru , sa uračunatim preticanjem aviona za tih 45 sekundi , u stanju je postaviti uzdužnu osu rakete pod kutem od 35 stupnjeva u odnosu na očekivanu poziciju aviona , za sada ne znam da li autopilot otvara kanal komunikacije prema prijemnoj ( pasivnoj ) anteni radara u glavi , ili ta komanda dolazi sa zemlje , ali u svakom slučaju se nakon te 45 sekunde dozvoljava manevar proporcionalnog približavanja.

Autopilot je daleko složeniji od ičega što sam do sada vidio na malim raketama i mogao bi komotno dovesti raketu do mjeseca kad bi imao dovoljno jak motor. On bez komunikacije sa baznom stanicom zna položaj rakete u prostoru , koordinate u u odnosu na baznu stanicu i kuteve u odnosu na horizont i pravac sjevera. Zna na kojoj visini leti i zna kojom brzinom leti.

Jedino još nisam pronašao kanal kojim autopilot mimo glavnog programa , koji je definiram krivuljom i motorom koji je okreće , gasi motor , odnosno dovodi ga na manevraski potisak, ili ta komanda dolazi sa zemlje.

Ja sam se uhvatio te 45 sekunde i potiska od 10 tona jer je to osnovni program za velike domete i lakše mi je shvatiti što se sve događa . Uopće još nisam analizirao druge programe leta , na primjer onaj sa potiskom od 8 tona , koji je vjerojatno predviđen za maksimalni domet.

Budemo pametniji dok pukovnik izbaci neku putanju , hvala bogu pa imamo programe koji omogućavaju da simuliramo let rakete sa busterima i marš motorom i prevedemo raketu u horizontalni let na visini od 20 kilometara ( na primjer )

Ono što mi je nejasno je relativno mali trajni potisak. 3 tone mi se čini malo spram spram 2,5 tona puno manje rakete sistema S 75, to je potisak u fazi gonjenja , proporcionalnog približavanja.

U ovom dijelu teksta se govori o tome da se raketa u prvom periodu 30 sekundi vodi po pravcu po konstantnom kutu u odnosu na horizont , a to znači samo to da je glava za samonavođenje u tom periodu iskljućena , znaći ako je iskljućena ne mora ni nišanski radar da radi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko sam ukapirao, (ne znaci da ne gresim) taj rezim sa najduzim maksimalnim potiskom, pa onda naglim smanjenjem je upravo rezim za najvece domete.

Raketa se lansira balisticki prilicno strmo, i leti kroz retke slojeve (tada postize maksimalne brzine od 6m) da bi po dolasku u zonu cilja, smanjila brzinu i ukljucila GSN.

Negde sam naleteo da se malim potiskom povecavaju manevarske sposobnosti u fazi kada se navodi proporcionalno.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, Gargantua, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako, dok leti pravocrtno i nabire visinu i brzinu treba joj ogroman potisak. U gustim slojevima atmosfere njena hidraulika za pogon krilca je nejaka, a da bi mogla ostvariti neki ozbiljniji manevar gonjenja. Zato ima odvojene elerone koji preko torzionih šipki pogone krilca , ona sa tim nejakim eleronima može samo održavati pravac leta i kontrolirati valjanje. Tek kad dođe na visinu i smanji se gustoća zraka pada i sila na krilcima i hidraulika ima snage za pokretanje elerona sinhrono sa krilom.

U zoni ciljeva se motor gasi odnosno skine potisak , raketa naglo usporava na manevarsku brzinu kad su i eleroni i krilca funkcionalna i tada se pali GSN. Ruje navode da je raketa u toj fazi već bitno olakšana što je logično ako znamo da u sekundi troši cca 50 kila goriva i oksidansa.

Moramo sagledati da je to prastara raketa i da su na njoj ruje već bitno napredovali u odnosu na V2 raketu , deset godina razvoja je bilo dovoljno da ekipa sa instituta za hidrauliku razvije nove hidrauličke ventile i pogone, bolje , snažnije i brže od onih na V2 odnosno R-7 raketi , o tome sam pisao na temi osvajanja svemira ,negdje oko pedesete stranice. Ali i ta nova hidraulika primijenjena prvo na DALJ u nije bila dovoljno brza, ni približno sa hidraulikom koju su u to doba koristili ameri na svojim raketama te generacije.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još par šema, raketa:



Busteri:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Feb 2018 12:07

Do 60 km glava na raketi hvata odbijene signale zato do 60 km ide odmah na proporcionalnu bez međufaze gonjenja.
Na većim daljinama mora daima međufazu u kojoj je autopilot i iskakanje na veliku visinu kao skoro pravloinijski a zapravo goneći deo trajektorije taj koji je odvodi u veliku visinu, režim rada motrora se bira prema tome unapred.
To je u stvari najveća mana celog sistema jer u tom vremenu od 30 sec ona leti u UNAPRED IZRAČUNATU TAČKU u kojoj bi kada dođe do nje TREBALO da glava na raketi uhvati odbijanje od cilja.
Radar ne može da prestane da radi jer je proces lansiranja takav da rampe zauzimaju poslednju poziciju pred start prema izračunavanju van rakete a onda je tih 30 sec suviše malo da bi se radar gasio i ponovo palio i ponovo zahvatao cilj na jedan od mogućih načina.

Dopuna: 25 Feb 2018 12:28

Istina moguće je uneti kvazidaljinu cilja i autopiot će da odradi svoje ali, veliko ali, kada stigne do tačke prporcionalne navigacije da li će biti zahvata, a radar svejdno mora nešto pre toga da izađe na nominalni režim zahvati i počne da prati i obasjava i to ponekad može da uspe. Jedino što se ne sećam kada je uspelo osim na metama bez ikakvih reakcija i ne na baš prevelikim daljinama, ali može ako je sistem konitnulano uvezan na recimo ASURK ili Vektor i od njega dobija dobro tercijalno obrađene koordinate cilja.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako imamo sve podatke, i sekundni rasip goriva i Isp i to za oba pogona (buster i marševski) moj program to ne može obraditi. Može dvorežimski rad istog motora, znači isti Isp. Da uzimam neku sredinu ne bi bilo korisno jer bi rezultat bio netočan.

Ali nema veze, ima dijagrama iz raznih spravočnika. Prvo ipak zone, ima nešto što mi nije jasno, a povezano je sa ovim dijagramima.





Ograničenja sistema su 20km po daljini i 40km po visini. Ovo je dijagram koji pokazuje odnos vremena leta i horizontalne daljine i visine cilja.



Vrlo direktno navode da je vrijeme leta do susreta sa ciljem od 28 do 165 sekundi za 5V21 odnosno 215 sekundi za 5V28.



Dijagram srednjih horizontalnih brzina



Razmišljam o režimima rada motora i one 52 sekunde pod punim potiskom od 10 tona. Iz dijagrama bi rekao da taj režim služi isključivo za ciljeve tipa balističke rakete, fino se vidi na dijagramu da raketa stiže cilj na 40 po visini i 20 po daljini za cca 50 sekundi. Ali vođenja tu nema u smislu proporcionalnog navođenja već bi rekao samo dovođenje u očekivanu točku susreta. I čemu linija sa brojem 40, po meni to treba biti točka. Nije mi baš jasan taj dijagram br.33.

U svakom slučaju, raketa prvih minimalno 28 sekundi ili maksimalno 52 sekunde po meni nije upravljiva.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

No konačno smo malo izbistrili tu temu , ako raketa leti 30 sekundi ko balvan ( po mom mišljenju je to i 60 sekeundi ) na unaprijed zadanu točku , to onda radi autopilot koji putem kabla na rampi dobije sve potrebne informacije prije lansiranja .

Nakon lansiranja nema nikakve komunikacije između bazne stanice i rakete , nema potrebe za komunikacijom ako ona leti na unaprijed zadanu točku .

Dakle po čemu onda avion zna da je na njega ispaljena raketa , to što ga osvetljava osmatraćki radar i što ga prati nišanski radar ne znači ništa , to može biti ćorak , dnevno može biti stotine takvih pucanja u prazno.

Šak i kad se ukljući glava za samonavođenje , avion to opet ne zna .

Ponavljam po deseti put dok motor radi na potisku od deset tona , a to je 45 sekundi + 16 sekundi postupnog smanjivanja potiska nema proporcionalnog približavanja , to nije moguće ostvariti jer krilca nisu u funkciji , već samo mali dio , eleroni, Tek kad motor smanji potisak po programu kojeg je dobio prije lansiranja i kad brzina padne na brzinu krstarenja krilca postaju aktivna i moguće je proporcionalno gonjenje .

Sasvim je druga situacija kod vertikalnog hica, kad se gađa SR 71 koji je iznad glave ili tu negdje blizu, tu raketa brzo izlazi u rijetke slojeve atmosfere i moguće je upravljanje.

Trebamo pokušati razdvojiti te programe , najvjerojatnije je potisak od deset tona samo za vertikalni hitac , a onih 8 tona ili niže za neki kosi hitac.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo to tražim, za sada ne nalazim, ali mora biti negdje u ovih 100 knjiga. Po meni isto tako, puni potisak od 10 tona u trajanju 52 sekunde je isključivo za vertikalni hitac i to je to. Za velike domete to ne dolazi u obzir, sa 50kg/s potrošnje brzo bi pala.
Ovo je jedan primjer kada su sa običnom 5V28 gađali spori cilj na 300km, sve je van pravila i spravočnika, išli su na visinu i rekao bih korištenje nakupljene potencijalne energije. Ali opet ne znam koji je režim u pitanju.





Za usporedbu, trajektorija za 5V28M (S-200D) sa odnosom visina, daljina, vrijeme i dopisanom srednjom brzinom.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Feb 2018 14:02

Teško ćemo se u tome snaći ako ne izračunamo bar jednu putanju , nemam viziju gdi je taj balvan u prostoru nakon gašenja motora , ali sam više nego siguran da su ti veliki dometi postignuti sa ugašenim motorom balističkim putanjama obrušavanjem sa velike visine, na spore ciljeve koji nemaju pojma da je raketa tu negdje iznad glave i ne bježe.

Dopuna: 25 Feb 2018 14:58

Kad sam govorio o krilcu i eleronu mislio sam na ovu lopatu od komada titana


Na shemama koje je dao Gargantua u prethodnom postu možemo naći da je to komad impozantnih dimenzija , trapez visine 745 mm i širine baze 550 mm . Malo sam se igra sa bojicama pa to nekako ovako izgleda ..Plavom bojom sam označio dio koji je uvijek u funkciji , ruje ga zovu eleron . Dok su slojevi atmosfere gusti i dok balvan leti velikom brzinom u funkciji je samo taj plavi dio. Moment vrtnje se prenosi preko crveno označene torzione šipke , koja je "mekana" i ne može zakrenuti preko zelenog štifta ostatak krila.

Vrlo domišljato riješen vrlo veliki problem , koji se danas u doba računala rješava sa nekoliko redaka u programu računala.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da radar 5N62 osvetljava cilj sve vreme leta rakete (i nešto pre toga). RGS u raketi sve vreme ima zahvat na cilj, ali RGS počinje upravljati raketom u fazi nakon odrade bustera. Ukoliko nije tako, onda znači da bi raketa odnosno njen RGS trebao ostvariti "zahvat u vazduhu", a to nigde nije navedeno. Takođe, ukoliko RGS izgubi zahvat, zakrilca se blokiraju i raketa je izgubljena. Kod sistema Kub, RGS rakete ima tri sekunde da ponovo ostvari zahvat, kod Vege toga nema.
Pilot odmah zna da je označen sa NR. Ukoliko ne reaguje ili je neobučen ili je drsko bahat i nonšalantan prema protivniku. S obzirom da Izraelski piloti svakako nisu neobučeni......
Čekati da dobiješ signal da je raketa lansirana da bi tek tada reagovao, a pre toga te nišanac prati pola minute ili čak ceo minut? )))