Sistemi S-300 i S-400 "Triumf"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Poljoprivreda
U tekstu ne pise o kojoj verziji S 300 se radi.

• 1Ovo se svidja korisniku: mgaji21
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S-300PS je u pitanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

poljoprivreda ::S-300PS je u pitanju.
Hvala, da li je tacan podatak ( negde sam davno procitao na netu, zaboravio gde ) da je prvi prototip S 300 imao domet samo 40 km?

• 3Ovo se svidja korisnicima: pein, voja64, mgaji21
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mgaji21 ::
Hvala, da li je tacan podatak ( negde sam davno procitao na netu, zaboravio gde ) da je prvi prototip S 300 imao domet samo 40 km?

Prva raketa 5V55 imala je domet oko 40 km i bila radio-komandno navođena....Za verziju S-300P.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::mgaji21 ::
Hvala, da li je tacan podatak ( negde sam davno procitao na netu, zaboravio gde ) da je prvi prototip S 300 imao domet samo 40 km?

Prva raketa 5V55 imala je domet oko 40 km i bila radio-komandno navođena....Za verziju S-300P.
Zahvaljujem, taj podatak je mozda vazan kad razmisljamo o mogucoj evoluciji sistema S 350 u buducnosti.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Hektor, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Godina 1978.



Radiokomandna raketa 5V55K je tada već potvrdila svoj maksimum daljine 50km za ciljeve na visini 20 i 25km ( “prostorna” daljina, trajektorija, ne apscisna daljina).
Samonavođena 5V55R je tada bila u ispitivanju i daljina 75km po baznom projektu je kako znamo kasnije i potvrđena.
Inače maksimum daljina sa trotočka vođenjem je 28km i vertikalni presjek je nešto specifičniji.



Maksimalna visina 17km, azimutni sektor 45 stupnja.

A ova slika je zanimljiva, lanser 5P85D iz sistema 300PS, a na njemu oba tipa raketa. Desna na mjestu br.1 je 5V55R, lijeva na mjestu br.4 5V55K.

• 13Ovo se svidja korisnicima: voja64, 187, krkalon, sasans23, zoran MKD, HrcAk47, rovac, ILGromovnik, W123, stug, aleksmajstor, amaterSRB, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sistemi S-300 PM-1/2 poseduju veoma dobar, verovatno i najkvalitetniji ne-stacionarni radar na svetu.
Radar nosi oznaku 64N6 "Big Bird", a njegova dalja modernizacija je radar 91N6 kod sistema S-400.

- 64N6 BIG BIRD – druga generacija radara za pretraživanje. Po mnogim ekspertima najbolji ne-stacionarni radar u svetu. Jedino se za SPY-1 (koji se koristi u okviru PVO sistema na AEGIS krstaricama - inače američki "ponos i dika") - može reći da ima uporedive parametre. Ako je potrebno izdvojiti jedan deo sistema S-300PMU-1/2 koji ga čini među najboljim u svetu to je definitivno 64N6 radar. Pored preko 5400 (tj 2 x 2700) radarskih faznih reflektora (najveći broj do sada u jednom radarskom sistemu sa radarom sa faznom rešetkom), sistem poseduje 2 antene na istom vertikalnom ramu, janusovske konstrukcije ! Samim time moguće je osmatranje i praćenje ciljeva u dva sektora (međusobno orijentisani pod uglom od 180 stepeni). Ovakva konfiguracija omogućava preciznije lociranje i bolje praćenje ciljeva pošto se identičan efekat pretrage može realizovati dvostruko manjom brzinom obrtaja antene radara. Pored toga, usled mogućnosti usmeravanja radarskog snopa kako po azimutu tako i po elevaciji radar poseduje osobinu 3D sektorskog gašenja i usmeravanja radarskog snopa u zavisnosti od toga šta se u sektoru nalazi, tj. da li je u njemu cilj male radarske površine (koga je radi uspešnog praćenja potrebno ozračiti većom količinom energije ili ometač čiji signal je potrebno anulirati gašenjem prijemnika). Sistem je u stanju da detektuje 300 ciljeva i da vrši praćenje 12 po sektoru pretrage (ukupno 24). Jako zanimljiv režim rada predstavlja takozvani 'par-nepar' režim. Ovde jedna antena sistema skenira sektor tako da anulira ometače, dok pri prolazu istog sektora druga antena (posle rotacije od 180 stepeni) vrši preciznije lociranje ciljeva putem oblikovanja zračenja u uske snopove “pencil beam” koji tačno pogađaju detektovane ciljeve omogućavajući njihovo mnogo preciznije praćenje. Usled ovako dobrih performansi nije redak slučaj da se jedan 64N6 koristi kao radar koji opslužuje do 6 baterija sistema "pomažući" njihovim radarima u detekciji i praćenju ciljeva (čak i kada se radi o radarima kasnijih generacija). Domet radara u režimu detekcije je 300 km za avionski cilj, a nešto ispod 200 km za ciljeve smanjene reflektivne površine. Usled mogućnosti visokog stepena usmeravanja dijagrama zračenja sve vrste već detektovanih ciljeva radar može da prati čak i na udaljenostima od 350 km. Zanimljiv detalj je i to da u unapređenjima E1 i E2 ništa nije menjano po pitanju samih radarskih komponenti – isključivo su vršene promene u procesorima za obradu signala čime je srž ovog radarskog sistema ostala ista u periodu od preko 10 godina i najverovatnije se i na dalje neće menjati. Mada performanse verzija E1 i E2 nisu publikovane, procena je da su unapređenja koja su implementirana u sistem omogućila jednovremenu detekciju preko 400 ciljeva i praćenje preko 100.

Ono što je posebno meni zanimljivo na ovom osmatračko-akvizicijskom radaru je njegova dvostruka janusovska antena, koja se sastoji od 2 radijatora (feed horna) i 2 x 2700 faznih reflektora, koji taj emitovani signal sa radijatora (feed horna) reflektuju u generalnom pravcu zračenja (poput "klasičnih" PESA radara).
Zbog svojih karakteristika i mogućnosti, ali i specifične konstrukcije i načina rada, neki ovaj radar nazivaju "pretkom" AESA radara, a inače potpada pod "Refleksni PESA radar".

Slika 1: OAR 64N6 "Big Bird"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je negde ovaj tip radara izvozen?
I, da li postoji stacionarna varijanta istog radara?

• 1Ovo se svidja korisniku: miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li bi najnovije rakete S 300/400 imale slican problem sa mamcima koje avioni vuku za sobom, kao Neve i Kubovi tokom agresije 99 godine?

• 8Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, mgaji21, stug, voja64, kaptain, sasans23, miodrag, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mgaji21 ::Da li bi najnovije rakete S 300/400 imale slican problem sa mamcima koje avioni vuku za sobom, kao Neve i Kubovi tokom agresije 99 godine?

Radarski mamci poput AN/ALE-50 ili kasnije modernizacije poput AN/ALE-55 i sl. su širokopojasni pojačivači koji imaju za cilj da vrše ometanja nišanskih radara sistema PVO kao i pojačavanje signala isijavanja koji bi ometao glavu sa samonavođenje u raketi jer bi reflektovani signal od mamca imao jači odraz nego odraz od stvarnog cilja iliti "veću amplitudu" i time bi usmerio raketu tokom leta prema mamcu. Ovo se odnosi pre svega na rakete sa poluaktivnom glavom za samonavođenje.

Iz iskustava 99-te, ali i kasnijih testiranja koja su kod nas obavljana, vidi se da ometanje nišanskih radara kod sistema Kub nije bilo efikasno. Da bi ometanje bilo dovoljno kvalitetno, potrebno je pomeriti nišansku liniju odnosno "ekvisignalni pravac" za više od 105 metara u jednu ili u drugu stranu na daljini od 12 km, ili više na većim daljinama. To jednostavno nije bilo izvodljivo.

Kod sistema Neva, bilo je moguće ometati nišanski radar da on ne može odrediti daljinu do cilja, ali se to na tom sistemu rešava zahvatom cilja po uglovima sa antenama F1 i F2 i zatim ručnim praćenjem cilja po uglovima, uz uvođenje početne daljine koja je ili procenjena ili uvedena na osnovu podatka o daljini sa baterijskog P-18. Tako je u većini slučajeva bio uslovljen metod vođenja raketa "sa tri tačke" i ručni praćenjem po uglovima, u odnosu sa automatsko praćenje po daljini i uglovima metodom vođenja "sa polupreticanjem" kada nema ometanja.

Što se tiče ometanja raketa, kod sistema Kub je pokazano i u ratu 99-te i u kasnijim testiranjima da je to moguće. Raketu 3M9M je moguće ometati i s obzirom da ona može ponovo ostvariti zahvat u vazduhu tek nakon cca 2,5 - 3 sekunde, ukoliko bi zatim ponovo bila ometana, vrlo je moguće da potpuno izgubi zahvat i odleti "po svom planu". Što se tiče novije rakete 3M9M3 koju smo uglavnom i koristili tokom 99-te, onda ima znatno bolje mogućnosti ponovnog ostvarenja zahvata u vazduhu, jer ponovni zahvat može ostvariti već nakon 0,3 - 0,4 sekunde i može u tom smislu veoma često gubiti i ponovo ostvarivati zahvate u vazduhu i opet nastaviti svoj put ka cilju uz moguću smanjenu preciznost. Međutim i nju je moguće efikasno ometati, ali znatno teže nego stariji tip.
Što se tiče mamca AN/ALE-50 i "privlačenja" rakete sistema Kub ka njemu, tokom samovođenja rakete, AN/ALE-50 isijava znatno jačim signalom i pritom se signal koji se reflektuje i od cilja i od mamca pojavljuje na raketi i ona će se usmeriti prema jačem signalu, tj. signalu mamca.
Operator na nišanskom radaru Kuba najčešće nema nikakvu mogućnost da tu nešto uradi, jer se odraz cilja i mamca AN/ALE-50 na njegovim pokazivačima najčešće pokazuje kao 1 jedinstveni odraz i on i ne zna da li cilj ima mamac ili ne. Kod rada sa TOV-om (televizijskim optičkim vizirom) komandir može pokušati da nešto uradi pomeranjem nišanske linije u drugu stranu, ali to je sada već na iskustvu i sposobnosti operatora, ali nešto bi se dalo uraditi.

Kod Neve, nišanski radar je ometan po daljini, ali oficir za vođenje ima mogućnost da "točkićima" malo pretraži napred i nazad na istom kursu i visini. Ako tu pronađe na daljinama od nekoliko desetina do stotinjak metara drugi cilj, ono što može uraditi je da uporedi snagu zračenja. Tada donosi odluku na koji će "nanišaniti" i usmeriti operatore ručnog praćenja. Iskustva 99-te kazuju da mamac zrači snažnije i intenzivnije, tako da bi i ovom slučaju bilo poželjno zahvatiti cilj sa nešto "slabijim" odrazom odnosno odrazom koje je najsličniji po veličini, snazi i intenzitetu odrazima lovačkih aviona (tipa MiG-29 ili sl) na kojima su se već uvežbavali....
Što se tiče rakete sistema Neva, ona se ne može ometati. Ukoliko je oficir za vođenje pravilno "nanišanio" i naveo operatere ručnog praćenja po F1 i F2 da i one zahvate ciljeve, nevezano za to da li je vođenje ručno ili automatsko, raketa će dobijati ispravne signale i ići ka cilju. Ukoliko se ipak dogodi da signal mamca počne da "skreće antenu" nišanca ka njemu, oficir za vođenje uvek ima mogućnost da u toku leta rakete dodatno koriguje putanje rakete.....
Zato je Neva, iako stariji i ako hoćete "zastareliji" sistem od Kuba, tokom 99-te pokazala veću otpornost i na ometanja nišanskog radara ( u slučajevima upotrebe mamca AN/ALE-50) i samim tim i rakete.....Zbog svog specifičnog rada, nišanac radi samo na predaji, a uglovne antene samo na prijemu, manje je privlačila protivradarske rakete od radara sistema Kub koji jednovremeno isijava i monoimpulsne signale praćenja cilja i signale kontinualnog talasa osvetljenja cilja i time je bio "lakša meta"...
Nije tehnologija uvek "korak napred"...

Što se tiče sistema S-300/400, radi se o nišanskim radarima sa znatno većom snagom koje ne možete tako lako ometati, da ne kažem gotovo nikako (pogotovo S-400) i to smo "sklonili" sa stola.
Što se tiče ometanja rakete, moguće je ali i ovde imamo mogućnost da operatori u početnoj fazi uporede signale i dejstvuju na "pravi cilj" i prema njemu šalju radio-korekcije.
U završnoj fazi kod sistema S-300 uključuje se poluaktivno-samonavođenje i povećava se mogućnost ometanja rakete i skretanja ka mamcu, ali postoji i dodatna radio-korekcija (TVM - "vođenje kroz projektil") koja upravo ima za cilj da raketu "vrati na pravi put", tako da je tu mogućnost pogađanja mamca poptu AN/ALE-50 ili 55 ipak značajno smanjena.
Kod raketa sa aktivnom radarskom glavom za samonavođenje kod S-400, prva faza je ista kao i kod S-300, sa radio-korekcijama, ali se kasnije prelazi u aktivno samonavođenje koje je manjeg dometa (do 20 km) i samim tim ima znatno uži dijagram zračenja ( u odnosu na dijagram zračenja nišanskog radara sa zemlje) i smanjenu mogućnost da tokom leta ka cilju "prezahvati" radarski mamac...

To je stalna borba, "ko će koga".....