Sistemi S-300 i S-400 "Triumf"

• 9Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, Kubovac, sremac983, Sirius, lacko, voja64, cezar 35, rovac, 187
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Nov 2019 8:29

Angara se počinje uvoditi od 1967.g i tih godina kada je S-300 počeo preuzimati pozicije Berkuta, S-200 je bio na skroz vanjskom prstenu, prvi ešalon obrane Moskve. Također u sastavu 1.armije PVO.



Za raketni puk u Tuli (80.RP) su malo oprečne informacije da li je bio pod prvom armijom ili ne. Lako moguće da nije jer Tula je uvijek imala nekakav poseban status.
U svakom slučaju od Tule u smjeru kazaljke na satu idu:
1284.RP, Malojaroslavec
242.RP, Garjetovo
47.RP, Turginovo
164.RP, Savjolovo
1257.RP, Pereslavlj
371.RP, Kosterevo
493.RP, Ržjan

Dopuna: 11 Nov 2019 19:31

Kubovac ::Pored preko 5400 (tj 2 x 2700) radarskih faznih reflektora (najveći broj do sada u jednom radarskom sistemu sa radarom sa faznom rešetkom)

Imaš izvor ovog broja, to jesam negdje nabasao, i po sjećanju je to 2700 modula, a sad da ga bogo ubije ne mogu to pronaći. Broj zasebnih elemenata su isto tamo dali pa se moglo doći do broja elemenata u modulu.
Pitam zato što bi se moglo doći do neke točke prekretnice jer su tek u razvoju i to pred sami kraj razvoja došli do toga da se radarska rešetka modulira. Kažu papiri da je nišanski radar u početku zamišljen (i složen tako) da je svaki element bio zaseban, svaki na svom postolju, ploči kako god i sa svojim motorom ako se to tako može nazvati. A bilo ih je mnogo, skoro pet puta više od ovih 2700.
Kasnije su ih modulirali, recimo 16 po modulu radi ekonomičnosti kako vele. I to bude nekih 800 u nišanskom.

Ovo je škic na nišanski neke rane sorte, vrlo gusto i dalo bi se nekom šecometrijom doći do broja, a traži se broj 12840. Probat ću ofrlje sutra ih pobrojati, ne znam kako ali probat ću.



A onda će mi neko morati po seljački objasniti koja je razlika između 10000 zasebnih i 500 modula po 20.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug Pukovnik

One podatke sam izneo sa OAR 64N6 Big Bird, ne za nišanski radar.
Svejedno, razumem tvoje pitanje, ali nemam podatke o sastavu antene, modulima i slično.
Ipak, ono što je gotovo sigurno je da se antena OAR-a 64N6 sastoji iz većeg broja modula koji u sebi sadrže emitere sa faznim pomeračima (razvrtačima) i koji na matrici formiranju predajne i prijemne pod-matrice.

Prikazaću primer radara AN/SPY-1A i 1B američkog borbenog mornaričkog sistema Aegis.
Tako imamo kod radara AN/SPY-1A antenu koja se sastoji od 68 pod-matrica sa po 64 elementa svaki, ukupno 4352 elementa. Predajne matrice bi bile aktivirane od strane više predajnika sa pojačivačima (recimo 8 predajnika). I ovo ide x 4, jer ima četiri takve antene.

Kod verzije AN/SPY-1B, već je to dosta usavršeno, sa 2175 pod-matrica sa po 2 elementa svaka i što čini ukupno 4350 elemenata. I ovde isto ide x 4......

Po ovome se može zaključiti da ovakve konstrukcije, iako su PESA radari imaju i neke osobine ranih AESA radara, time da imaju više predajnika sa pojačivačima po jednoj anteni i veći broj uparenih predajnih i prijemnih pod-matrica (modula). S obzirom da ima 2 antene (64N6) donekle ima mogućnost pretraživanja VaP-a formirajući snopove u više pravaca gotovo istovremeno, zahvaljujući brzoj rotaciji antena (64N6).

• 1Ovo se svidja korisniku: Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sremac983 ::Да ставим ову сличицу овди, интересантна је због једног детаља, а то је даљина гађања полимјот редут система, до финих 140м...а шта нам кажу тт подаци за тај систем, јел оно беше ракелтица макс домета само 120км 9M96E1/2...е па ово је фино изненађење...

Слика је са фрегате Адм. Касатанов...



Не заборави да Руси у својим проспектима често дају податке за извозне верзије ракета.

А 9М96Е2 и јесте извозна.

• 11Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, miodrag, amaterSRB, zixo, djboj, Georgius, cezar 35, voja64, madza, rovac, 187
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za sve koji vole kružnice
Malo sam se napatio komparirajući više izvora, i mislim da bi to bilo ovako. Stanje nakon reforme juna 1988.g, 1.Armija PVO, 4 divizije i ukupno po stanju tada 26 raketnih pukova S-300. Tada po nekim mjerilima je išlo 3 diviziona po puku. Na karti su označene lokacije baziranja pukova, sve stare lokacije od Berkuta, ali su određeni divizioni iz pukova raspoređivani i na susjedne lokacije (30 je još pored ovih 26 lokacija, 56-26=30) pa je to zapravo bilo još gušće. Interesantno je da je bilo čak i lokacija gdje su se bazirali divizioni iz različitih pukova.



86.Divizija, Vidnoe
635.raketni puk, lokacija ''Labaznik''
628.raketni puk, lokacija ''Zavozčik''
705.raketni puk, lokacija ''Vatočnik''
16.raketni puk, lokacija ''Derazacija''
614.raketni puk, lokacija ''Tabeljšćik''
549.raketni puk, lokacija ''Parovoz''

87.Divizija, Balašika
674.raketni puk, lokacija ''Lakirovka''
799.raketni puk, lokacija ''Kenaf''
654.raketni puk, lokacija ''Kabardinka''
756.raketni puk, lokacija ''Vatmetr''
629.raketni puk, lokacija ''Hvojka''
606.raketni puk, lokacija ''Salaka''

88.Divizija, Dalgoprudnji
789.raketni puk, lokacija ''Malinka''
17.raketni puk, lokacija ''Komitet''
658.raketni puk, lokacija ''Kaplun''
722.raketni puk, lokacija ''Vjenos''
748.raketni puk, lokacija ''Bašenka''
584.raketni puk, lokacija ''Hatka''
566.raketni puk, lokacija ''Piala''

89.Divizija, Odincovo
791.raketni puk, lokacija ''Makuška''
662.raketni puk, lokacija ''Kadka''
650.raketni puk, lokacija ''Aduljar''
6.raketni puk, lokacija ''Komik''
709.raketni puk, lokacija ''Benzomer''
612.raketni puk, lokacija ''Hvala''
625.raketni puk, lokacija ''Podrjadčik''

• 6Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, nradukic, voja64, pein, madza, 187
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug Pukovnik

Znači 76 diviziona S-300 sa 4-6 kanala po cilju? I čak i sa tim, tek su na pola kanalnosti S-25 Berkuta!
Živio Berkut!

Malo šale....elem...kod ovakvih informacija, odmah se setim te neke 1996. godine, kada sam razgovarao sa jednim prijateljem, tada potporučnikom, koga sam poznavao iz vojne škole. Ja učio za podoficira, a on završavao akademiju. I sretnem ga na Batajnici jednom prilikom, sada kao "kolege starešine" da se malo ispričamo. On inače Nevaš po struci.
I pitam ga ja, misleći da ima 4 diviziona oko Beograda, koliko ima diviziona Neva oko Beograda? I on mi odgovori: 12 diviziona, od toga 8 raketnih i 4 tehnička i 3 rezervne Stanice za Vr. Uh, ja "poskočih" i kažem: Pa to je dosta!
A on će meni: Pa šta ti misliš? Mora Beograd da se brani!

Tek kada pročitaš ovakve informacije o PVO oko Moskve, neke stvari ti budu jasnije!

• 3Ovo se svidja korisnicima: nradukic, pein, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O Berkutu smo dosta pisali i moramo se složiti da je to sve bilo onako nategnuto, od kanalnosti do svega ostalog. Mislim bio je ajd recimo daj šta daš i bio je dobar 50-60-tih, ali kasnije to nije imalo nikakvog smisla. Inače podatak o Berkutu, samo dva puta u svojoj povijesti je bio u punom sastavu po raketama spremnim za lasiranje, za kubanske krize i kasnije za čehoslovačke krize. Sve ostalo vrijeme krnjavi sastav.

A ovaj bedem tristotki, plus Angare okolo i mnoštvo Neva tu u masi je stvarno kolosalan. I što je najbitnije spreman da djeluje u vrlo kratkom vremenu. A pored svega, nije tu kraj , još je i S-300V bio tu u skupu, locirani na dvije stare tehničke baze Berkuta.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, amaterSRB, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam mislio da smo mi imali 8 diviziona Neve oko Beograda a da su ostalo bili divizioni Dvine. Nisam znao da je ikada bilo ukupno 12 kod Beograda. Mozda zajedno sa 450. pukom, ako su oni nekada dolazili na ispomoc? Evo, sve do danas sam bio ubedjen da smo u rat usli sa 8 diviziona za Beograd i 401. arbr.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, amaterSRB, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Voja1978 ::Ja sam mislio da smo mi imali 8 diviziona Neve oko Beograda a da su ostalo bili divizioni Dvine. Nisam znao da je ikada bilo ukupno 12 kod Beograda. Mozda zajedno sa 450. pukom, ako su oni nekada dolazili na ispomoc? Evo, sve do danas sam bio ubedjen da smo u rat usli sa 8 diviziona za Beograd i 401. arbr.

Ma, pisao sam u žurbi....ispravio sam gore u tekstu. Kolega mi je tada rekao da imamo oko Beograda ukupno 12 diviziona od čega je 8 raketnih i 4 tehnička, uz 3 rezervne StVr....
Izvinjavamo se, mlogo se izvinjavamo!

A što se tiče Dvine, ja mogu da potvrdim da su postojala 2 raketna diviziona.
Treći je prebačen u SVK, četvrti je prebačen, ali nisam siguran da li je ikada kompletiran i da li je StVR otišla ili se nekompletnost odnosila na manjak raketa, lansera ili drugih komponenti.
Postojala je i 5 Stanica, za obuku. Možda se i ona mogla iskoristiti za formiranje 3. diviziona.

Ono što danas možemo svi videti je 1 StVR Dvina sa SNR-75 u okviru Vazduhoplovnog muzeja Surčin.
Znači rat je preživela barem 1 Stanica (1 divizion), a 1 je uništena.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Alzirci na gadjanju
В Алжире впервые показали стрельбы ЗРС С-300ПМУ-2
https://dambiev.livejournal.com/1756245.html


Citat:1.Algerian 64N6E/2 radar (BIG BIRD) of S-300pmu2
2.From inside 54K6E2 command post of The algerian S-300PMU2

• 7Ovo se svidja korisnicima: nradukic, voja64, Voja1978, cezar 35, miodrag, zixo, Areal84
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod sistema S-300PM-1 i PM-2, posebno je zanimljiv radar za niskoleteće ciljeve 76N6 "Clam Shell".

- 76N6 CLAM SHELL - radar za pretraživanje niskoletećih ciljeva. Po pravilu se montira na jarbol 40V6 (visina 23.8 m) ili 40V6M (visina 37.8 m) što zavisi od tipa terena na kom je sistem baziran. Svoju ekstremnu uspešnost u detekciji i praćenju niskoletećih ciljeva duguje kako naprednim tehnikama obrade i memorisanja pozadinskog šuma okoline (čijim se poređenjem sa trenutnim stanjem vrši detekcija ciljeva) tako i revolucionarnim modulacionim metodama koje sistem koristi, a koje omogućavaju jednostavno potiskivanje pozadinskog šuma bilo da je prirodnog (okolina, vegetacija), ili veštačkog (aktivno ometanje) porekla. Praktično, radi se o dva primopredajnika montirana na zajedničkoj anteni. Jedan radi u režimu FMCW (frequency modulated continuous wave doppler) čime vrši konstantno emitovanje radarskog snopa fiksne frekvencije (posledica je da bilo koji cilj koji se kreće usled doplerovog efekta će u prijemniku biti detektovan), dok drugi vrši određivanje daljine detektovanog poremećaja u frekvenciji putem elektronskog skeniranja azimuta u kom je prvi detektovao cilj. Na osnovu kombinacije podataka iz oba sistema dobija se lokacija i praćenje pokretnih ciljeva čak i u slučajevima male radarske površine cilja. Po specifikaciji radar poseduje mogućnost praćenja neverovatnih 250 ciljeva.
Radar ima primopredajnu antenu podeljenu na 2 sekcije. Gornja sekcija je prijemnik i on je postavljen na gornju stranu da bi se sprečio prolazak refleksija od zemlje.
Sa donje strane nalazi se predajnik. Predajnik može emitovati i menjati vertikalne snopove širine 1 i 6 stepeni i može menjati polarizaciju.
Radar ima značajne sličnosti sa nišanskim radarom sistema S-200, 5N62 "Square Pair", koji se smatra njegovim prethodnikom. 5N62 ima znatno veću predajnu antenu radi formiraju užeg snopa od 1,4 odnosno 0,7 stepeni.

Kod radara 5N62 "Square Pair" sistema S-200, postoje 2 osnovna režima rada:
1. režim mono-hromatskog kontinualnog isijavanja MHI
Ovim režimom se kod automatskog praćenja cilja određuje azimut i elevacija cilja kao i njegova brzina. Njegova karakteristika je da je signal jednobojan, jednolik i u veoma uskom frekventnom području, tako da ima najveću mogućnost otkrivanja cilja po daljini.

2. režim fazno-kodiranog modulisanog kontinualnog isijavanja FKM (eng. FMCW)
Ovim režimom se kod automatskog praćenja cilja određuje azimut, elevacija, brzina cilja i takođe i daljina cilja. Njegova karakteristika je da je signal digitalno kodiran, ali u širem frekventnom području, tako da ima se ciljevi otkrivaju na nešto manjim daljinama.

Oba ova režima koriste pod-režim sa linearnom frekventnom modulacijom FM, koji ima karakteristiku da može pratiti cilj po uglovima čak i u slučaju da mu je uglovna brzina gotovo jednaka nuli.

S obzirom da detaljniji podaci o FMCW režimu rada radara 76N6 "Clam Shell" nisu objavljena, s obzirom na jasnu analogiju sa antenskim sistemom 5N62 "Square Pair" sa sistema S-200, po pitanju antenskog primopredajnika razdvojenog na dva dela, koji zrače kontinualnim talasima, za pretpostaviti je da je kod radara 76N6 "Clam Shell" primenjen i usavršen ovaj drugi režim rada, dakle režim fazno-kodiranog modulisanog kontinualnog isijavanja FCMW, sa dalje usavršenim pod-režimom FM...

Slika 1: Radar otkrivanja niskoletećih ciljeva 76N6 "Clam Shell"




Slika 2: "Prethodnik" - Nišanski radar 5N62 "Square Pair" sa sistema S-200



Slika 3: Prikaz pretpostavljenog režima rada FMCW radara 76N6, analogija sa radarom 5N62