Poslao: 13 Nov 2019 02:19
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
- 13Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, Kubovac, cezar 35, MB120mm, lacko, voja64, aleksmajstor, miodrag, bojank, rovac, 187, zlaya011, sasans23
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Nadimak Krokodil. Specijalizovani niskovisinac najčešće sektoraš.
Proizvod jednog vremena rekao bih, kada je Vazdušna PVO SSSR-a bila skoncentrisana na klasični krstareći projektil kao nešto prvo na šta treba da odgovori dok su se strateški bombarderi već smatrali beznadežnim u svojim namerma da bace slobodnopadajuće atomike.
Čak je i dopunski radar ST-6 8, bio dobar kao niskovisinac ne naravno kao superspecijalizovani niskovisinski detektor Krokodil (dodatni radar) ali i dalje jako dobar za svoje vreme, čak i danas on (ST-6 8 ) se bar po kvalitetu zahvata niskovisinskih ciljeva skoro može meriti sa Kastom 2-2 (ali ne po borbenoj žilavosti više i samo sa starijim modelima).
I gle čuda oba (Krokodili i ST-6 8 ) kao i nišanac su išla na stubove, verujem da bi neki megaloman to pokušao i sa Stervjatnikom da je bilo i teorijski moguće.
Vidi Kubovac, jeste da je sve do PT-1A sistem bio suštinski četvorokanalan, ali ne zaboravi da on nije imao ograničenja po sektorima kao Berkut i praktično u poslednjoj pa i pre nje verziji imao veći praktičan domet i to domet sa mnogo većom verovatnoćom pogotka, ali baš mnogo većom, a da niskovisinske ciljeve i ne spominjemo. Tako da ta slika koju je je Drug pukovnik predočio odnosno slika PVO Centralnog industrijskog rejona pred raspad, verovatno je za svoje veme bila najača PVO neke velike teritorijalne borbene postorije ikada a takođe se sa Drugom pukovnikom slažem po pitanju raznih ograničenja neosporno jedinstvenog Berkuta. Sa preteranom dozom cinizma rekao bih da je postao najpoznatija meta svih vremena a da katakombe ako još stoje daju idealnu scenografiju za romane Gluhovskog.
Jednom sam pitao Ruse i to adekvatne sagovornike, da li Lira sama po sebi može da bude supstitucija slici koju su ranije davali Krokodil i ST-68 zajedno, pitao sam ih pre nego što je bilo zvanično i da Lira ide na stubove (a Padljot se tek rađao) ali svejedno, nije bilo odgovora. To nešto ipak govori njemu u prilog.
Kako bilo Krokodil je zastareo po skoro svim parametrima (osim po skidanju klatera gde je nedostižan) ali najveća mana mu je da on praktično mora da deluje sa stuba plus sve ostale mane sada. Iskreno nadao sam se njegovoj modernizaciji i bilo je nekih govora o tome, možda je nešto malo i odrađeno u vrlo ograničenom broju primeraka i to iz poslednjih serija, ali definitivno je otišao u prošlost.
Daleko od toga da je neupotrebljiv ali u ovo vreme samo tamo gde može a tih pozicija ima danas sve manje. Avijacija se promenila u nekoj meri, krstareći projektili prema kojima je on bio orijentisan nisu više toliko dominantni ima sada i drugačijih i problem niskovisinske detekcije je polako sa paušalnog rešavanja otišao na sistemsko rešavanje problema.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 13 Nov 2019 09:00
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5506
|
Previše je krakat i visok pa mi nije cijeli stao u fotografiju
Ovo je 5N66M, taj je u sastavu S-300PS ili PMU kako ga vani zovu.
Nešto od podataka za njega:
-sektor osmatranja po azimutu 360 deg
-širina snopa beta x epsilon 1 x 1 deg
-ciklus osmatranja 3 sekunde
-snaga predajnika 2 kW
-forma signala pri detekciji ciljeva, kontinualni monokromatski
-forma signala pri mjerenju daljine, linearno frekvencijska modulacija (LČM) sa devijacijom 90kHz za 10 milisekundi
-koeficijent šuma 10 dB
-dijapazon brzina detektirajućih ciljeva 50-1100 m/s
-granice detekcije ciljeva efektivne reflektirajuće površine 0,1-0,2 m2 na visini 50 metara, 38-40 km po indikatoru i 26-35km pri autopretrazi
-prelazak sa litera ne liter 5-10 sekundi
Radar se sa aparaturnom kabinom spaja sa tri kabla preko kojih idu kodirani signali, tko se razumije u kodiranje biće mu jasno, meni baš i nije. U svakom slučaju kod azimuta je 11 znamenki sa diskretom 10,54 minute, kod brzine 6 znamenki sa diskretom 9,6m/s i kod daljine 5 znamenki sa diskretom 4 km. Kompletne koordinate svakog cilja su jedan 25-znamenkasti kod i u jednom ciklusu osmatranja, rotacije radara, snimaju se informacije o 15 ciljeva sa tempom ne više od 5 ciljeva u sekundi.
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2019 10:07
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5729
|
@Oluj
Ma jasno je sve oko poređenja S-25 i S-300 u odbrani Moskve, ja sam to upotrebio u šaljivom tonu i čak i napisao da je "šala mala".
Probistrili smo mi sasvim dobro S-25 da znamo i prednosti ali i mane koje ga već od sredine 70-tih godina prošlog veka čine prevaziđenim sistemom.
@Drug pukovnik
Nikako sa stignem da pitam...
Dakle krajem 80-tih godina prošlog veka, bilo je cca 70+ diviziona S-300 oko Moskve. Znamo svi da je tu bio i veći broj Volhova, Neva i naravno Kubova i Krugova....
Ali me interesuje onaj podatak o 8 "raketnih pukova" S-200 na najširem prstenu oko Moskve.
Opet te "formacije" nas zbunjuju. Na šta se to misli? Koliko taj jedan "puk" ima diviziona i koliko svaki divizion ima kanala (pretpostavljam da su 2-kanalni)....? Ako imaš podatak....
Tako ćemo moći uporediti PVO Moskve krajem 80-tih (i to bez Volhova i Neva) sa recimo Beogradom koji je u tom vremenu štitilo 4 rd Neva i 4 rd Dvina. O ostalim glavnim gradovima republika ne vredi ni pričati, neki nisu imali nikakvu teritorijalnu PVO, a neki su to "nadomeštali" Kubovima....
Evo kako su S-200 štitili Istočnu Evropu u vreme Varšavskog pakta:
Ukupno 8 položaja sa 18 baterija - vatrenih jedinica - kanala i to:
- 2 baterije - kanala u Mrzezyno - Poljska (iako skica prikazuje 3)
- po 2 baterije- kanala (ukupno (ukupno 8 ) u Pragendorf, Badingen, Wendgraben i Eckolstadt - DDR
- 3 baterije- kanala u Dobris i 2 baterije- kanala u Rosice - Čehoslovačka
- 2 baterije - kanala u Mezőfalva - Mađarska
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2019 10:17
|
offline
- Voja1978
- Elitni građanin
- Pridružio: 11 Dec 2010
- Poruke: 2410
- Gde živiš: Beograd
|
Sadasni PVO pukovi imaju tezisno dva diviziona, tri ako su neki udaljeni pa pokrivaju vece prostranstvo. U to vreme verovatnije je da je puk imao po tri diviziona.
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2019 11:08
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5506
|
Osnovna formacija S-200 je divizion, koji se još naziva i kanal, pa su pukovi oko Moskve bili tro ili dvo divizioni, tro ili dvo kanalni (371. i 493. puk dvodivizioni).
Armija -> Korpus -> Puk -> Divizion
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2019 13:36
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5729
|
@Drug Pukovnik
Odlični podaci za 76N6 Clam Shell, mada je ovo neka novija varijanta.
Pre svega oko formiranja signala.
S obzirom da postoje značajne sličnosti sa radarom 5N62 iz sistema S-200, pretpostavka kod 76N6 je bila da se signal pri otkrivanju cilja formira kao mono-hromatski kontinualni signal koji je jednobojan, jednolik i u veoma uskom frekventnom području, tako da ima najveću mogućnost otkrivanja cilja po daljini. Ali ova forma signala određuje azimut, elevaciju i brzinu cilja, što je suštinski neophodno za osvetljavanje cilja radi samonavođenja rakete iz sistema S-200.
Kada se cilj otkrije, potrebno je, verovatno kod 76N6 to ide automatski ili barem poluautomatski, da se pređe na frekventno modulisani kontinualni signal, koji je u širem frekventnom području, da bi se cilju odredila daljina. To se kod 5N62 radi ručno preko 4 "noniusa" od kojih svaki obezbeđuje određenu preciznost određivanja daljine, a operator ima mogućnost da, s obzirom na uslove i hitnost reakcije, ne pređe sva 4 koraka, ali time svesno bira manje precizan podatak o daljini i uvećava potencijalnu grešku. Pretpostavljam da se i ovo kod 76N6 ili ovog starijeg 5N66, radi ili automatski ili barem poluautomatski i brže, jer u krajnju ruku, ovaj radar ima opciju automatskog praćenja znatno većeg broja ciljeva istovremeno.
Kada se odredi daljina sa određenom tačnošću, pretpostavljam da se radar vraća u režim formiranja mono-hromatskog kontinualnog signala i nastavlja automatsko praćenje cilja po brzini i uglovima.....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2019 16:11
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5729
|
@mlav
Da, nije sporno da se automatski podiže, ali baš me zaintrigirao ovaj deo o demontaži radara sa kabinom sa vozila ili nosača-platforme na zemlji (kod starijih tipova nišanaca) i njegovo premeštanje i utvrđivanje na nosač jarbola. Onda je podizanje ipak lakši posao....
|
|
|
|