Poslao: 16 Jan 2020 02:16
|
offline
- Pridružio: 26 Nov 2017
- Poruke: 795
|
Rusi nisu sedeli skrstenih ruku dok su ameri pravil stelt pa su davnih dana demonstirrali absorbciju radio talasa i smanjivanje odraza jos na modernizaciji MIG-21, namenjenog Indijcima, te nemoj da te cudi smanjen odraz Su-35, jer imas i F-15 isto tako uradjen u odnosu na standardni.
Stelt nije izmisljotina ali nije ni ono za sta ga predstavljaju ameri. Ovaj prikaz Kubovca lepo oslikava sposobnost/nesposobnost i jedne i druge strane. I uvek ostaje dilema da li svi govore sve na sta je odgovor svakako - ne govore. Mi nikada necemo precizno ni tacno znati prave daljine otkrivanja jer sve i da sutra S-300 ili 400 obori F-35 - i dalje ce svi cutati
Tako da mi mozemo samo na osnovu nekog znanja da pretpostavljamo i crtamo slicice i mozgamo ovde, sto moze da bude tacno u praksi od 0 do 100%
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 16 Jan 2020 05:06
|
offline
- Milos1977
- Elitni građanin
- Pridružio: 31 Mar 2017
- Poruke: 1799
|
Slažem se sa svim osim magičnim smanjenjem radarskog odraza Su-35, Mig-21 i Eurofajtera za skoro pola u nekim situacijama. Ponarucito nakrkani podvesnim raketama i rezervoarima za gorivo.
P.s. voleo bih da sam u krivu i da je to moguce bez vece izmene fizickog oblika zmaja i pakovanja naoruzanja uz ili u trup,.. ali tek tako i u tolikoj meri ne verujem u magicne farbe.
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2020 10:57
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Kubovac el ti još pri ruci ona ruska istina školska tablica o razlikama realne radarske površine istog cilja (tipski supodeljeni u nekoliko grupa, bombarder, lovac, KR ...) a ugrubo prema centimetarskim, decimetar., i metarskim radarima, koju sam okačio onomad kada smo poslednji put nadimali o daljini otkrivanja F-117 i Nevinog dejstva na njega ? Ajde okači je opet ako ti nije teško.
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2020 15:12
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 16 Jan 2020 13:21
Nećeš vervoati ali su na nekom od ruskih školskih sajtova, to su istina podaci na nivou za studenta na baumanki ili sličnom mestu u drugim školama i služe za opis; tačni su dovoljno za studije, kada počnu da rade dobijaju preciznije i za čitav spektar ciljeva, konkretnih, Rusi sve to mere u onoj njihovoj labaratoriji.
Slučajno sam natrapao a njega kada smo se ono nešto raspravljali i negde po nekim lnkovima sam tražio i oko njih a krenuo sam od nekog koliko se sećam koji je postavio Drug pukovnik.
Nastaviću .... menjam poziciju ...
Dopuna: 16 Jan 2020 14:01
Dakle šta imamo u tablici.
Levo uspravno su ciljevi, prvo SRAM, pa ALCM-86 krstareća a nije Tomahavk, pa avioni B-1A, B-2,FB-111,pa su ono (valjda F-4 i F-5), pa drajfujući aerostati ili stratosferski baloni izviački uglavnom pa brod, krstarica, i na kraju podmornica unadvodnoj vožnji.
Dopuna: 16 Jan 2020 14:03
Gore horizontalno su radari jako grubo svrstani u tri grupe; centimetarski 3-1 cm, decimetarski 10-100 cm i metarski od 150 - 200 cm.
Dopuna: 16 Jan 2020 14:05
ali svaka od tri grupe ima tri istovetne podgrupe koje opisuju položaj cilja i radara, PPS - prednja polusfera, bort - sa boka, bočno, ZPS zadnja polusfera.
Dopuna: 16 Jan 2020 14:13
Ajde da prošetamo krstareću raketu po podacima u tablici.
Dakle ALKM pa sa leva u desno:
za cenimetraša u PPS ona ima sigmu 0,1-0,2 sa boka 0,35-0,4 , u zadnjoj polusferi 0,2-0,3, za decimetraša ona ima sigmu u PPS 0,1-1, sa boka 0,4-1,8 , u zadnjoj polusferi 0,2-0,4, a za metraša u PPS 1-2, sa boka 1,8-3 , u ZPS 0,4-4,8.
Dopuna: 16 Jan 2020 14:16
Da pogledamo samo PPS i uporedimo jer steltnost funkcioniše dobro samo u njoj:
centimetraš 0,1-0,2
decimetraš 0,1-1,0
metraš 1,0-2,0
Dopuna: 16 Jan 2020 14:27
Dakle ista radarska odrazna površina, ista, samo zbog razlike u talasnoj dužini varira od:
0,1 - 2 m2.
Dakle kada hoćemo da koristimo situaciju tj. formulu, imamo poznatu sigma cilja i njegovu poznatu daljinu otkrivanja a prema nekoj sada drugoj odraznoj poršini možemo da dobijemo očekivanu daljinu otkrivanja onda moramo da vodimo računa da su radari, banalno istovetni ili ako nisu istovetni onda da su u potpno istom radarskom opsegu i da imaju ostale karakteristike koje ulaze u klasične formule (sve one koje ulaze ispod tog 4 korena) dometa sa istim ili vrlo bliskim rezultatom.
A za metraše čak ni to ne važi u najvećem broju slučajeva osim ako nisu istovetni.
Zapravo tablica je užasno ograničena ogromna je razlika između jednog osmatračkog radara na 3 GHz i nišanskog na 9 GHz zato su ovi dati podaci u tako velikom rasponu ali tačnost je kako kažeš upitna, ali daje opšte smernice, jedino što Rusi daju na studijama.
Dopuna: 16 Jan 2020 14:57
Presho na tablet, zato vako krkanski pishem.
Steltnost radi, ali u fulu samo za avione tet a tet i samo za njihove radar vrlo velikih radnih frekvencija a relativno male snage, za sve ostale sluchajeve pochinje manja do potpuna degradacija.
Dopuna: 16 Jan 2020 15:12
Naravno to tet a tet lovaca je dovoljan razlog da je i ruse i kineze naterao u razvoj a u vechoj ili manjoj meri koristi i protiv pvo, u proseku dosta manjoj.
Zato mislim da je prava korist toga na krilatim raketama najvecha a za pvo najopasnija.
Inache slabije deluje na vrlo moderne nishance i pored povoljne frekvencije usled njihovih enormno snazhnih emisija shirokg predzahvata i dobre pochetne inicijacije sa nekog metrasha ili decimetrasha a najbolje naravno tercijalnom trasom
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2020 22:08
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Momci, ne obazirite se na to ako neshto shto vidite kao veliku razliku izmedju tablice i dijagrama u ovoj fenomenalnoj knjizi na prvi pogled mnogo razlichito.
Morate prochitati knjigu da vidite kojom metodom fenomenalno podrzhanom tekstom su rezultati u knjizi modelirani, modelirani ne mereni.
Sa druge strane nije neochekivati da su rezultati u tablici "malo" skliznuli u zaokruzhivanju na veche cifre nije kubovac dzaba sumnjichav ali svejedno ostali smo u tezi teme i nashli joj status realnosti ...
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jan 2020 10:29
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5615
|
@zlaya011
Evo opet nešto u domenu moga znanja, a o čemu sam pisao i ranije...
Zaštita na letelicama sa smanjenom vidljivošću je optimizovana za centimetarski dijapazon i to pre svega za X opseg, mada se kod Amerikanaca već radi na zaštiti koja bi bila optimizovana sve do K opsega.
Što se tiče otkrivanja letelica sa smanjenom vidljivošću, kod zemaljskih radara najveće mogućnosti imaju radari u metarskom VHF području rada i oni su za stealth "majka mara", a pritom su čak i van opsega frekvencija PRR Harm. Ipak i oni se mogu ometati, ali je to znatno teže kod AESA VHF radara sistema "Nebo"....
Što se tiče zemaljskih radara, nišanski radari gotovo svih PVO sistema, na primer Tomb Stone za S-300 i S-400 rade u X opsegu, Fire Dome za Buk-M2 radi sa nišancem tik ispod X opsega, u C opsegu, ali zato predajnik osvetljenja radi u X opsegu. Svi stariji sistemi, Neva, Kub i drugi, rade u centimetarskom X opsegu ili tik ispod u C opsegu kao kod sistema Krug i tako dalje. Čak su tu nešto "u prednosti" nišanski radar sistema S-75M Volhov (C band) i SA-75Mk Dvina (S band).
Dakle, uzimajući u obzir da je stealth zaštita optimizovana za X radni opseg, ispada da su svi drugi radni opsezi "bolji" u otkrivanju stealtha, uz prednost na strani onih radara koji imaju veći domet otkrivanja (veću izlaznu snagu). A koji su to radari? To su uglavnom radari sa većim talasnim dužinama: pa su to VHF metarski radari, pa UHF decimetarski, pa L decimetarski, pa C i S centimetarski, pa onda posle X opsega, K opseg pa onda radni opsezi milimetarskih radara.
Kako idemo od radara sa većim, ka radarima sa manjim talasnim dužinama, smanjuje se potencijalna daljina otkrivanja. To je iz razloga potrebne snage predaje. I milimetarski radar može imati domet 400 km, ali kolika bi tu snaga bila potrebna i koliki bi to predajnik bio? Verovatno kao omanja zgrada, ali bi bio u mogućnosti da otkrije VLO na "pristojnim" daljinama.
U tom smislu se recimo milimetarski radari koriste u PRR i to u završnom delu putanje gotovo pred sami cilj, a i kod raketa Z-V i V-V isto u završnom delu putanje ka cilju.
Metarski radari sa druge strane imaju veliku izlaznu snagu i s lakoćom pokrivaju daljine od 150, 200, 400, 600 i do 1000 km i to govorim o starijim radarim "P" porodice. Ali imaju slabiju rezoluciju, mogućnost razdvajanja ciljeva koji lete jedan uz drugoga pa ih prikazuju kao jedan odraz "formacija" i slično. Naravno i to se danas znatno popravilo uvođenjem antena sa faznim rešetkama poput sistema Nebo, Vostok ili drugi radari (AESA ili PESA)....
Sa druge strane...avioni poput F-35 imaju znatno bolju zaštitu od radarskog detektovanja kada se otkrivaju "u čelo" ili "otpozadi". Zato se onda koriste metarski radari tipa VHF Nebo i slični. Ali "sa strana" je ta zaštita ipak slabija i ostavlja mogućnost da letelica bude otkrivena i radarima u UHF i L opsegu, čak i u X opsegu (uz "snažniji" radar sa većom daljinom otkrivanja), pa zato kod tripleta "Nebo" imamo 3 radara: VHF AESA koji cilj otkriva "spreda" i po jedan L i X band koji cilj uočavaju "sa strana". Triangulacijom ova tri radara, dobijaju se precizni podaci i parametri cilja sa VLO....Barem u teoriji....
|
|
|
|
Poslao: 17 Jan 2020 11:40
|
offline
- zlaya011
- Počasni građanin
- Pridružio: 03 Nov 2006
- Poruke: 848
- Gde živiš: Adelaide, Australia
|
@Kubovac
Hvala na lepom i detaljnom objasnjenju. Vecina stvari iz tvog posta mi je negde i poznata ali je opet lepo sve imati na jednom mestu detaljno i razumljivo objasnjeno. Upravo o tome pise i Carlo Kopp na linku iz mog posta i daje grafike F35 “nevidljivosti”. Doduse Carlo Kopp u svojim analizama ide duboko u strucne detalje dotle na mi pocesto postane tesko pratiti. Ali nista, za to ste ti i Oluj2.1 tu da pojasnite stvari nama "sirokim narodnim masama". E sad interesuje me jedna teorija o kojoj sam negde procitao da mi objasnis koliko je moguce. Posto smo utvrdili da su metrasi “majka mara” za stealth ali neprecizni koliko je moguca sledeca upotreba. VHF radarom se otkriva pozicija stealth aviona/grupe sta god. Da li je moguce posto je poznata priblizna pozicija suzavanjem snopa centimetrasa i usmeravanjem u taj reon dobiti vecu snagu pretrazivanja pa onda taj avion “videti” i njime?
|
|
|
|