Ono što je, rekao bih nesumnjivo, jeste da su čak i najstariji S-300PT(1), u ovom ratu imali sasvim "pristojan" broj izvedenih gađanja. Dakle, ako se ovi sistemi upotrebe u smanjenoj formaciji, a videli smo uglavnom do 2 lansera na položaju, uz naravno radar za navođenje raketa i kabinu za navođenje (kod ovog sistema, fizički odvojene komponente), uz korišćenje prirodnih zaklona (gotovo uvek su lanseri na samim obodima šuma/šumaraka) i maskiranjem maskirnim mrežama, granama i sl. (što smo doduše videli sporadično) i ako se ne razmeštaju "previše" blizu (a koliko je to, to je već verovatno iskustvena stvar u ovom konfliktu) linijama fronta, mogu još uvek "poslužiti svrsi".
Mene, kao ljubitelja pre svega tehnike PVO (posebno SSSR/ruskog porekla, ali i šire, naravno) i sa čisto "taktičko-tehničke" strane, ovo pozitivno iznenađuje.
Naravno, videli smo i izvestan broj uništenih, ali i zarobljenih diviziona ovog tipa S-300.
|