Sistemi S-300 i S-400 "Triumf"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izgleda da su promenili i gorivo kao i elktronički bazis.
Veike rakete dostižu 300 km kosog dometa.
Kako su kod S-400 rakete u operativnoj upotrebi od 250 km,
trenutni rezutat na male goliće u dvorištu Antej-Almaz 1:0.
Male rakete onda imaju energiju do 150 ili 180 km ali nema javnog podatka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@TOP GUN

Da, u Severomorsk (Murmanska oblast).

U sastavu MVO

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Izgleda da su promenili i gorivo kao i elktronički bazis.
Veike rakete dostižu 300 km kosog dometa.

Po čemu to zaključuješ ?

Pitam zbog toga, što je raketa dugog dometa bila i ostala nerealizovana , iako je kao ponovo obećavaju, ali nažalost u postsovjetskoj rusiji, izjave zvaničnih lica ništa ne znače i nikom ne odgovaraju.

• 1Ovo se svidja korisniku: djole81
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poslednja modernizacija urađena u jednom primerku je imala 200 km dometa.
30% novo gorivo to je 60 km i 40 km elktronika 4 ful genracije.
Ovim je definitivno dostignut verovatno apsolutni mogući maksimum a da se ne menjaju same
antene radara, jer je ionako već kod prethodne modernizacije promenjena antena nišanskog.
Akvizicioni Obzor verovatno jedva prati ovo povećanje na 300 km.

Ti verovatno pitaš za Almazovu raketu a ne Antejevu. Upravo je nišanski radar problem. Ovakva kakva je sada može da izgura 250 km provereno i to se i koristi. Moguće je da istera 300 km, vrlo verovatno ali su se istrčali pa najavili 400 km što je izvan elementne elektronske baze ne samo nišanskog radara, što je velki problem već i akvizicionih radara Lira i Skarvjatnik. Ajd za Liru nema veze ali ovaj drugi je baš problem.
Ne mogu da tvrdim, ali po mojoj proceni moralo bi da se mnogo menja i na raketi i to sa neizvesnim uspehom. Ipak je to jednostepena raketa. Paradoksalno je ali je njoj bilo možda teže da dogura do ove daljine od 250 km nego Antejevim dvostepenim do 300 km, ali Antej je godinama bio pred propašću pa se nije baš ništa radilo.
Ali ljudi, za Almazove rakete te ekstremne daljine su samo i jedino za AWACS-e, JSTARS-e i Rivet Džoint-e a ta gađanja su samo ometanja a prava borba je daleko bliža. Tu su nove male rakete majka Mara a ove stare ultimativni oblik, recimo Kompas Kolovi više ne mogu da priđu na daljinu dejstva, a AWACS-i se drže dalje nego ranije, tu je smisao ispunjen. Ometači su sada na 50 do 150 km udaljenosti na koliko su obično pred udar sada vrlo, vrlo, SLATKI, pogotovu što pasivke rade normalno do 100 km a uskoro će i do 150 km.
Ionako je sve više ciljeva na manjim daljinama MALD, i dugi dronovi itd.
Tako da i ovo 300 km kod S-300V ne znači mnogo ali pokazuje energetsku sposobnost da smlati balistički cilj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djole81 ::vrabac ::Izgleda da su promenili i gorivo kao i elktronički bazis.
Veike rakete dostižu 300 km kosog dometa.

Po čemu to zaključuješ ?

Pitam zbog toga, što je raketa dugog dometa bila i ostala nerealizovana , iako je kao ponovo obećavaju, ali nažalost u postsovjetskoj rusiji, izjave zvaničnih lica ništa ne znače i nikom ne odgovaraju.

Govori o S-300V4 sustavu - 9M82 raketi.

Raketa 40N6 dugog dometa cca 400km je na završnim testiranjima i do kraja godine će se počet proizvodit.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam samo da li Almaz i Antej imaju samostalnost u okviru koncerna ili šta. Ne mogu se setiti , ali bio je na rosrep u ili nekom drugom sajtu, o nekom PVO konstrukcionom birou, čiji je projekat rakete dugog dometa bio dugo zapostavljen, zbor nekih lobističkih interesa. To je verovatno, što kažeš "Antej". I on se bavi isključivo S 300 V sistemom ? . Znači 40N6, je almazova raketa ?

Da li je problem zbog limita radara kod Almazove ili Antejeve rakete ? I kakav je njihov odnos, da li je oboma u sadašnjoj konstalaciji zagarantovan opstanak ( mislim na OKB, ne na rakete) ?

Da li je 9M82 raketa ispitanja tj uvedena u naoružanje ?

• 1Ovo se svidja korisniku: djole81
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djole81 ::Ne znam samo da li Almaz i Antej imaju samostalnost u okviru koncerna ili šta. Ne mogu se setiti , ali bio je na rosrep u ili nekom drugom sajtu, o nekom PVO konstrukcionom birou, čiji je projekat rakete dugog dometa bio dugo zapostavljen, zbor nekih lobističkih interesa. To je verovatno, što kažeš "Antej". I on se bavi isključivo S 300 V sistemom ? . Znači 40N6, je almazova raketa ?

Da li je problem zbog limita radara kod Almazove ili Antejeve rakete ? I kakav je njihov odnos, da li je oboma u sadašnjoj konstalaciji zagarantovan opstanak ( mislim na OKB, ne na rakete) ?

Da li je 9M82 raketa ispitanja tj uvedena u naoružanje ?

300-400 km dometa govori dovoljno za sebe - niko nema ništa niti blizu a samim tim nema ni problema sa radarom.

Problem sa 40N6 raketom je šta je njeno postojanje objavljeno a manjak njenog financiranja nije ...
zatim je bia problem šta Rusi nisu imali adekvatnu metu na kojoj bi testirali 40N6 raketu, pa je potom bia problem manjak financiranja rakete mete. Kad se sve pokrenilo tri tribalo je vrimena proć. To vrime je sad pri kraju i uvođenje 40N6 rakete je sigurna stvar.

Ono šta mene buni je šta je 48N6 raketa još 1989 testirana na dometima od 400km. Stoga bi 40N6 mogla predtavljat 185km (u visinu) dometa raketu namjenjenu obaranju satelita u LEO i balističkih raketa... također onda vjerovatno govorimo i o višestupanjskoj raketi.

Almaz-Antej su sad jedna kompanija i zajedno razvijaju Vera/Morfej/Vijtaz/S-500 PZO sustave.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, djole81
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Antej je zamalo ugašen. Pripojili su ga Almazu ali su na sreću zadržali odvojene poslove a počeli da direktno komunicirjau kao ista firma što su jel i postali. Tom koncernu je pridružen veliki broj firmi iz ove branše koje su nekad bile samostalne. I toje donelo mnogo dobrih strana.
Ja bih voleo kada bi bio tako optimističan kao Irkutsk oko te rakete ekstradugog dometa ali nisam baš.
Iako izgleda potpuno isto, S-300V4 je skoro nov sistem, jer je obim promena, skoro svih internih komponenti pratično premostio jaz od skoro 20 godina.
82 je upravo postal operativna i to je sada raketa najvećeg dometa u ruskom naoružanju.
Istina S-300-400 ALmazi imaju raketu od 250 km dometa ali se svi prave kao da je vojna tajna a svi znamo da je operativna.
E sad 400 km ? Koilki je domet pukovskog radara 64N6? Može li jednostepena raketa ISTIH dimenzija da dostigne takvu udaljenost? Nema teorije, a kamoli prakse. Može li nišanski radar kod koga je isterano sve skoro do maksimuma (ima rezerve verovatno još za 50 km ali dalje ne verujem) odjednom sa istom antenom da dostigne 400 km. Neće moći bez velikih promena.
ALI mnogo važnije su nove male rakete za S-300-400, to je prava snaga sistema Almazovih.
Nagradno pitanje koliki je domet malih raketa sa favorit ai Trijumfa?

Ako je antena radara na 9 m visine (elektronska osa radara) šta misite na kolikoj visini je cilj koji se može otkriti na 300 km? Neka na primer bude radar oko 3 GHz. Pomoć; radi se o daljini direktne vidljivosti za radare, ne o gometrijskoj ili optičkoj nego o radarskoj daljini direktne vidljivosti (ona je bolja od prve dve).
Ovako: Ddv=3,93*(sqr H c + sqr h ra)= 3,93*(sqr Hc + sqr 9)= 300
sqr Hc + 3 = 300/3,93
sqr Hc = 76,36 - 3
Hc = 73,36**2
H c = 5830 m
Sve ispod te visne je NEVIDLJIVO ZA KLASIČNE RADARE na približno 3 GHz. a za tu frekfenciju Raptor je na toj daljini nevidljiv kao i B-2 i većina dronova koji lete na tim visinama.
Dakle na maksimalnim dometima može biti samo AWACS, svi ostali su niže.
A AWACS-i se čuvaju ko mlada pre jel te...
Zato je za njih razrađena posebna taktika, ali tu u igru ulaze i drugi igrači ...Ulazimo u problem koji je na nivou komandovanje Zone PVO. Nije neka mudrost Solomonska mada je složeno ali za sada u praksi funskcioniše i to je verovatno i razlog što se inače nedopustivo slabo Rusko lovačko vazduhoplovstvo još uvek dobro drži.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колега можеш ли објаснити како то да један Ирбисм,Н050, ЗАСЛОН С-800 могу да озраче и нациљају циљ на 300-400км,а радари на ПВО системи који имају 8 пута већу антену не могу да нациљају циљ на 400км???

Како то да Ирбис,Н050 моћи да виде рептора на 90км,а ЗАСЛОН М и на више овде пишеш како радари веће снаге и око 8 пута дуже антена неће моћи на 200-400км???

• 1Ovo se svidja korisniku: lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ANTENE NEMAJU DUŽINU nego površinu a i to je relativno, dal je reflektor, FAR, AFAR, koliko elmenta ima, kakve su jojkarakteristike. Metarske antene nemaju praktično ni drekntu površinu jer su po pravilu YAGI
volnovoj kanal što bi rekli Rusi, pas euzima okvirna površina kojaobuhvata natenskisklop ali je borj elmenata jednako vađžan.


1. U gornjim formulama h ra je nadmorska visina elktronske ose radarske antene. ja sam je namerno stavio 9 m kao da si na nivou mora, jer kada je teren višlji i avijacija leti da tako kažemo višlje u slobodnom letu dok se ne odluči za prolet između planina, Dakle visina tvoje antene direktno utiče na domet jednako kao to visina cilja utiće, u formuli se vadi koren iz obe visine (u metrima). Upravo tu se matematički (geometijski) vidi zašto postoje AWACS-i. Oni lete na vleikoj visini, ponekad i više od ciljeva dakel hiljade metara su u pitanju. zemaljski radari, specijalno akvizicioni su uvek mnogo niže. Dakle podatak o dometu za avionski radar JE DAT ZA NEKU VISINU LETA AVIONA KOJA JE OBIČNO VRLO VELIKA zapravo proizvođači se trude da daju podatak o dometu za što veću visinu jer im onda to daje veću vrednost maksimalnog dometa i to je generalno korektno ali pod uslovom da odgovara realnom stanju u borbi. Za jedan MiG-31 svakako da je sasvim korektno dati veliku daljinu ili za jedan Raptor koji leti normalno i na 15 000. Međutim za ostale avione je ta vrednost korektna smao ako je ispod Tropopauze da sada ne ulazim u detlaje zašto, ma kako bilo Tropopauza je vrlo visoko na 10 do 14 km zavisi od doba godine i geografske širine. GENERALNO DVA AVIONSKA RADARA SE MOGU DIREKTNO POREDITI SAMO AKO JE PODATAK O DOMETU DAT ZA ISTU VISIINU AVIONA I ISTU VISINU CILJA. KAKO BILO svi podaci o dometima koje čitaš u otvorenim izvorima su dati za neku vrlo veliku visinu leta aviona, veliku u odnosu na zemaljske radare. GRUBO SREDNJE STATISTIČKI UZEVŠI kada bi ti radari bili na zemlji domet bi im bio OKVIRNO DVA PUTA MANJI NAJMANJE.
2. Veličina antene je U OSNOVI u funkciji talasne dužine radara. Znači kada su u pitanju radari iste generacije, iste elktroničke baze, iste angažovane snage, iste snage u impulsu i ekvivalntno istog faktora pojačanja antene itd. itd. radar A ZA ISTU DALJINU OTKRIVANJA CILJA, radar ima sve manju imanju antenu što mu je radna fekvencija veća odnosno talasna dužina manja. Pazi samo Generalno ali stvarno se to da i videti. Pogledaj radare metraše , decimetraše i centimetraše za neki isti domet, 200, 350 ili 500km kako hoćeš, i stvarno ćeš videti da su antene metraša ogromne, decimetraša u L bandu velike, decimetraša u S bandu osrednje a centrimetraša u C bandu manje a u X bandu male. ja ne znam na koliko rade baš ti avionski radari trebao bi da vrtim po papirima ili netu ali avionski radari bar danas kreću normalno od 8 GHz pa idu sada i do 17 GHz onako po sećanju. Znači imaju praktično više puta veće frekfencije amanje talsne dužine nego zemaljski radari i shodno tome i manje antene a pazi za isti domet. Tako da su tu komparacije vrlo relativne kada je veličina antene u pitanju pogotovu kada porediš zemaljske radare sa avionskim
3. Skoro ista priča važi po pitanju snage kao i za veličinu antene. Tu se čak i generacijski faktor pojavljuje kao još više važan, novi avionski radari imaju čuda elektronike koje većina zeamljskih radara nije ni videla. ALi to je normalno, avion je vrlo skupa naprava i tu se ne štedi mnogo pa se dešava da stari avioni dobiju sasvim nove radare. PVO nema taj luksuz, u kombinaciji ne može a i ne treba. Modernizovani radari P-18 rade i danas jako dobro, P-19 isto. Francuski engleski i američki radari iz 80-tih se i sad smatraju dovoljno modernim za PVO iako su što bi rekli na low end-u.
oSIM TOGA SKORO SVE MODERNE RADARSKE KONSTRUKCIJE, su tipa AESA (AFAR) dok je većina zemaljskih radara još uvek PESA (FAR) a prva grupa iz fizičkih razloga ima skoro za red veličine manje potrebne snage za isti zadatak.

Inakraju št j talasna dužina manja a frekvencija višlja (fekvencije su višlje i niže a talasne dužine veće i manje mada i ja grešim često) tim više do izražaja dolazi efikasnost tehnike takozvane nevidljivosti ili stiltnosti, steltnosti.
U budućnosti će avionski radari ići ka sve višljim frekvencijama a zemaljski radari ka sve nižim GLOBALNO.