Moje je misljenje da se protiv MALE naoruzanih BPL treba boriti prevencijom - unistavanjem istih i njihovih komandnih centara jos na zemlji. To, kad dodje dotle da ti nju trazis iznad svoje glave, nisanis, gadjas...to je vec djavo odneo salu. Ovako, odmah okines dok su jos na zemlji i zdravo.
Drugo, po MALE BPL moraju raditi PVO sistemi srednjeg dometa, sa distance (BUK, na primer). Ne smes ih cekati u njihovom dometu naoruzanja (na manje od 10km).
A za one male ima lepih resenja, samo neko treba da se seti da ih ima:
https://mydefence.dk/military/
Recimo, za zastitu vojnika na bojistu dobro dodje kombinacija Wingman+Pitbull:
1km je dovoljan, da odbijes male dronove-samoubice. letece dok ne potrose bateriju a onda adio. Sto je najbolje - sistem radi automatski. Ukljucis i radi samostalno desetine sati. Doduse, ne znam da li onaj vojnik koji ga nosi posle svetli u mraku...
Ovdje je osnovni problem kako sacuvati osmatracke radare. I to sacuvati ih dok rade, znaci ne da ih krijes i gasis, nego jel ima nacin da radari rade u kontinuitetu i da su sigurni.
Vjerovatno ima. Pretnja je ili ilaserski navodjena municija sa drona ili dron samoubica. Mora nekakva odbrana radara da se smisli koja garantuje unistenje svega sto leti na radar. A to vjerujem nije toliki tehnoloski problem.
Ako radar moze da radi kontinualno bez straha da ce biti pogodjen, otkrivanje i gadjanje dronova postaje mnogo manji problem.
Ajmo da prvo definišemo sve načine otkrivanja radara:
1. RTR sa zemlje
2. optički sa BPL
3. RTR sa BPL ili još važnije aviona
4. optički sa zemlje
5. radarski sa BPL
6. RR sa zemlje
7. RR sa aviona ili čak BPL
8. kombinacijom 2 i (1,7,6) ili 5 i (1,7,6);
obično su direktno 3 i direktno 4.
Da opišemo i klasifikujemo pretnje pa da divanimo o postupcima i sredstivma
Проблем са преживљавањем осматрачких радара није ексклузивно везан за проблематику супротстављања беспилотним летелицама, колико је везан за проблем спречавања противника да оствари потпуну превласт у ваздушном простору.
Не морамо ићи "у иностранство". Видели смо у операцијама "Намерна сила" 1995. против ВРС и "Савезничка сила" 1999. против ВЈ, да су НАТО снаге одмах успоставиле превласт у ВаП-у и почеле да "тамане" осматрачке радаре система ВОЈ. Убрзо је долазило да значајног смањења рада службе ВОЈ(иН) и осматрање се вршило у великој мери као пре 100 година, визуелним и оптичким путем.
Оно што донекле може помоћи је дубина територије и тактичко размештање радара по дубини територије.
Али РС, СРЈ, тзв. Арцах и друге државе и територије на којима се водио рат, нису ни то имале на својој страни.
Дакле, мишљења сам да ће се неминовно системи ВОЈ, АРЈ ПВО и Еи и ПЕД (наравно и ловачка авијација) неминовно морати објединити радити заједнички.
Видимо то већ код Русије, где рецимо постоји командно место 30К6 са радарима 91Н6 и додатим 96Л6, Гамма-Д, Противник и др. и Командну станицу, увезану са до 8 ракетних дивизиона С-400 који опет имају своје ОАР-е 96Л6 и нисковисинске "крокодиле".
Опет то командно место 30К6 може увезати и до 6 противваздухопловна ракетна система (то би била разина Пука) С-300ПМУ-1 и/или 2 (око 12 дивизиона-комплекса).
Под том "капом" јединственог командно-информационог система и интегрисаног управљања ватром (Баикал), налазе се и топовско-ракетни комплекси Панцир С.
И то све (барем на папиру) ради као "сингерица", а процес од откривања циља до лансирања ракете је високо аутоматизован процес.
Ово све наводим, јер рецимо овако нешто амерички пандан "Патриот" НЕМА.
Дакле, мишљења сам "класични" осматрачки радари више треба да служе у војно-цивилним мирнодопским сврхама за праћење и идентификацију авиона у систему државне и регионалне контроле летења. Али у ратним условима, треба тежити да јединице ПВО буду опремљене (квалитетним) радарским системима и системима аутоматизације и увезани у систем ПВО, јер тако омогућавају брзу реакцију система ПВО али и сопствену заштиту.
Што се тиче откривања, "помогло" би да буду АЕСА или хибриди ПЕСА/АЕСА ради тежег радарског откривања, ометања и дејства противрадарским ракетама. Потребно је водити рачуна и о фреквенцијама рада радара и имати како Л и С-банд радаре, тако и радаре метарских таласних дужина.
Маскирање у оптичком, термовизијском и др. смислу остаје императив. Имали смо прилике да видимо баш у Карабаху погођене радаре 36Д6, П-18 и др. потпуно на чистини и незаштићене. Чак је радар 36Д6 био на познатом положају у некаквој касарни на месту које је некада заузимао "крокодил" 76Н6, а П-18 је био спојен на извдојени показивач на удаљености од цееела 2 метра, а може до 500 м, и наравно уопште није био маскиран.
Маскирање је посебна тема, а постоје веома практични и једноставни начини да се прилично побољша.
OK, svaki radar koji zraci je otprilike ko jelka bozicna u noci, tako da otkrivanje radara nije problem. Ajmo da pretpostavimo da je svaki osmatracki radar odbrane otkriven cim ga upale.
Sta se desava kad je otkriven. Ajde da zanemarimo zemaljsku artiljeriju koja ce sigurno da oplete po njemu u roku odma, i da se koncentrisemo na pretnju sa bespilotnih. I da zanemarim krstarece rakete, i druga dalekometna sredstva, za koje je radar koji zraci masan cilj. Znaci, samo pretnja sa bespilotnih.
Bespilotne mogu ili da ga gadjaju navodjenim raketama, ili jedrecim bombama, ili mogu bespilotne samoubice da se obruse na njega.
Samoubice bi trebalo da moze da poskida bez problema nekakav sistem za blisku odbranu, nesto tipa artiljerija sa tempirnom rasprskavajucom municijom ili slican sistem. Bilo sta.
Slicno pretpostavljam i za jedrece bombe. Mozda su samo rakete malo veci problem, zbog brzine leta, ili eventualnog manevra na kraju putanje, ali mislim da je sve to rjesivo za artiljerijski sistem dovoljne brzine paljbe i dovoljne gustine vatre i dovoljne ubojne moci i preciznosti (tempiranje). Znaci, sve sto treba je kisa granata i parcica od volframa i nista ne bi trebalo da moze da prodje. Nesto slicno kao kod brodova.
Znaci, mislim na blisku odbranu, od recimo 500m do 2 km od radara. Dva orudja recimo po radaru, naravno uvezana i opremljena svojim nisanskim radarom koji moze da otkrije i prati i navodi vatru na sve ove male ciljeve.
Da li danasnja tehnologija to omogucuje. Mislim da da, nista tu nije nevidljivo, niti toliko brzo, niti toliko okretno da ne moze da ga slupa top sa dovoljnom gustinom vatre.
Ako je to moguce, onda imamo u teoriji osmatracki radar PVO koji bez straha radi u kontinuitetu i daje sliku dronova na nebu u nekom podrucju efikasnog dometa, recimo 30km. Sto je onda znacajan iskorak u odnosu na sadasnju situaciju.
Tu sliku onda moze da pasivno koristi bilo koje orudje PVO u sistemu, i da mirno bira kad i koga da gadja, sa mnogo vecim sansama za pogodak nego kad se ono samo igra zmurke sa desetak bespilotnih.
Braca, ajde da zanemarimo Vojin i integrisani sistem PVO, ja ovo razmatram iskljucivo na taktickom nivou.
Dakle gledam PVO brigade, koji ima osnovni i jedini zadatak ne da ostvari prevlast u VAP, nego da zastiti raspored brigade od pretnje iz vazduha.
I ajde da zanemarimo avijaciju, nju ce pretpostavimo da rjesavaju PVO sistemi na visem nivou, i da se bavimo samo pretnjom od bespilotnih.
U ovom primjeru gore kao osmatracki radar uzimam bilo koji radar bilo kojeg sistema na polozaju, dakle ili radar Pancira, ili Tora, ili sta se vec ima u trupnoj PVO.
