Sredstva i taktika zaštite od dronova

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Извор:
Противодействие беспилотным летательным аппаратам
Аутор: Макаренко С.И.

Дакле из књиге из које смо овде видели само изводе и анализе "један на један БПЛ против оруђа ПВО", преносим вам део анализе која показује како је организован и интегрисан систем ПВО успео да заустави нападачке ударе беспилотних летелица у Либији....

"
2019. године, у оружаном сукобу у Либији, снаге маршала Х. Хафтара активно су користиле кинески БПЛ Винг Лоонг I/II против оружаних снага ГНА. Домет ових беспилотних летелица је до 1.500 км, а надморска висина до 9 км. Управљање беспилотним летелицама снага маршала Х. Хафтара извршена је кроз ССС Уједињених Арапских Емирата (УАЕ).

БПЛ Винг Лоонг носе корисни терет до 12 бомби и пројектила укупне масе до 480 кг, укључујући кинески "ЈДАМ" Феи-Тенг (ФТ), посебно ФТ-7 са дометом лансирања до 90 км, и такође противтенковске ракете Љ-7. Осим тога, најављени су планови за опремање БПЛ Винг Лоонг са пројектилима ваздух-ваздух.

Ове беспилотне летелице активно су се користиле за ватрену подршку копнених снага које су деловале са највећих могућих висина недоступних системима ПВО либијских оружаних снага ГНА, па су од 2016. до 2019. оборена само 2 такве беспилотне летелице.
Најуспешнија операција беспилотних летелица Винг Лоонг I/II била је уништавање хангара са Турским БПЛ у лето 2019. Године.

Ситуација се променила тек када су оружаним снагама либијског ГНА -а испоручени системи ПВО Хисар и Хок (Hisar i Hawk), систем ПВО Коркут, као и комплекси РЕБ Корал, турске производње. Ови комплекси су спојени у јединствени систем ПВО, док су, према извештајима медија, системи ПВО Хисар модификовани како би се повећала њихова ефикасност против беспилотних летелица постављањем ласерских генератора и система за електронско ратовање.

Могућности откривања система беспилотних летелица су додатно унапређене информационом интеграцијом система ПВО са авионом Е-7-најновијим радарским детекционим и управљачким комплексом дугог домета, опремљеним радаром са АФАР-ом и способним детектовати и пратити до 180 ваздушних циљева на удаљености до 370 км.

Само стварање таквог система ПВО, што је могуће интегрисанији рад на откривању и могућност уништења омогућили су успешно супротстављање ударним беспилотним летелицама маршала Х. Хафтара. Као резултат тога, снаге ПВО ГНА Либија је за кратко време оборила 2 беспилотне летелице Винг Лоонг I и 4 беспилотне летелице Винг Лоонг II.

Од септембра 2020. године снаге маршала Х. Хафтара и даље активно користе беспилотне летелице Винг Лоонг за ватрену подршку копненим снагама. Међутим, распоређени систем ПВО либијског ГНА у ствари је створио зону забрањеног лета која покрива најважније објекте на територији коју контролише ГНА и тамо затворио приступ непријатељским беспилотним летелицама.

Подаци о случајевима масовне употребе група БПЛ Винг Лоонг у циљу савладавања зоне ПВО ГНА Либија и сузбијање њених елемената (комплекси З-В, Системи аутоматизованог управљања, РЕБ), по аналогији са успешним акцијама турских беспилотних летелица Бајрактар ТБ2 против система ПВО "Панцир -С1" у Либији (ЛНА) не постоје.
"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Braca75 ::
Подаци о случајевима масовне употребе група БПЛ Винг Лоонг у циљу савладавања зоне ПВО ГНА Либија и сузбијање њених елемената (комплекси З-В, Системи аутоматизованог управљања, РЕБ), по аналогији са успешним акцијама турских беспилотних летелица Бајрактар ТБ2 против система ПВО "Панцир -С1" у Либији (ЛНА) не постоје.
"

Mislim da ovaj pasus sve objasnjava. Dakle, taktika upotrebe nije bila "масовне употребе група БПЛ по аналогији са успешним акцијама турских беспилотних летелица Бајрактар ТБ2 против система ПВО "Панцир -С1" у Либији (ЛНА) ".

Znaci, stvar je u taktici upotrebe. Ja ovaj pasus citam da kaze da nisu ni pokusali da uniste PVO GNA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

бабарога

Ваљда свако чита како му одговара..

Ево ова 2 пасуса:

"Само стварање таквог система ПВО, што је могуће интегрисанији рад на откривању и могућност уништења омогућили су успешно супротстављање ударним беспилотним летелицама маршала Х. Хафтара. Као резултат тога, снаге ПВО ГНА Либија је за кратко време оборила 2 беспилотне летелице Винг Лоонг I и 4 беспилотне летелице Винг Лоонг II.

Од септембра 2020. године снаге маршала Х. Хафтара и даље активно користе беспилотне летелице Винг Лоонг за ватрену подршку копненим снагама. Међутим, распоређени систем ПВО либијског ГНА у ствари је створио зону забрањеног лета која покрива најважније објекте на територији коју контролише ГНА и тамо затворио приступ непријатељским беспилотним летелицама."

Значи зона интегрисане ПВО је била својеврсна "зона забрањеног лета" за БПЛ Либијског ЛНА.
Након почетних губитака, ја из овога читам, да су оценили да се не исплати нападати на такву интергисану Зону ПВО, и нису након тога ни покушавали, односно барем не масовно.

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Braca75, nisu nj mogli masovno, kad su imali ispod 10 bpl koje su delovale samostalno i izolovano (bez sadejstva sa sistemima za el.ometanje, sredstvima elint i signit, avijacijom, artiljerijom).Dok su se tako samostalne sukobljavale sa istim takvim protivnikom, bilo je uspešno, kad su Turci pripomogli, bili su masovno poobarani.
U NGK je vidjen masovni napad bpl, sinhronizovan do maksimuma na organizovan pvo (organizovan po standardima sredine '90), a odgovora nije bilo, ili je bilo sporadičan.Videli smo da su nešto probali sa repelantom, ali je i sam sistem stradao.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakle, stvar je u taktici napada. Ako se salju pojedinacne BPL ili mali broj, nekoordinirano i neuvezano, na organizovani PVO, nece moci da uguse ili uniste PVO. Ako se organizuje napad, kao sto su Turci radili u Karabahu, masovno, sistematski, sa mamcima, sa ometacima, sa kombinacijom napadackih (bajraktar) i samoubica (Harop i ekipa), uz pomoc ELINT, sve uvezano u sistem, na raznim visinama i iz raznih pravaca, uspjeh je zagarantvan.

To uostalom kaze i ona ruska analiza koju sam postavio ranije na temi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kако Којче већ набаци,високо квалитетни радари,хибридни системи са темпирном муницијом,као задња линија одбране.Као осигурач додати још манпадсе,може бити и нешто потентбије,цевну артиљерију 40/57мм са темпирном муницијом.Ово све повлачи квалитетнију,бројнију инжењерију...итд.У сваком случају ствари се усложњавају експоненцијално.

• 1Ovo se svidja korisniku: rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

бабарога

Једино што та анализа не каже баш тако како си ти написао као закључак.
Као што рекох, анализа је рађена кроз оцену могућности оруђа Панцир С1/Оса/Стрела-10 и Тор М1/2 (углавном кроз симулацију) против већег броја БПЛ које су помогнуте и системима за електронско ратовање, а базирано на искуствима у конкретним сукобима. Дакле нема ни речи о томе да се и са друге стране (оне која се брани) нађе интегрисани (савремени) систем ПВО са средствима РЕБ. Тога нема у овој анализи ефикасности руских система ПВО, јер такви системи нису употребљавани или су кориштени занемарљиво.

А што се тиче твојих закључака, било би коректније да гласе овако:

"Ako se salju pojedinacne BPL ili mali broj, nekoordinirano i neuvezano, na organizovani PVO, nece moci da uguse ili uniste PVO. Ako se organizuje napad, kao sto su Turci radili u Karabahu, masovno, sistematski, sa mamcima, sa ometacima, sa kombinacijom napadackih (bajraktar) i samoubica (Harop i ekipa), uz pomoc ELINT, sve uvezano u sistem, na raznim visinama i iz raznih pravaca, prema sistemu PVO koji je neadekvatan za suprotstavljanje, zastareo i čije komponente deluju samostalno-autonomno, uspjeh je zagarantovan."

Проблем лежи у томе што се не познају довољно користи интегрисаног система ПВО и колико он повећава борбене могућности јединица у саставу и колико им повећава и продужава време преживљавања.
Ако компоненте интегрисаног система ПВО (савременог) делују како треба, онда се подаци о циљевима централизовано и аутоматизовано прослеђују командно-информационим системима. Врши се додела циљева и навођење и то тако да радари за навођење ракета (и евентуално по потреби ОАР-и) раде најкраће могуће време и то само према циљевима који су им додељени по степену опасности.
Нема непотребно дугог зрачења радарима, нема гађања једног циља са више различитих система/оруђа.

Када се рецимо 2 или 3 дивизиона неког система ПВО једновремено нападну са већим бројем циљева него што може обрадити у некој јединици времена од рецимо 1 или 2 минуте, а притом није увезан у централизовани систем командовања, тешко ће успети да достигну више од 50-65% својих могућности у смислу броја појединачно гађаних циљева. Циљеви се додељују (гласовно, планшетно и сл.) са великим грешкама у координатама па се стога траже аутономно, превремено се укључује зрачење радара и зрачи се дуже него што је потребно (дуже се траже циљеви), нема координације по циљевима па тако ватрена оруђа из састава истог дивизиона или из више дивизиона (овисно о врсти и типу система, домету и сл) често дејствују по истим циљевима док други пролазе и пробијају одбрану, нема координације у заштити оруђа током премештања или попуне муницијом и слично.
Овакав рад може нанети далеко већу штету него донети корист, обесмислити заседно дејство (када се нареди), открити позиције оруђа, распоред батерије или дивизиона и угрозити животе чланова посада.

Свако решење које буде (или већ јесте) ефикасно против БПЛ ће свакако бити употребљавано кроз интегрисани систем ПВО. Све друго је само ад-хок и импровизација, која може дати повремене и појединачне резултате, али тешко може бити стратешко и дугорочно решење. Осим ако немате могућност да вам се системи ПВО допремају константно, али и довољан број војника за "потрошњу" (извињавам се на овој грубој и окрутној метафори...).

Дакле, не постоји систем, па био он Панцир С1 или С-400, који ће самостално и аутономно бити способан да "буде неуништив". Мора постојати интегрисани систем, квалитетни и разноврсни (по типовима, функцијама и фреквенцијама рада) радари на врху пирамиде, савремени аутоматизовани систем управљања радарском информацијом и командовањем и управљањем земаљским системима ПВО и ловачком авијацијом и онда и квалитетни комплекси ПВО са одговарајућим савременим сопственим радарима и командно-информационим системима, распоређени по ешалонима даљине/висине и по својој намени/функцији.
И тада ће то да "ферцера".

И наравно, треба и сам да имаш и ударне БПЛ и јуришне авионе и тактичке балистичке ракете, ВБР-ове и слично, којима можеш извршити ефектан и "упечатљив" удар на противника "тамо где ће да га заболи".

Потпуно је јасно је потребан и напад, а не само одбрана. Победу доноси напад или да примаш ударце, па се противник можда "сажали" и прекине. То би било први пут.

Први и основни проблем 99-те код Пукова Куб је био немогућност рада у централизованом систему, услед ометања, док је проток информација жицом био превише спор и тражио је приближавање батерија чиме су се смањивале просторне могућности Пука. Притом, овај систем (К-1М) је већ био увелико застарео и лако се ометао радио-везом. Прешло се на аутономни батеријски рад и било је значајних проблема, случајева када батерија буде погођена јер је зрачила предуго, прерано и није ни успела да изврши дејство. Заседна дејства пропадала, радар укључи зрачење а нема циљева у домету иако је јављено да има (грешка у паралаксу).
У централизованом систему, циљ се са КМ Пука додељује телекодном везом директно на нишански радар, време реакције система се скраћује готово за пола, врши се лансирање и навођење ракете. Пук дејствује на 4-5 циљева (различитих и најопаснијих) готово једновремено и врши маневар на други положај.

А да не говорим сада о увезивању два Пука преко система К-1М (или касније Пољана) на ниво Бригаде, комуникацијом "претпостављеног командног места" са "потчињеним" командним местима Пукова, када се и време зрачења на командним местима Пукова скраћује на минимум итд...То је пред крај рата 1999. требало да заживи у реону Новог Сада, писао је СамкубМ4 о томе, али је потписан мир....

А ово данас, уз коришћење дигиталне технике на основи ПЦ, је као "век" испред тога....

Елем...ја не бих више конкретно о овом делу у овој теми. Рекао сам шта сам имао, доказивао колико сам ја умео и знао. Верујем да смо можда досадили и другима, мада верујем да је било веома корисних ствари за прочитати за све.

Има још занимљивих аспеката ове теме: маскирање и обмањивање, маневар и др.... Па да и други дођу до речи!

Извињавам се на предугом тексту и "дављењу" са интегрисаним системом ПВО претходних дана....

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, milos.cbr
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitajuči sve to i analizirajuči dođem do zaključka da kad se neko namerači na tebe ustvari hoče vojni sukob i ne postoji tu manji lokalni ili totalni. Strategija odbrane bazirana, da če se branimo treba da se promeni i glasi u slučaju ugroženosti dajemo si za pravo da pređemo granicu i poravnamo sve sa epskih razmera u dubino 50 km sa tendencijo 100 km od granice. Kad je rat nema tu po mom mišljenu manji lokalni intenzitet il je rat il ne. I na osnovu toga opremiti vojsku. Ovo sada šta se čita mu dođe ko šaranđija kde gleda, kako da namudri kapitalca, dal sprud dal nije, dal dubina dal nije, dal ovo dal ono. Razvali i.

• 2Ovo se svidja korisnicima: IlijaZ, zixmix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Braca75 ::+ dugi tekstбабарога

Једино што та анализа не каже баш тако како си ти написао као закључак.
Као што рекох, анализа је рађена кроз оцену могућности оруђа Панцир С1/Оса/Стрела-10 и Тор М1/2 (углавном кроз симулацију) против већег броја БПЛ које су помогнуте и системима за електронско ратовање, а базирано на искуствима у конкретним сукобима. Дакле нема ни речи о томе да се и са друге стране (оне која се брани) нађе интегрисани (савремени) систем ПВО са средствима РЕБ. Тога нема у овој анализи ефикасности руских система ПВО, јер такви системи нису употребљавани или су кориштени занемарљиво.

А што се тиче твојих закључака, било би коректније да гласе овако:

"Ako se salju pojedinacne BPL ili mali broj, nekoordinirano i neuvezano, na organizovani PVO, nece moci da uguse ili uniste PVO. Ako se organizuje napad, kao sto su Turci radili u Karabahu, masovno, sistematski, sa mamcima, sa ometacima, sa kombinacijom napadackih (bajraktar) i samoubica (Harop i ekipa), uz pomoc ELINT, sve uvezano u sistem, na raznim visinama i iz raznih pravaca, prema sistemu PVO koji je neadekvatan za suprotstavljanje, zastareo i čije komponente deluju samostalno-autonomno, uspjeh je zagarantovan."

Проблем лежи у томе што се не познају довољно користи интегрисаног система ПВО и колико он повећава борбене могућности јединица у саставу и колико им повећава и продужава време преживљавања.
Ако компоненте интегрисаног система ПВО (савременог) делују како треба, онда се подаци о циљевима централизовано и аутоматизовано прослеђују командно-информационим системима. Врши се додела циљева и навођење и то тако да радари за навођење ракета (и евентуално по потреби ОАР-и) раде најкраће могуће време и то само према циљевима који су им додељени по степену опасности.
Нема непотребно дугог зрачења радарима, нема гађања једног циља са више различитих система/оруђа.

Када се рецимо 2 или 3 дивизиона неког система ПВО једновремено нападну са већим бројем циљева него што може обрадити у некој јединици времена од рецимо 1 или 2 минуте, а притом није увезан у централизовани систем командовања, тешко ће успети да достигну више од 50-65% својих могућности у смислу броја појединачно гађаних циљева. Циљеви се додељују (гласовно, планшетно и сл.) са великим грешкама у координатама па се стога траже аутономно, превремено се укључује зрачење радара и зрачи се дуже него што је потребно (дуже се траже циљеви), нема координације по циљевима па тако ватрена оруђа из састава истог дивизиона или из више дивизиона (овисно о врсти и типу система, домету и сл) често дејствују по истим циљевима док други пролазе и пробијају одбрану, нема координације у заштити оруђа током премештања или попуне муницијом и слично.
Овакав рад може нанети далеко већу штету него донети корист, обесмислити заседно дејство (када се нареди), открити позиције оруђа, распоред батерије или дивизиона и угрозити животе чланова посада.

Свако решење које буде (или већ јесте) ефикасно против БПЛ ће свакако бити употребљавано кроз интегрисани систем ПВО. Све друго је само ад-хок и импровизација, која може дати повремене и појединачне резултате, али тешко може бити стратешко и дугорочно решење. Осим ако немате могућност да вам се системи ПВО допремају константно, али и довољан број војника за "потрошњу" (извињавам се на овој грубој и окрутној метафори...).

Дакле, не постоји систем, па био он Панцир С1 или С-400, који ће самостално и аутономно бити способан да "буде неуништив". Мора постојати интегрисани систем, квалитетни и разноврсни (по типовима, функцијама и фреквенцијама рада) радари на врху пирамиде, савремени аутоматизовани систем управљања радарском информацијом и командовањем и управљањем земаљским системима ПВО и ловачком авијацијом и онда и квалитетни комплекси ПВО са одговарајућим савременим сопственим радарима и командно-информационим системима, распоређени по ешалонима даљине/висине и по својој намени/функцији.
И тада ће то да "ферцера".

И наравно, треба и сам да имаш и ударне БПЛ и јуришне авионе и тактичке балистичке ракете, ВБР-ове и слично, којима можеш извршити ефектан и "упечатљив" удар на противника "тамо где ће да га заболи".

Потпуно је јасно је потребан и напад, а не само одбрана. Победу доноси напад или да примаш ударце, па се противник можда "сажали" и прекине. То би било први пут.

Први и основни проблем 99-те код Пукова Куб је био немогућност рада у централизованом систему, услед ометања, док је проток информација жицом био превише спор и тражио је приближавање батерија чиме су се смањивале просторне могућности Пука. Притом, овај систем (К-1М) је већ био увелико застарео и лако се ометао радио-везом. Прешло се на аутономни батеријски рад и било је значајних проблема, случајева када батерија буде погођена јер је зрачила предуго, прерано и није ни успела да изврши дејство. Заседна дејства пропадала, радар укључи зрачење а нема циљева у домету иако је јављено да има (грешка у паралаксу).
У централизованом систему, циљ се са КМ Пука додељује телекодном везом директно на нишански радар, време реакције система се скраћује готово за пола, врши се лансирање и навођење ракете. Пук дејствује на 4-5 циљева (различитих и најопаснијих) готово једновремено и врши маневар на други положај.

А да не говорим сада о увезивању два Пука преко система К-1М (или касније Пољана) на ниво Бригаде, комуникацијом "претпостављеног командног места" са "потчињеним" командним местима Пукова, када се и време зрачења на командним местима Пукова скраћује на минимум итд...То је пред крај рата 1999. требало да заживи у реону Новог Сада, писао је СамкубМ4 о томе, али је потписан мир....

А ово данас, уз коришћење дигиталне технике на основи ПЦ, је као "век" испред тога....

Елем...ја не бих више конкретно о овом делу у овој теми. Рекао сам шта сам имао, доказивао колико сам ја умео и знао. Верујем да смо можда досадили и другима, мада верујем да је било веома корисних ствари за прочитати за све.

Има још занимљивих аспеката ове теме: маскирање и обмањивање, маневар и др.... Па да и други дођу до речи!

Извињавам се на предугом тексту и "дављењу" са интегрисаним системом ПВО претходних дана....

Super, sve je to bas lijepo i napisano i objasnjeno. Sa primjerima iz 99te.

Ali. Problem integrisanog sistema PVO je to sto radi kako treba samo dok je integrisan. Onog momenta kad se dezintegrise, nema vise integrisanog sistema.

A dezintegrisati ga se moze sa par udara na kljucne tacke sistema. Centre veze, ili kljucne radare, ili bolje ces ti znati koje su to tacke. I sistem onda nije vise centralizovani nego je svak za sebe, ili mozda par pancira komsija da se uvezu i tu se zavrsava integracija.

Ozbiljan rat se ne zavrsava tako sto probas pa ako prodje prodje, ako ne prodje onda mir, mir, mir niko nije kriv. Ozbiljan (totalni) rat sa radikalnim ciljem zna da potraje, bar dovoljno dugo da razintegrise bilo kojii integrisani sistem PVO, cak i ako imas love da ga obnavljas i ljudi da trosis. Znaci igra izdrzljivosti. A izdrzace duze onaj koga manje kosta. Mislim da ne treba da naglasavam koga manje kosta ovaj rat plasticnih avioncica protiv integrisane PVO.

Niti su te ideje o "udari gdje boli" ikome donijele dobro u istoriji ratovanja. Sjetiti se Hitlera i vau jedan i dva po Londonu? Sta je to promjenilo? Pa nista. Isto ko ni Jermenski Skadovi po Gandzi. Odvracanje je danas jedino moguce nuklearnim oruzjem, i samo kao pretnjom, jer kad prva nuklearna opali stvar postaje besmislena jer je unistenje obostrano i zagarantovano. Te price da ce da ga boli su prazne price kojih je ovaj forum pun. Ozbiljni ratovi se vode sa ozbiljnim ratnim ciljem, i zavrsavaju se zauzimanjem teritorije, ili slamanjem vojnih efektiva protivnika, ili i jednim i drugim. Pa ce gubici teritorije ili efektiva natjerati protivnika da trazi mir pod tvojim uslovima.

Problem broj dva:

Citat:Мора постојати интегрисани систем, квалитетни и разноврсни (по типовима, функцијама и фреквенцијама рада) радари на врху пирамиде, савремени аутоматизовани систем управљања радарском информацијом и командовањем и управљањем земаљским системима ПВО и ловачком авијацијом и онда и квалитетни комплекси ПВО са одговарајућим савременим сопственим радарима и командно-информационим системима, распоређени по ешалонима даљине/висине и по својој намени/функцији.
И тада ће то да "ферцера".

Ajmo racunica. BPL napadacka kosta od par stotina iljada dolara do najvise par miliona dolara. One najjednostavnije ne vjerujem da prelaze 100 iljada. Ovo integrisano sto si ti nabrojao gore moze da priusti sebi mozda princ od Bruneja, al obicna raja ne moze. Ili, i ako se raja napregne i kupi sve to i integrise, za pet godina pola od toga ce biti zastarjelo. A dusmanin, za jednu milijardu dolara moze da kupi sto BPL od pet miliona svaka i jos 1000 ovih od 500 iljada svaka. Za pet milijardi pomnozi ovo gore sa pet. I dobices 500 ovih od pet miliona i pet iljada ovih manjih. Pa ti vidi koliko mora da se integrises da bi se suprotstavio tome. A jos ako ti je teritorija golema, i ako ti pretnja dolazi iz svih pravaca, onda bolje da se predas na vrijeme nego da se integrises.

Mislim, bez sale. Svaka cast na tekstovima braca, odlicno receno, i potkovano, i racionalno, i sve istina sto si napisao. Ali zar ti zaista vjerujes da ce taj sistem da se odupre ako protivnik ima sredstava i volje da ga razori. Bespilotne su taj trosak spustile na dolje za jedno sto puta. Znaci ono sto je nekad bilo ferari, sad moze da kupi i cigo sto popravlja kisobrane. I tu je problem. I zato je Karabah reper, jer je pokazao da ovi avioncici mogu da presude rat na zemlji, nakon sto dezintegrisu PVO.

Nije mi jasno kako to ne vidite? Po meni je to ocigledno. Ko sto je bilo jasno da je konjica zavrsila karijeru kad se pojavio maksim. Dakle, nije dovoljno samo imati integrisani sistem, mora da se mjenja taktika i da se mjenja sistem i orudja u sistemu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: sizif, ILGromovnik, S2M
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

caesar ::BPL u Arcahu nisu dobile rat, jer Arcah nije pao, rat su dobili Rusi, u kojim rukama je sad Arcah i tako če i ostati. A da su rat dobili Rusi (i Arcah), morala je izdržati PVO. Arcah je reper i to je rat, u kom su dronovi dostigli svoj zenit efikasnosti i toga više neče biti. Prvo treba gledati razmjer snaga na obje strane i ekonomiju. Arcah je imao svega 150 hiljada stanovnika i malenu ekonomiju, Azerbajđan ima 10 milijuna stanovnika i bogat je naftom, a Turcija ima 80 milijuna stanovnika, a njih financijski podržava Katar. Armenija oficialno nije bila u ratu, jer ako bi bila, uključio bi se i ODKB i Rusi bi iz Dagestana marširali u Baku. Takve razlike u snagama Turci više neče vidjeti nigdje. Da bile su tamo edinice Armenske armije, koje su bile tamo još od pre početka rata, neke su došle tokom rata zajedno sa dobrovoljcima, ali Armenija oficialno nije stupila u rat i nije bilo veče podrške iz Armenije, koja bi mogla promeniti situaciju na bojištu. Znamo, da je bila fronta u Arcahu duga 150 kilometara. Koliko vojske može da mobiliše stanovništvo od 150 hiljada ljudi i koliko je to vojske na kilometar? A koliko od toga su PVO posade? Ne pričamo sad koliko je bilo vozila Osa i Strela-10, topova i raketa Igla, nego posada, koje su rukovale oružjima. Obrambnih linija nisu napadali samo dronovi, nego i snažna artilerija, avijacija i helikopteri, tenkovi itd. Bez obzira na potpuno neravnopravan odnos snaga, odbrana Arcaha je izdržala 44 dana i Arcah nije pao zbog ruske intervencije posle obaranja ruskog helikoptera.

Ono, što je pravo iskustvo u ovom ratu protiv dronova jeste činjenica, da su praktički u svim zemljama edinice PVO premale za efikasnu odbranu od intenzivnih napada sa rojevima dronova, a limit ovdje su jednostavno ljudi, koji tvore posade i strukturu PVO. Ako nema dovoljno ljudi, nema dovoljno operativnih sistema i tako dođe do situacija, kad položaje brane pojedini Panciri ili Torovi, a ne jedinice, da se međusobno štite. Odgovor je jednostavan, PVO roboti, kojima u večim brojevima upravlja računalnik i ne trebaju mnogo ljudi, da ih kontrolišu i upravljaju. Roboti mogu da postave zaštitni pojas oko sistema srednjeg i večeg dometa i da pokrivaju sjene i rupe u odbrani. Oni če biti značajan multiplikator snaga PVO u odbrani od dronova. Robotima če se ponovo ispostaviti ravnoteže između avijacije i PVO.

Svaka čast na upornosti i doslednosti