|
Prema onome što vidimo do sada, možemo zaključiti da je mehanizam za lansiranje sistema Buk ostao uglavnom originalan, sa manjim modifikacijama. Sada može da primi isti broj raketa RIM-7 u transportno-lansirne kontejnere kao što je bio slučaj sa raketama 9M38 iz sovjetske ere.
Pored toga, fotografije otkrivaju da radarska oprema na lanseru 9A310 nije doživela značajne promene, sa radom radarske stanice 9S35 koji ostaje netaknut. Ostaje neizvesno da li je originalni sovjetski radarski sistem, odgovoran za detekciju, praćenje i osvetljenje ciljeva, zamenjen ili nadograđen.
Međutim, verovatno je da sistem 9S35 ostaje funkcionalan, radeći u centimetarskom opsegu sličnom radaru za osvetljavanje cilja rakete RIM-7 (Mk 115, Mk 95 ili Mk 23). Ovo sugeriše da iako su osnovne frekvencije i modulacije možda zahtevale prilagođavanje, osnovni radarski sistem ostaje nepromenjen.
Efikasnost FrankenBuk-a dodatno je naglašena oznakama uništenih ciljeva vidljivih na fotografiji – dve izviđačke bespilotne letelice i dron Lancet. Ovo ukazuje na sposobnost sistema da neutrališe čak i male, agilne mete.
Uprkos nesumnjivom uspehu, adaptacija na rakete RIM-7 je malo smanjila operativni domet Buka. Raketa RIM-7 nudi domet od oko 20 km, dok je teža sovjetska raketa 9M38 imala domet do 30-35 km. Međutim, primarni izazov leži u dostupnosti raketa 9M38, koje se, ako su još uvek u proizvodnji, proizvode samo u Rusiji. Dakle, prelazak na raketu RIM-7 nije samo pragmatičan već se pokazao kao brzo i efikasno rešenje. Bez ove adaptacije, sistemi Buk, suočeni sa nedostatkom kompatibilnih projektila, mogli bi biti zastareli ili prenamenjeni za neborbene uloge.
|
